NBS: Zbog pojačane tražnje građana za devizama troše se rezerve da bi se smirio kurs

Iako je Narodna banka Srbije (NBS) ranije tokom ovog meseca rekla da je spremna da rizikuje i omogući platni promet bankama sa sankcionisanom kompanijom NIS do 7. decembra, što bi pogodilo ceo finansijski sistem zemlje, građani su na to reagovali nepoverenjem. Ispostavilo se da nisu svi stanovnici Srbije spremni da rizikuju zajedno sa centralnom bankom, pa je NBS morala da prodaje evre iz deviznih rezervi da bi se održao kurs.

U današnjem saopštenju, NBS ističe da je tokom poslednje dve nedelje došlo do rasta tražnje za stranom valutom, što je delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, „ali u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje od strane građana nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS“.

„Veliki deo ove tražnje građana je u značajnoj meri uzrokovan i pojedinim napisima u medijima i objavama na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište, i samo doprinose pojačavanju panike među građanima uprkos saopštenjima NBS, kojima je ukazano da stabilnost finansijskog sistema nije, niti će biti dovedena u pitanje“, navodi NBS.

Dinar je od 18. novembra počeo da slabi i tada je stajao na 117,1809 za jedan evro da bi još više oslabio 3. decembra kada je bio na 117,4155 za evro što je i najslabija pozicija za srpsku valutu u celoj godini.

Ovo slabljenje se vremenski poklapa sa potvrdom predsednika Aleksandra Vučića koji je 2. decembra naveo da Srbija neće dobiti licencu za nastavak snabdevanja nafte od strane OFAK-a.

Od 5. decembra je dinar ojačao na 117,3858, a već danas ponovo slabi i trenutno je na 117,395 dinara za jedan evro.

Pritisak koji pominje centralna banka odnosi se na sankcije Naftnoj industriji Srbije koja upravlja i jedinim postrojenjem za preradu nafte u državi. Sjedinjene Države koje su uvele sankcije, jer je NIS u vlasništvu Rusije, takođe su ostavile i mogućnost sekundarnih sankcija zbog kojih banke od danas mogu da prekinu saradnju sa NIS-om. Zbog mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija, NBS je saopštila da će „obustaviti platni promet“, a to znači da nikakve novčane transakcije sa NIS-om neće biti moguće. Kako su naveli u saopštenju ranije, odlučili su se na rizik, da do 7. decembra omoguće platni promet.

NBS kaže da kao i u prošlim krizama, tako i u sadašnjim okolnostima,  prethodno akumulirane devizne rezerve koristi kako bi nadoknadila trenutni višak tražnje u odnosu na ponudu i kako ne bi došlo do prekomernih oscilacija deviznog kursa.

Kako objašnjavaju, pažljivo prate sve segmente deviznog tržišta, uključujući i menjačke poslove, kako banaka tako i ovlašćenih menjača i uveravaju javnost da strane gotovine ima dovoljno i u bankarskom sektoru i kod NBS i da kanal snabdevanja banaka stranom gotovinom funkcioniše nesmetano.

„U pojedinačnim menjačnicama došlo je do, isključivo trenutnog, nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, što nikako ne znači da postoji bilo kakav problem u pogledu snabdevenosti evrom i drugim stranim valutama na srpskom deviznom tržištu“, saopštili su iz NBS.

„Činjenica da kod pojedinih menjača nema dovoljno strane gotovine rezultat je izostanka njihovog snabdevanja stranom gotovinom kod banaka. Iskustvo iz prethodnih sličnih perioda pokazalo je da ovlašćeni menjači taj kanal snabdevanja od banaka slabije koriste, odnosno da nastoje da se snabdevaju međusobno i da kada je pojačana tražnja građana, menjačnice čuvaju efektivu za svoje klijente i podižu cenu (prodajni kurs) na menjačkom tržištu. To znači da nema nedostatka strane gotovine, već da se ne koriste svi kapaciteti za njeno pribavljanje“, kažu iz centralne banke.

NBS ističe i da kurs dinara prema evru „nije, niti će biti ugrožen, jer u režimu rukovođeno plivajućeg deviznog kursa banka koristi pravo da interveniše, kako kupovinom, tako i prodajom deviza kako bi sačuvala relativnu stabilnost deviznog kursa“.

„Usled preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka prethodnih godina, NBS je kupovala devize uvećavajući na taj način devizne rezerve. Od 2017. godine do kraja 2024. godine NBS je neto kupila 11,9 milijardi evra. I u prvih jedanaest meseci ove godine, NBS bila je neto kupac deviza i to u iznosu od 145 miliona evra. U uslovima povremenih deprecijacijskih pritisaka, NBS pažljivo, odmereno i razborito koristi devizne rezerve za jednu od svrha za koju su i namenjene“, saopštila je NBS.

Dinar najslabiji od početka godine, pojačana tražnja za evrima u menjačnicama