NBS: Smanjen stepen dinarizacije

Stepen dinarizacije finansijskog sistema Srbije smanjen je za 0,1 procentni poen, objavila je Narodna banka Srbije.

Stepen dinarizacije meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu, na kraju trećeg tromesečja iznosio je 27,3 odsto.

Plasmani banaka privredi i stanovništvu su na kraju trećeg kvartala iznosili 1.826,8 milijardi dinara i u odnosu na kraj prethodnog tromesečja manji su za jedan odsto.

Padu plasmana podjednako je doprinelo smanjenje njihove dinarske i devizne i valutno indeksirane komponente. Međutim, zbog bržeg pada njihove dinarske komponente, zabeležen je pad stepena dinarizacije. 

U sektorskoj strukturi plasmana banaka i dalje se beleži rast dinarskih plasmana stanovništvu, pre svega gotovinskih kredita, pa je njihovo učešće u ukupnim plasmanima stanovništvu povećano za jedan procentni poen, na 37,4 odsto. 

Učešće dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi je u istom periodu smanjeno za jedan procentni poen, na 21,3 odsto. 

To je posledica većeg relativnog pada dinarske komponente tih plasmana – delimično po osnovu dospeća dinarskih kredita koji su do marta ove godine odobravani u skladu s programom subvencionisanog kreditiranja privrede, u poređenju s padom devizne i valutno indeksirane komponente plasmana privredi. 

Učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima privredi i stanovništvu smanjeno je u trećem kvartalu za 5,9 procentnih poena, na 32,3 odsto, što je u najvećoj meri posledica snažnog smanjenja novoodobrenih dinarskih kredita privredi. 

Stepen dinarizacije, meren učešćem dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva, na kraju trećeg kvartala je iznosio 21,1 odsto i u odnosu na kraj prethodnog tromesečja, to učešće je povećano za 0,9 procentnih poena. 

Depoziti privrede i stanovništva su na kraju trećeg kvartala iznosili 1. 481,5 milijardi dinara, ili za 2,2 odsto više nego na kraju prethodnog tromesečja. 

Računato bez efekta promene kursa, depoziti privrede i stanovništva su povećani za dva odsto. Rast depozita, posebno dinarskih, zabeležen je i kod privrede i kod stanovništva. 

U trećem kvartalu je zabeležen nastavak rasta dinarske štednje, i to najbržim tempom u proteklih sedam tromesečja. U istom periodu, devizna štednja je, nakon smanjenja u drugom tromesečju, ostvarila skroman rast, tako da je povećano učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji. 

Održanje postignute stabilnosti cena i kursa dinara, uz i dalje visoku razliku između kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, trebalo bi da pozitivno doprinese povećanju dinarske štednje i njenog učešća u ukupnoj štednji, ocenila je NBS. 

Dinarska štednja je u trećem kvartalu nastavila da raste i to treće tromesečje zaredom, i iznosila je 23,3 milijarde dinara, što je za 12,7 odsto više nego na kraju prethodnog tromesečja. S druge strane, devizna štednja je u trećem kvartalu povećana za 0,5 odsto, na 8,14 milijardi evra krajem septembra, što, nakon pada u drugom kvartalu, predstavlja najskromniji prirast devizne štednje u poslednje četiri godine. 

Uprkos takvim kretanjima, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji i dalje je skromno – 2,4 odsto, mada ohrabruje znatno povećanje tog učešća u trećem tromesečju.