Ukoliko se rešavanje sudbine 17 firmi u restrukturiranju ne bude završilo u predviđenim rokovima, to može predstavljati problem i udar na budžet, kaže Sertić.
Ministar privrede Željko Sertić poručio je da resorno ministarstvo neće tražiti produženje rokova.
„Ministarstvo privrede neće tražiti produženje rokova ni sa jednom kompanijom, niti za jednu firmu i potrudićemo se da rešimo sve ove slučajeve, a u većem delu je potrebno više pravno rešavanje problema, nego samo ekonomsko“, kazao je Sertić novinarima nakon obilaska i razgovora u kompaniji „Galenika“.
Kako je kazao, veliki broj preduzeća, a u portfoliju Agencije za privatizaciju ih je više od 500, je rešen, a ostalo je da se reši situacija u 17 većih preduzeća.
„To može da predstavlja problem i udar na budžet ukoliko ne budemo bili disciplinovani i ukoliko ne budemo završili procese u rokovima“, rekao je ministar privrede.
On je kazao da rešavanje situacije u tim preduzećima ne podrazumeva samo proces privatizacije i da je to, dodao je, više puta rečeno.
Mnoga od tih preduzeća, kako je kazao, imaju ogromne probleme nasleđene iz ranijeg perioda koji godinama nisu rešavani.
U poslednjih šest godina nijedno preduzeće nije privatizovano i stotine miliona evra, da ne kažem milijardi, su date u ta preduzeća bez pravih efekata, restrukturiranja i pronalaženja strateškog partnera, dodao je ministar.
Za njih se kako je naveo, više ne može davati državna pomoć i došlo se u situaciju da se njihova sudbina mora rešavati.
„Što se tiče 17 strateških preduzeća, to je definisano zakonom i u dogovoru sa MMF-om obavezali smo se da sedam njih rešimo do kraja godine“, podsetio je ministar.
„Borio sam se za veći budžet“
Sertić je izjavio da će vlada razmotriti predlog budžeta za narednu godinu kako bi se ispoštovali predviđeni rokovi i u narednih desetak dana taj zakon bio pred poslanicima.
„Imamo sednicu vlade danas i verovatno sutra, imamo u planu i da u narednih desetak dana bude održana sednica skupštine koja je posvećena budžetu“, kazao je ministar Sertić.
On je kazao da se nastoji da se ispoštuju obaveze koje su prihvaćene kako bi budžet na vreme bio usvojen, odnosno u planiranim rokovima.
„Imamo finansijska ograničenja i znate da se svako ministarstavo bori za svoj budžet, to je logično. Svi ministri su svesni ograničenja i potrebe da svoje budžete usklade na najbolji mogući način i da potrošnja sredstava bude usklađena sa inicijalnim idejama i planovima koje svako ministarstvo ima“, rekao je Sertić novinarima.
Na pitanje novinara da li će morati da se odustane od nekih projekata on je kazao da neće biti „ispadanja projekata“ ali će morati da se vodi računa o svemu.
„Budžet funkcioniše tako što u određenim pozicijama predvidite sredstva za potrošnju, a dešava se velikom broju ministarstava da ta sredstva ne potroše iz različitih razloga“, kazao je on.
Imamo deo nepotrošenih sredstava na investicije u smislu podrške privredi, a razlog za to je to što nam nisu sve kompanije dostavile ugovorom predviđene obaveze, objasnio je Sertić.
Kada je reč o infrastrukturnim radovima, kada se planira potrebno je da postoji dobar odnos između planova i onoga što lokalna samouprava može da učini, naveo je ministar.
„Ne možete nekome davati sredstava ukoliko nisu urađeni projekti, ili ako nije nije dobijena građevinska dozvola. Tu će biti najviše uklapanja, što se tiče našeg ministarstva, od želja i potencijala do mogucnosti realizacije u narednom periodu“, rekao je ministar.
On je kazao da ne može da govori pojedinačno za planove drugih ministarstava, ali da se borio da njegov resor raspolaže većim budžetom.
„Mogu da kažem za sebe da sam se borio za veći budžet i tražio dodatna sredstva kako bismo uspeli da obezbedimo deo obaveza koje smo preuzeli prethodnih godina, ali i da bismo imali prostora za rast u narednom periodu“, kazao je ministar privrede.
Napomenuo je da su tom ministarstvu važni infrastrukturni radovi i sve preuzete obaveze, ali i ono što u budućnosti treba da se realizuje.
„Znate da su kapitalna ulaganja jedan od motora razvoja društva, tako da nam to jedan segment obaveza usklađivanja koje imamo. Ukupan bužet predviđen za plate na nivou cele države je u određenom nivou definisan i to moramo da ispoštujemo“, napomenuo je.
Ово нема везе са реалношћу! Вештачка стабилност и низак курс евра одговарају једино увозничком лобију! Па зашто Јапанци обарају јен чим порасте за више од 0,2% у односу на долар? Да је ово економски исплативо они би успоставили однос 1$ – 1¥ а не би слабили намерно своју валуту. Али ми смо најпаметнији на свету и све радимо на сопствену штету! Једино код нас се за 100€ купује много мање робе него било где у евро зони! Паметне државе понекад намерно пусте инфлацију да би се решиле ненаплативих унутрашњих дугова и „покупиле“ девизе од грађана, једино код нас се вештачки пумпају € на тржиште! Очигледно да некоме одговара да грађани буду презадужени да би им извршитељи што лакше одузели имовину. Само кажем….