Nema gejminga bez likovnog i matematike

Nova ekonomija

Kodiranje i kreativna imaginacija koju omogućava umetnost, uslov su da deca u Srbiji  budu spremna za poslove u kojima će se od njih zahtevati poznavanje različitih oblasti i rad u multidisciplinarnim timovima, rečeno je na sinoćnjem onlajn panelu „Matematika (koja) stvara umetnost”. 

Na panelu se govorilo o tome kakva veza postoji između matematike, informatike i likovne kulture, kako te veze izgledaju u praksi i zašto je važno da se učenicima približe ovi koncepti.

Panel je održan povodom pokretanja besplatnog, interdisciplinarnog kursa „Algoritamska umetnost", zajedničkog projekta Fondacije Petlja, Inicijative „Digitalna Srbija” i UNICEF-a u Srbiji.

Učesnici ovog panela bili su Maja Ćirić, dr teorije umetnosti i kustoskinja, Nikola Damjanov, vizuelni umetnik video-igara iz gejming kompanije Nordeus i Milena Marić, profesorka matematike i programiranja i ko-autorka kursa „Algoritamska umetnost“. Razmenu mišljenja moderirala je Aleksandra Jovanić, doktorka digitalne umetnosti i programerka, koja je takođe bila među autorima ovog kursa.

Ima li jasne granice između egzaktnih nauka i umetnosti?

Tokom diskusije Aleksandra Jovanić je podelila rečenicu s kojom se često susreće, a to je da zna dobro ‘’da računa jer je završila matematiku’’. Na postavljeno pitanje da li je ovde reč o stereotipu i svrstavanju ljudi u grupu onih koji znaju ili ne znaju matematiku, Nikola Damjanov je pojasnio da u njegovom poslu kao vizuelnog umetnika video-igara nema mesta strahu od matematike i informatike:

„Nemam strah od matematike jer mi je u osnovnoj bila približena kroz igru, ali ono što ne mogu da razumem je binarna podela - ili znaš ili ne znaš matematiku. Imam utisak da matematika kao egzaktna nauka stvara predrasude da svako ko se uhvati u koštac mora i sam da bude takav - egzaktan. Ali kod mene u gejmingu je praksa daleko od toga. Ja nisam matematičar, ali poznavanje osnovnih principa mi otvara neograničen broj vrata.” 

Ko stoji iza nje?

Interdisciplinarnost je već tu

Govoreći o interdisciplinarnosti Aleksandra Jovanić je iznela da u svetu postoji praksa uvođenja STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika) obrazovanja jer je kao izazov viđena činjenica da individualnim tretiranjem nauka znanja bivaju fokusirana na ograničene oblasti i učenike ne spremaju za konkretna zanimanja u budućnosti. Osim povezivanja STEM nauka u obrazovanju, govorilo se i o tezi da se dodavanjem umetnosti u STEM obrazovanje uči  kreativno rešavanje problema. 

Ističući potrebu da se ove naučne oblasti povežu, Maja Ćirić se osvrnula na pandemiju i naglasila da je ona čak ubrzala procese kreiranja veza među naukama u njenoj profesiji:

„U mojoj kustoskoj praksi, nekada sam mogla da radim bez programera, ali sada je to neophodno. Plus, u timu mora da postoji osoba koja je istraživač u oblasti dizajniranja interakcije sa kompjuterima. Pandemija je donela novu dimenziju i koliko god neko želeo da negira taj progres, on se desio za godinu dana, a ne četiri kako su stručnjaci predviđali. Bez kodiranja, a ni bez mogućnosti kreativne imaginacije koju omogućava umetnost - ne možemo da budemo savremeni.

Naravno, i dalje postoji konzervativan svet umetnosti, ali poslednjih nekoliko meseci desilo se raspalmsavanje supkulture gejminga i internet umetnosti. To je povećalo potražnju za generativnom umetnošću koja je 1998. godine dobila naziv na jednom sajmu u Italiji. Ono što nas sad razlikuje u odnosu na tada je, da ako želite da razmišljate progresivno u bilo kojoj oblasti, morate da dodate reč tech (tehnologija) - od finansija, medicine pa nadalje.”

Preplitanje je potvrdio i Nikola Damjanov podvlačeći da je umetnicima koji rade na kreiranju video-igara neophodno da svakodnevno u određenoj meri koriste tehnička znanja kako bi znali da provere kako će njihov rad funkcionisati u krajnjem proizvodu - video-igri.

„Gejming je takav da više nijedna disciplina ne može da opstane sama po sebi. Sve su ispreplitane. Ono što se pokazalo istorijski je da ljudi koji su svestraniji postaju uspešniji u svom poslu. To više nisu dodatne veštine koje je dobro imati, već predstavlja fundamentalno znanje i iskustvo koje tražimo kod ljudi koje zapošljavamo. To je postalo svakodnevnica na svakoj poziciji.” 

Kako matematiku, informatiku i likovnu kulturu staviti u istu učionicu?

Zauzimajući tezu da pristup matematici i informatici postaje mnogo razumljiviji ako se poveže s nečim konkretnim, Aleksandra je dala primer da npr. skalarni proizvod vektora koji ostane objašnjen i nacrtan samo na školskoj tabli stvarno može da bude kompikovan, ali ukoliko pokušamo da ga prenesemo u video-igru postaje jasno zašto je neophodno njegovo poznavanje.

Kao neko ko dolazi direktno iz učionice i ko je i sam u kreiranju kursa „Algoritamska umetnost” sarađivao sa umetnicima, Milena je potvrdila da je potrebno integrisati različita zanimanja da bismo se bavili svojim poslovima na aktuelan način i išli u korak sa savremenim potrebama:

„Mislim da bi bilo jako dragoceno da kolege koje predaju umetnost prepoznaju ovo kao nešto što bi njima bilo interesantno. Ja svakako planiram da delove, ako ne i ceo kurs implementiram na svojim časovima. Kurs je takav da ne morate u potpunosti, od početka do kraja, da ga sprovedete, već samo neke njegove delove. Smatram da tako dolazimo do promene pristupa nastavi koja mora da bude drugačija jer je to jedini način da razumemo zašto učimo pojedine stvari. Traženje i dovođenje konkretnog domena u učionicu, kao što je ovaj kurs, možemo da vidimo kako da sinus ili kosinus iskoristim da napravim neku svoju sliku.”

Sagovornici su se složili da je resurs poput besplatnog onlajn kursa „Algoritamska umetnost”, osmišljen od strane Fondacije „Petlja”, Inicijative „Digitalna Srbija” i UNICEF-a u Srbiji, primer kako je učenicima moguće kroz vrlo vidljive stvari približiti kopleksnost formula i algoritama, te ih time pripremiti za poslove u kojima će se od njih zahtevati poznavanje različitih oblasti i rad u multidisciplinarnim timovima. Kurs “Algoritamska umetnost” samo je jedan od tri kursa koji su dostupni na adresi petlja.org/net.kabinet i koji kroz ukrštanje različitih znanja pomažu da učenici pripremljeniji dočekaju poslove budućnosti. Do sada je objavljen kurs „Epidemija”, koji fenomenu epidemije prilazi iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike, dok će naredni kurs ukrštati znanja iz fizike i programiranja.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara