Vesti iz zemlje

19.07.2022. 11:46

Nevena Petaković

Autor: Nova Ekonomija

Ni pandemija ni inflacija nisu uticale na cenu droge u Srbiji

Pixabay

Uprkos zaplenama, veoma često i rekordnim, ilegalne droge su tokom pandemije bile široke rasprostranjene i dostupne na evropskom tržištu, pa i u Srbiji. Predstavnici države tvrde da drastičnih promena cene nije bilo ni zbog ekonomske krize i sve veće inflacije. Ipak, na osnovu samo tog podatka ne možemo procenjivati rasprostranjenost organizovanog kriminala u Srbiji, izjavio je za Novu ekonomiju Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC). 

On je rekao i da su cene ilegalnih droga u Srbiji u proteklih par godina stabilne.

„Na početku pandemije, u Srbiji je došlo do povećanja cene kanabisa, koja nije bila drastična. Cene ostalih narkotika se nisu menjale… Povremeno se desi da cena grama kokaina drastično padne, ali vrlo brzo se vrati na prosek, koji je između 80 i 100 evra„, kaže Đorđević. 

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za borbu protiv droga Milan Pekić rekao je nedavno da se cena droge, po svim pokazateljima, kreće u istim okvirima i da nema drastičnog pomeranja ni zbog pandemije ni zbog ekonomske krize, preneo je Danas.

„Maloprodajne i „velepordajne“ cene droga u Srbiji izražene u evrima

Prema rečima Saše Đorđevića, nemoguće je da se samo na osnovu maloprodajne i velikoprodajne cena ilegalnih droga izmeri upotreba psihoaktivnih supstanci ili oceni ozbiljnost organizovanog kriminala i korupcije u nekoj zemlji. 

„Cena je jedan od indikatora, koji se najčešće ukršta sa brojem korisnika, učestalosti konzumacije, vrste ilegalne droge, dok se za merenje organizovanog kriminala i korupcije primenjuje uspešnost institucionalnog odgovora, kao i da li je pojedinačna država zemlja porekla ili tranzita ilegalnih droga“, rekao je on. 

Promena ruta krijumčarenja

Đorđević navodi da je pandemija uticala na promenu ruta krijumčarenja, a dodaje i da su uvedeni novi metodi distribucije narkotika, kao što je direktna prodaja do kuće ili onlajn kupovina.

„Heroin se uglavnom krijumčario preko kopna, ali tokom pandemije korišćeni su i morski putevi, što nije karakteristično za ovu drogu“, kaže Đorđević.

Prema njegovim rečima, na osnovu broja otkrivenih labaratorija može se zaključiti da je domaća proizvodnja kanabisa povećana, dok je supstituciona terapija (buprenorphin i metadon) često završavala na ilegalnom tržištu. 

U periodu 2018. do 2021. godine, ukupna količina zaplenjene droge se povećavala, piše u izveštaju o završnoj evaluaciji Strategije o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2021. godine, koji je prošlog novembra objavila Kancelarija za borbu protiv droga. 

U 2018. godini ukupna zaplenjena količina droge iznosila 3,4 tone, u 2019. godini količina zaplenjene droge je iznosila 7,3 tone, 2020. godine 6,6 tona, a do 2. septembra 2021. godine 2,4 tone, piše u Izveštaju.

S obzirom na to da se nalazi na centralnobalkanskoj ruti krijumčarenja, Srbija se prvenstveno smatra tranzitnom zemljom za drogu. 

Drugi akcioni plan za period 2018-2021. godine za sprovođenje Strategije nije formalno usvojen zbog „tehničko-administrativnih pitanja“, piše u istom izveštaju. 

Iako je ostao u fazi nacrta, nadležni (institucije, ministartsva) su, kako piše, sproveli aktivnosti iz svojih nadležnosti predviđene ovim akcionim planom.

To što Vlada nije zvanično usvojila drugi akcioni plan je uticalo na to da godišnji izveštaji o napretku sprovođenja Strategije nisu bili dostupni, piše u izveštaju Kancelarije za borbu protiv droga.

Pristup drugim pisanim izvorima često je, kako se dodaje, bio nedostupan.

U završnoj evaluaciji Strategije o sprečavanju zloupotrebe droga, piše i da su se pojavile znatne poteškoće u protoku i dobijanju informacija o tome koje su aktivnosti obavljene, a koje ne, jer su predstavnici imali „različite, a ponekad i kontradiktorne informacije“ u vezi sa realizacijom pojedinih aktivnosti. 

Kako se procenjuje rasprostranjenost organizovanog kriminala u Srbiji?

Globalni indeks organizovanog kriminala je „alat“ dizajniran da izmeri nivo organizovanog kriminala u nekoj zemlji i njenu otpornost na aktivnosti organizovanog kriminala.

Prema ovom indeksu, Srbija je na 33. mestu na svetu, sa 6,21 indeksnih poena, malo ispod Rusije.

Takođe, Srbija je po ovom merilu druga od svih evropskih zemalja, među 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.