NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, navodi se u saopštenju.

Zbog manjeg pada aktivnosti u drugom tromesečju od očekivanog, kao i zbog boljih rezultata tokom trećeg tromesečja, NBS je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa minus 1,5 odsto na  minus 1 odsto, „što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi“.

Izvršni odbor očekuje da će preduzete ekonomske mere nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.

Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije doprinosi oporavak investicija, koji je bio brži od očekivanog.

„Tome je u velikoj meri doprinelo očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđeni povoljniji uslovi finansiranja“, navodi se u saopštenju NBS.

Oporavak od krize, vođen rastom domaće i eksterne tražnje naredne godine bi trebalo da bude više nego potpun, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6 odsto.

Izvršni odbor naglašava da je inflacija u Srbiji ostala na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije, kao što je to bila i u proteklih sedam godina.

Ukupna inflacija u septembru je iznosila 1,8 odsto na međugodišnjem nivou, a na sličnom nivou je i bazna inflacija (1,7 odsto). 

Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. godine počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto. 

Ovakva kretanja ukazuju da u narednom periodu postoji prostor za dodatne mere monetarne relaksacije.

Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje nalažu oprezno vođenje monetarne politike, na šta se, pored neizvesnosti oko toka pandemije, odražavaju i geopolitičke tenzije u svetu. 

Međutim, Izvršni odbor ističe povećanu otpornost naše ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu.

U bankarskom sektoru su i dalje prisutni značajni viškovi dinarske likvidnosti, a obezbeđenje dodatnih sredstava treba da učini uslove finansiranja još povoljnijim kroz održavanje kamatnih stopa na niskim nivoima i da podstakne rast kreditne aktivnosti banaka. 

Organizovanjem svop i repo aukcija na redovnoj nedeljnoj osnovi (ponedeljkom – svopovi i četvrtkom – repo aukcije), bankama se pruža mogućnost da pribave potrebnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima, koristeći devize ili dinarske hartije od vrednosti kao kolateral. 

Prve aukcije biće organizovane 16. novembra (svopovi) i 19. novembra (repo aukcije).