Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je opremanje kovid-bolnice u Kruševcu koštalo 1,12 milijardi dinara, odnosno oko deset miliona evra. Transparentnost Srbija ocenjuje da ta izjava umesto razjašnjenja stvorila „dodatne dileme, pored ionako oskudnih informacija o tom poslu“.
Nevladina organizacija se poziva i na podatke Ministarstva zdravlja koji su objavljeni pre više od mesec i prema kojima je cena koja je ugovorena za opremanje dve kovid bolnice bila 2,06 milijarde dinara (1.254.255.748,00 + 802.173.869,00 RSD).
Naglašava se i da je ranije, 30. jula 2020, Vojnograđevinska ustanova „Beograd“, dala posao izrade projektne dokumentaciji izvorđenje radova po sistemu „ključ u ruke“ u Batajnici za oko 3,33 milijardi dinara.
Transparentnost dodaje da je ista takva nabavka radova u Kruševcu ugovorena dan kasnije za 1,66 milijardi dinara, što je bilo ukupno oko 60 miliona evra za obe bolnice.
„Nepoznato je, odnosno, ne može se proveriti ni u jednom dokumentu, za šta je tačno utrošeno ovih 60 miliona evra. Naime, jedini dokument koji dostupan jeste informacija o dobitnicima ugovora i ceni, kao i o razlozima zbog kojih druge informacije nisu objavljene“, kažu u Transparentnosti Srbija.
Dodaju i da je u slučaju opremanja kovid-bolnica postupak sproveden bez primene Zakona o javnim nabavkama, kao i da je kao osnov za to navedena odredba prema kojoj naručioci ne primenjuju Zakon, jer bi njegova primena „obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti za bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade“.
„Na mestu gde je trebalo obrazložiti (to), ne navodi se međutim, ni jedan razlog iz oblasti bezbednosti države“, naglašava Transparentnost Srbija.
ZAŠTO SE U SRBIJI MANJE POSLUJE SA „INTEGRITETOM“?Prema njihovim rečima, umesto na zaštitu bezbednosti, Ministarstvo zdravlja se pozvalo na razloge hitnosti, koja je bila neupitna.
„Međutim, hitnost nipošto nije bila valjan razlog da se u potpunosti isključi transparentnost dok postupak traje, niti da se ograniči konkurencija samo na one firme koje su direktno pozvane da daju ponude“, objašnjavaju u ovoj nevladinoj organizaciji.
Transparentnost Srbija navodi i da je kod izgradnje bolnica primenjena „najmanje transparentna procedura koju Zakon poznaje“, a da su ponude mogle da daju samo firme koje su pozvane.
Naglašava se da su informacije o tome da se postupak uopšte sprovodio, kao i krajnji ishod, objavljene tek mesec dana kasnije.
„Za razliku od navodno bezbednosnih nabavki, ovde detaljne informacije načelno nisu tajne, ali Zakon nije propisao obavezu da se objave“, zaključuje se u saopštenju Transparentnosti Srbija.