Ne moraš ništa, a možeš svašta: Danas je Međunarodni dan žena u nauci, koliko ih je u Srbiji?

Oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM) su od vitalnog značaja za ekonomije svih zemalja. Međutim, uprkos kontinuiranim naporima, žene i devojčice se i dalje susreću sa preprekama koje ograničavaju njihovo učešće i napredak u ovim oblastima. Prema podacima UNESCO-a, samo 35 odsto studenata u oblasti STEM-a su žene. Međunarodni dan devojaka i žena u nauci obeležava se upravo danas, 11. februara. Koliko Srbija ima žena u nauci?

Broj žena koje rade kao naučne radnice i inženjerke u Evropskoj uniji je u porastu. Podaci Eurostata pokazuju da je broj žena za deset godina, od 2014. do 2024. godine porastao sa 5,2 miliona na 7,9 miliona.

Među zemljama EU, udeo žena naučnica i inženjera značajno je varirao 2024. godine. Tako su najveći udeo žena u nauci imale Letonija (50,9 odsto), Danska (48,8 odsto), Estonija (47,9 odsto), Španija (47,6 odsto) i Bugarska i Irska (obe po 47,3 odsto).

Today is the International Day of Women in Science.
So here’s a map most people aren’t ready for.
Luxembourg🇱🇺: 65.6% of its total female workforce is in science & tech.
Sweden🇸🇪, Netherlands🇳🇱, Iceland🇮🇸: all above 55%
Turkey🇹🇷: 24
Greece🇬🇷: 30.9
Bosnia and Herzegovina🇧🇦: 31.1… pic.twitter.com/nvxWsRXnoS

— Milos Makes Maps (@milosmakesmaps) February 11, 2026

S druge strane najmanja zastupljenost žena naučnica i inženjera bila je u Finskoj (30,7 odsto), zatim u Mađarskoj (31,7 odsto), Luksemburgu (32,4 odsto), Slovačkoj (33,6 odsto) i Nemačkoj (34,6 odsto).

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na poslovima istraživanja i razvoja u 2024. godini bilo je zaposleno 10.191 žena istraživača.

Od tog broja 2.743 žene je bilo zaposleno u sektoru prirodnih nauka kao istraživačice, dok je u sektoru inženjeringa i tehnologije bilo zaposleno 2.292 istraživačice.

Na poziciji naučnih saradnica bilo je u celoj Srbiji 1.464 žene, od toga je 503 njih bilo zaposleno u sektoru prirodnih nauka, a 338 u sektoru inženjeringa i tehnologija, pokazuju podaci.

Nauka nema pol

Iako brojke govore da je žena mnogo manje u nauci, na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu pored dekana su čak tri prodekanke, dok je u prošlom zvanju dekan bila žena. Jedna od njih je Ana Dobrota, doktorka fizičko-hemijskih nauka i prodekanka za nauku.

Za Novu ekonomiju Ana Dobrota kaže da na Fakultetu za fizičku hemiju ima više žena među zaposlenima.

„Očigledno je da smo mi neko odstupanje od trenda o kome stalno slušamo, što se tiče Evrope i ostatka sveta. Mislim da je slično stanje i u čitavoj Srbiji. Pretpostavljam da je razlog za to što su nam primanja nezavisna od toga kog smo pola“, rekla je ona.

Po pitanju finansija, kako kaže, jedini kriterijum je zvanje.

„Činjenica je da mnogi smatraju da je nauka neki muški svet, kada razmišljaju uopšteno ili dok možda još uvek nisu uplovili u te vode. Međutim, zaista nije tako. Baš u nauci ima mnogo mesta za sve koji su radoznali i raspoloženi da rade“, ističe ona.

Na pitanje koja bi bila poruka za sve devojčice koje bi želele jednoga dana da se bave naukom ili pak devojke i žene koje se već bave naukom, kaže: „Ne moraš ništa, a možeš svašta“.

„To mi je vodilja. Ne samo za nauku već za sve u životu. Ne ohrabrujemo dovoljno decu da razmišljaju o nauci kao životnom putu, a posebno devojčice. Često ljudi smatraju da je nauka za muškarce, da je to ‘muška stvar’, a zapravo uopšte nije. Nauka samo zahteva pedantnost, predanost, pažljivost…“, kaže Dobrota.

Dodaje i da nauka ne zna za pol, da se ona bavi opisivanjem prirode i prirodnih pojava koje su deo svačijeg života.

U Zvezdarskoj šumi planira se gradnja 8.600 kvadrata stambenih zgrada: Investitor vlasnik mnogih firmi u Srbiji