„Nearshoring“ šansa za dalji razvoj srpsko-nemačke trgovine

Proizvodi koji spadaju u sektor mobilnosti (električne komponente, izolovana žica, delovi motora, pneumatske gume…) okosnica su trgovinskih odnosa Srbije i Nemačke. Zasnivaju se pretežno na nemačkim investicijama, jer tamošnje kompanije stabilizuju sopstvene lance snabdevanja kroz nearshoring, odnosno izmeštanje proizvodnje u geografski bliske zemlje, navodi se u novoj analizi Nemačko-srpske privredne komore u Srbiji (AHK).

U analizi “Trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke u periodu od 2015. do 2022. godine” ukazuje da je Srbija stranim investitorima atraktivna i zbog industrijskog nasleđa (privreda Jugoslavije se temeljila na visokom stepenu usklađenosti sa razvijenijim evropskim zemljama).

„Pandemija (koronavirusa) je stvorila pritisak na globalne kompanije i njihove lance snabdevanja, usled ograničenja zbog virusa – što je dovelo do prekidanja lanaca snabdevanja, a time i do usporavanja proizvodnje i nedolaska robe do tržišta kojima je bila namenjena. Zbog toga, javila se potreba za prelaskom na nearshoring„, navodi se u izveštaju.

U posmatranom periodu, izvoz iz Srbije u Nemačku je rastao 15,8 odsto godišnje, dakle brže od uvoza koji je zabeležio stopu rasta od 11,1 odsto.

Zbog toga, srpski spoljnotrgovinski deficit sa Nemačkom smanjio se sa 667 miliona evra na 385 miliona evra od 2015. do 2022. godine.

Najveći deo proizvoda koji Srbija uvozi iz Nemačke pripada sektoru mobilnosti (oko 25 odsto ukupnog udela, vrednog 1,1 milijardu evra) jer su to uglavnom delovi namenjeni daljoj primeni u poluproizvodima i vozilima.

Tokom posmatranog perioda, u izveštaju se navodi da je sektor mobilnosti zabeležio rast zahvaljujući snažnom prilivu nemačkog kapitala, i to od 229 odsto (približno 2,1 milijarde evra), što čini oko 50 odsto izvoza iz Srbije u Nemačku.

Stoga, posmatrajući strane direktne investicije u Srbiji, više od 19 odsto namenjeno je industrijama vezanim za mobilnost.

Analizirajući trend globalne robne razmene, beleži se značajan rast iste od približno 50,4 odsto u periodu od 2015. do 2022. godine, a ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u istom periodu beleži brži rast i dostiže vrednost oko 137 odsto – 13,1 odsto na godišnjem nivou, čime je povećana sa 3,56 milijardi evra na 8,44 milijarde evra.

Povećanje trgovinske saradnje je pozitivno uticalo na platni bilans, ali i na stvaranje novih radnih mesta – što je podstaklo reindustrijalizaciju i doprinelo zadržavanju i daljem razvoju postojećeg ljudskog kapitala. Ističe se da je ovaj efekat bio naročito jak i poželjan u nedovoljno razvijenim delovima Srbije, a efekat na domaća MSP bio je nešto suptilniji, ali podjednako bitan.

Nemačka privredna društva su stvorila konkurentno okruženje i donela inovativniju poslovnu praksu – ove veze i lični odnosi s Nemačkom pomogli su mnogim privrednim društvima u Srbiji da se uzdignu, što je Srbiji omogućilo da stvori sopstveni „Mittelstand“, objašnjavaju kreatori izveštaja i dodaju da su Nemačke investicije u Srbiji dovele do značajnog efekta ekonomskog prelivanja.