NBS smanjila kamatnu stopu na 5,75 odsto iako inflacija ne popušta

Narodna banka Srbije (NBS) je danas nastavila da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Banka očekuje da će inflacija, nakon blagog skoka u julu i avgustu da će cene krenuti nadole – ali ne značajno.

Smanjena je i stopa na depozitne olakšice (na 4,5 odsto), kao i stopa na kreditne olakšice (na ravno sedam odsto), saopštila je danas centralna banka.

Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu da se inflacija od maja nalazi u granicama cilja (3 ± 1,5 odsto), kao i da se do kraja perioda projekcije očekuje njeno kretanje unutar tih granica, s tendencijom njenog daljeg smanjivanja ka centralnoj projekciji cilja.

“Uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike smanjenjem referentne kamatne stope. Izvršni odbor je procenio da, i pored započetog ublažavanja, monetarna politika i dalje ima restriktivan karakter,” saopšteno je iz NBS.

Inflacija je u junu usporila na 3,8 odsto da bi u julu i avgustu cene rasle tempom od po 4,3 odsto, što je razlog zbog kojeg će NBS da i u narednom periodu „zadrže oprezan pristup u ublažavanju monetarnih uslova“.

Dodaju i da će dalje odluke monetarne politike zavisiti od podataka o inflaciji i makroekonomskim kretanjima koji budu pristizali.

Rast inflacije u julu delom je bio posledica i međunarodnih kretanja, pri čemu su mesečnu dinamiku inflacije obeležila poskupljenja pojedinih kategorija prerađene hrane – hleba, kafe i konditorskih proizvoda, na čije cene se odražava globalno poskupljenje, kao i rast cena usluga, kažu iz NBS.

Država se bori već dve godine sa rastom cena u prehrambrenom sektoru u okviru kojeg je Vlada Srbije i uvela ograničenja cena za neke namirnice, a akcija „Najbolja cena“ je druga po redu posle one iz prošle godine pod nazivom Bolja cena.

U prvoj polovini ove godine međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 4,3 odsto i bio je vođen domaćom tražnjom, u okviru koje su najveći doprinos obezbedili potrošnja domaćinstava i bruto investicije u osnovne fondove, kaže NBS.

Posmatrano s proizvodne strane, privrednom rastu najviše su doprinosili uslužni sektori, posebno trgovina, kao i građevinarstvo i prerađivačka industrija.

“I pored tog što će rezultati ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje zbog suše tokom letnjih meseci verovatno biti lošiji od očekivanih, prema našoj oceni, to se neće odraziti na projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda na nivou godine od 3,8 odsto s obzirom na povoljna kretanja u drugim privrednim oblastima”, navode iz centralne banke.

Globalna inflacija i nafta

Iako nešto postepenije nego što se prethodno očekivalo, nastavlja se usporavanje globalne inflacije, uz doprinos faktora i na strani ponude, i na strani tražnje, kažu iz centralne banke.

Na strani ponude, u pravcu usporavanja inflacije delovale su prethodno snižene cene energenata i hrane, kao i obezbeđeno bolje funkcionisanje globalnih lanaca snabdevanja, tvrde iz NBS.

Na strani tražnje dezinflatorno još uvek deluju kamatne stope vodećih centralnih banaka, koje će, realno posmatrano, biti povišene još neko vreme prema očekivanjima NBS.

Kasnije danas i Evropska centralna banka (ECB) treba da donese odluku o referetnoj kamatnoj stopi, a ovog meseca se očekuje i odluka američkog Fed-a,

“Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, zahvaljujući poboljšanju ponude nafte na svetskom tržištu od strane zemalja OPEC+, kao i sporijem rastu tražnje za naftom,” navode iz NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. oktobra.