Cene žita i uljarica padaju toliko da su zemljoradnici tražili od države da im pritekne u pomoć. Nadležni su im obećali da će učiniti sve napore da bi se sprečio potpuni sunovrat vrednosti poljoprivrednih proizvoda.
„Dogovoreno je da će u roku od sedam dana ministarstva poljoprivrede i trgovine doneti odluku o cenama jesenjih poljoprivrednih kultura“ – kazao je za naš list član Upravnog odbora Asocijacije „Banatski paori” Miroslav Grubanov, posle jučerašnjeg sastanka seljaka s predstavnicima Ministarstva poljoprivrede.
Naglasivši da su za tako mizerne cene poljoprivredne robe velikim delom krivi karteli i monopoli otkupljivača i trgovaca koji kroje uslove na tržištu semenske i merkantilne robe, Grubanov je preneo obećanja nadležnih da će u Srbiji pod hitno biti ispitano monopolsko ponašanje na tržištu poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala.
„Za nekoliko dana bi trebalo da se pronađu rešenja i za druge probleme seljaka. Recimo, da nam se omogući skladištenje poljoprivrednih proizvoda u državnim skladištima dok ne dostignu više cena i da nam se daju robni zapisi da njima plaćamo dospele obaveveze i kredite za mehanizaciju“ – kazao je Grubanov. „Da li ćemo biti zadovoljni ponuđenim rešenjima i da li će biti protesta, to ne zavisi od nas. Ne možemo stalno raditi s gubitkom. Kako to da je, na primer, na Berzi u Budimpešti cena kukuruza trenutno pet do šest dinara veća nego u Srbiji?“
„Razlozi niske cene te žitarice su loš kvalitet i nelikvidno tržište“ – objašnjava direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin, dodajući da je kukuruz u Srbiji najjeftiniji u regionu i u Evropi. “ Cena je bila i ispod 13 dinara kilogram i mislim da je to najniži nivo i da ispod toga ne bi trebalo da ide.“
Galetin je dodao da se pad cene kukuruza beleži i na svetskim berzama, i to 30 do 40 odsto.
On je kazao da će rod biti manji od očekivanog jer nije bilo dovoljno kiše, ali da će prinos ipak biti 50 posto veći nego lane, kada je iznosio oko 3,5 miliona tona. On je naglasio da kukuruz ovogodišnjeg roda nema znakove zaraze aflatoksinom, i naglasio da je sada najbitnije da se skladišta dobro očiste i da se ukloni sav kukuruz iz prošle godine. Po Galetinovim rečima, ako se pokaže da je kukuruz kvalitetan i zdrav, izvoz će se povećati.
Govoreći o pšenici, on je rekao da je rod pšenice dobar, ali da je cena niska i da je logično da su poljoprivrednici nezadovoljni. Problem je što je, kako navodi, tržište pšenice prebukirano i trenutno je stalo, a razlog tome je nemogućnost izvoza zbog niskog vodostaja Dunava i ograničenje uvoza u Makedoniju, koje je još na snazi.
„Ovogodišnji rod kukuruza će, zbog letošnje suše i vrućine, verovatno biti ispod prosečnog i iznosiće oko 5,5 miliona tona“ – kazao je za naš list direktor Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković, napominjući da smo zbog suše ipak nazadovali u odnosu na realna očekivanja od pre dve-tri nedelje da ćemo ubrati više od sedam miliona tona. Po njegovim rečima, opasnost može predstavljati i ponovna pojava aflatoksina u kukuruzu, što bi, kako je upozorio, potpuno zatvorilo vrata domaćim izvoznicima.
„Neophodan je monitoring do žetve i inspekcija na njive mora da izađe odmah da bi se utvrdilo ima li aflatoksina. Ako ima, zaražene količine mogu se staviti pod kontrolu“ – rekao je on, i apelovao da se ne sme dozvoliti mešanje novog roda sa starim koji sadrži aflatoksin. “ Ako bi se našao i jedan kilogram zaražen aflatoksinom, izvoz bi stao, a kukuruz bi i na domaćem tržištu bio prodavan u bescenje.“
Zanimljivo.