Nedimović: Imamo dovoljno pšenice, i za nas i za izvoz

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je u Srbiji ove godine zasejano 632.000 tona i 732.000 hektara pšenice. Iako za izvoz pšenice postoje ograničene kvote, Nedimović je naglasio da je trenutno imamo dovoljno i za izvoz i za domaće potrebe.

Kako je Nedimović objasnio, to je za 34.000 hektara pod pšenicom, više nego prethodne godine kada je bilo zasađeno 598.000 hektara pšenice.

Kako je naglasio, pšenica je u jako dobrom stanju i već krajem juna kreće prva žetva.

Nedimović je rekao kako se od ovogodišnje žetve očekuje blizu 3,5 miliona tona pšenice, što bi prema njegovim rečima, sa prelaznim zalihama iznosilo skoro 4,5 miliona tona, a Srbija je potrošila 1,6 miliona tona u 2021. godini.

Istakao je i da je sa kukuruzom situacija dobra, a da je prošle godine 1,02 miliona hektara zasejano uz prinos zbog sušne godine od šest miliona tona, a ove godine 950.000 hiljada hektara, ali uz očekivani prinos od približno sedam miliona tona.

Prema Nedimovićevim rečima, Srbija potroši približno 4,3 miliona tona kukuruza, a da će uz prelazne zalihe imati duplo više.

Nedimović je rekao i da litar suncokretovog ulja košta 1,6 evra, kao i da godišnje trošimo 82.000 tona te namirnice, a da se u Srbiji proizvede 278.000 tona jestivog ulja.

Dodao da će cena ulja ostati ista, kao i da proizvođači očekuju da će imati dobru zaradu od izvoza.

Nedimovič je rekao da je ove godine posejano 35.000 hektara šećerne repe, da je godišnja potrošnja šećera 250.000 tona i da se očekuje da ove godine imamo 340.000 tona.

Ministar poljoprivrede je zaključio da će ove godine biti dobar bilans za Srbiju, sa aspekta izvoza poljoprivrednih proizvoda i saopštio da očekuje visoku cenu žitarica, ali i da Vlada Srbije vodi računa o tome.

Vlada Srbije povećala je kvote za ograničeni izvoz pšenice na 220.000 tona i pšeničnog brašna na 23.000 tona mesečno. Kako se navodi, odluka je doneta jer je snabdevenost domaćeg tržišta ovim proizvodima stabilna.

Početkom marta izvoz prehrambrenih proizvoda pšenice, kukuruza i suncokreta bio je privremeno zabranjen, ali je kasnije, zbog negodovanja proizvođača i izvoznika ponovo dozvoljen, uz ograničene kvote koje su se povećavale.