Među nemačkim kompanijama koje posluju u Srbiji oko 40 odsto planira uvećanje investicija, što je šest odsto više nego 2023. godine, rezultati su danas predstavljenog istraživanja Nemačko-srpske privredne komore (AHK).
Trenutnim razvojem nezadovoljno je šest odsto kompanija, isto kao i 2023. godine, a ukupna očekivanja za naredni period su smanjena, ali nisu prešla u negativna.
Smanjenje investicija najavilo je 22 odsto članova Komore, što je devet odsto više nego prošle godine, javlja agencija Beta.
Istraživanje je sprovela Nemačko-srpska privredna komora od 19. februara do 15. marta ove godine, a učestvovalo je 105 kompanija iz Srbije koje su članice Komore.
Među anketiranim kompanijama 39 odsto smatra da imaju dobre uslove za rad u Srbiji, što je pad u odnosu na 2022. godinu kada se tako izjašnjavalo 52 odsto.
„Rezultati ankete pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju“, rekao je izvršni član Upravnog odbora AHK Srbije Aleksander Markus.
Trgovinska razmena Srbije i Nemačke je u 2023. godini je po podacima AHK porasla 13 procenata, dostigavši novi rekord od skoro devet milijardi evra.
U Srbiji posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje su do sada otvorile oko 90.000 radnih mesta.
Ove godine oko 37 odsto kompanija planira zapošljavanje novih radnika, što je sedam odsto manje nego 2023. godine, dok 52 odsto kompanija neće menjati broj zaposlenih.
Takođe, oko 10 odsto njih očekuje smanjenje broja zaposlenih u svojim kompanijama, što je sedam odsto više nego 2023. godine.
„Ovaj rezultat je pre svega povezan sa aktuelnom ekonomskom situacijom u Nemačkoj, kao i sa drugim nesigurnostima na svetskim tržištima, te je izvesno da zbog smanjenja potražnje u nemačkoj industriji predstavništva nemačkih kompanija na Balkanu osećaju posledice“, rekao je Markus.
Najlošije ocenjeni uslovi za poslovanje u Srbiji su borba protiv korupcije i kriminala, dostupnost stručne radne snage, kvalifikacija radne snage, fleksibilnost radnog zakonodavstva i sistem stručnog (dualnog) obrazovanja, koji se po prvi put našao među razlozima za nezadovoljstvo.
Nemačke kompanije zadovoljne su razvojem komunikacione strukture i infrastrukture u Srbiji, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad.
Na pitanje kako ocenjuju mere Vlade Srbije za poboljšanje uslova za investicije, 75 odsto anketiranih kompanija dalo je pozitivnu ocenu, dok je njih 12 odsto izrazilo nezadovoljstvo.
Postoji prostor za poboljšanje mera Vlade za pružanje podrške kompanijama u procesu energetske tranzicije, jer je samo 12 odsto anketiranih kompanija ocenilo aktuelne mere pozitivno, 58 odsto ima neutralan stav o ovoj temi, dok je 19 odsto izrazilo svoje nezadovoljstvo.
Predsednik AHK Srbija i generalni direktor kompanije „ZF Srbija“ Milan Grujić je istakao da je oko 86 odsto članova te komore potvrdno odgovorilo na pitanje o Srbiji kao lokaciji za njihove investicije.
„Kontinuirano visoki rezultati iz godine u godinu pokazuju da Srbija održava svoj status kao pouzdana i atraktivna destinacija za nemačke investitore, jer stabilnost i predvidljivost poslovnog okruženja koje pruža igraju ključnu ulogu u očuvanju visokog nivoa zadovoljstva investitora“, rekao je Grujić.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad rekla je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu i da to pokazuje koliko su dve zemlje ekonomski isprepletene.
Na pitanje novinara zašto Nemačka ne podržava Srbiju i u političkim stvarima, a ne samo u ekonomskim, Konrad je istakla da postoje razlike u mišljenju, da se ne mogu zanemariti, već da treba da se razgovara.