Nemačka priprema novi zakon koji će omogućiti lakše useljavanje stranaca

Nemačka priprema novi Zakon o useljavanju, a cilj toga jeste: biti uspešniji u dovođenju kvalifikovane radne snage, pre svega iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Dakle i iz Srbije, piše Dojče vele (DW).

Autorima novog nemačkog Nacrta zakona o useljavanju jedno je jasno: mali broj nezaposlenih i sve više starije populacije preduzećima veoma otežava da popune radna mesta kvalifikovanom radnom snagom. Preduzetnici ukazuju da regrutovanje samo ljudi iz Evropske unije nije dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe za radnom snagom koja Nemačkoj nedostaje.

Zato Nemačka u dovođenju kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja mora da bude znatno uspešnija nego do sada, piše u Nacrtu zakona. Pod trećim zemljama podrazumevaju se države koje nisu članice EU. Nacrt zakona koji priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova i koji je već poslat u Ministarstvo rada i Ministarstvo privrede, trebalo bi krajem avgusta da bude predstavljen i kabinetu kancelarke Angele Merkel. Na insistiranje ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera (CSU) mora se izbeći useljavanje u socijalne sisteme.

Sistem bodovanja?

Za razliku od Velike Britanije, Kanade i Australije, nemačka vlada ne želi da uvodi sistem bodovanja koji migrante podvrgava višestrukim proverama. Proverava se, naime, nivo obrazovanja, znanje jezika i kompatibilnost s tržištem rada. Budući useljenici dobijaju određeni broj bodova i, ukoliko su prikupili dovoljan broj, dobijaju vizu. Ako nisu, odnosno ako su ispod predviđenog minimuma, useljavanje im se uskraćuje.

Socijaldemokratska partija (SPD) predložila je 2016. da se takav sistem uvede u Nemačkoj i to je tada dobilo podršku umerenih partija leve orjentacije. Ali u novom Nacrtu zakona toga nema. Preporučuje se doduše da se useljenici biraju po tim kriterijumima, ali se od bodovanja odustalo.

Na koji način bi se onda procenjivalo ko može da dobije vizu? Po tom pitanju stručnjaci još nisu složni.

„Pitam se samo kako sve to da realizujemo“, kaže Tomas Libig, stručnjak za migracije Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

„Ne znam kako bi, bez sistema bodovanja, mogli da se obuhvate različiti kriteriji. Zato smatram da je bodovanje potrebno“.