NIKČEVIĆ: Srbija ne trguje ilegalno oružjem sa Libijom

Nekadašnji direktor Jugoimport SDPR i aktuelni državni sekretar Stevan Nikčević kaže da ne postoji nijedan pojedinačan slučaj u kom je država Srbija involvirana u nelegalnu trgovinu naoružanjem i da oružje iz naše zemlje nije završilo u rukama ISIS-a u Libiji. Ambasada Srbije nikada nije imala ulogu u takvim poslovima, dodaje.

Javnost isčekuje odgovore o pogibiji dvoje srpskih državljana u Libiji. U nedostatku zvanične verzije, otvara se prostor za brojne spekulacije.

Premijer Aleksandar Vučić je, pre izvesnog vremena, najavio je da je dogovor o puštanju naših državljana veoma blizu, ali smo takođe čuli i da je tražen otkup.

Cifre koje se spominju su 16 i 60 miliona evra, međutim premijer je izrazio i sumnju da postoji mogućnost da se sve ovo desilo zbog trgovine oružjem. Šef diplomatije Ivica Dačić je tu mogućnost odbacio.

Nekadašnji direktor Jugoimport SDPR, našeg javnog preduzeća koje se bavi prometom naoružanja, vojne opreme i transferom tehnologije, a danas državni sekretar u Ministarstvu trgovine Stevan Nikčević je rekao da nema saznanja o bilo kakvoj ilegalnoj trgovini oružjem.

On kaže da zvanični podaci govore da je trgovina naoružanjem poslednjih godina sa Libijom bila skromna, naročito od 2011, da 2012. nije uopšte bilo izvoza, a da je 2013. izdato nešto dozvola, ali da je realizacija tj. izvoz bio mali.

Ističe da se radi o zemlji s kojom sve države sveta, koje žele trgovinu, svoje ugovore šalju na odobravanje Komitetu za sankcije Saveta bezbednosti UN.

Upitan da li postoji mogućnost da je bilo ilegalne trgovine, Nikčević kaže da nije upoznat ni sa kakvim detaljima u vezi sa tim i da nema saznanja o tako nečem.

„Ako je bilo takvih kontakata, onda je to stvar najviših državnih organa kako postupiti u tom slučaju, ja nemam saznanja“, naveo je.

On tvrdi da se postoji nijedan pojedinačni slučaj u kom je država Srbija involvirana u bilo koju nelegalnu trgovinu.

Nikčević je ranije izjavio da su poslednjih godina najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije, kada je reč o izvozu oružja i vojne opreme, SAD i brojne zemlje Bliskog istoka.

Pojasnio je da na Bliskom istoku Srbija ima saradnju sa Saudijskom Arabijom, Emiratima…

„Tradicionalno sarađujemo sa Irakom, dok su zamrla neka značajna tržišta, kao što je Libija“.

Nikčević je 10 godina bio direktor Jugoimport SDPR-a. Upitan da li je Srbija, u tom periodu, izvozila u Libiju, kaže da je jeste i da je izvoz bio na nivou od nekoliko desetina miliona dolara godišnje.

Upitan na koji način se obavljala trgovina naoružanjem, Nikčević kaže da smo imali predstavništvo u Libiji koje je u februaru 2011, na početku destabilizacije te zemlje, odlukom kompanije i organa države Srbije, ukinuto.

On je dodao da je tada, zbog događaja u Libiji, Ministarstvo odbrane ukinulo i sporazum o vojno-tehničkoj saradnji, i da Srbija, prema preporukama SB UN, nije htela da stane ni na jednu stranu.

Nikčević je dodao da je predstavništvo, dok nije ukinuto, sagledavalo potrebe u Libiji, u kojoj je bilo dosta naoružanja još iz vremena SFRJ.

On tvrdi da Ambasada Srbije nije imala nikakvu ulogu, jer i ne treba da ima ikakvu ulogu u tome (uvozu-izvozu naoružanja).

„Sarađivali smo samo kad treba da se požuri oko neke administracije, ali i to smo izbegavali“, dodao je.

Nikčević kaže da Ambasada Srbije nije imala nikakvu ulogu kad je u pitanju potpisivanje ugovora.

Na pitanje da li ima informaciju o tome da li je oružje koje je proizvedeno u Srbiji korišćeno u sukobima u Libiji, kaže da takvih podataka nema.

Dodaje da ne postoji nijedan pojedinačni slučaj da je bilo koji komad oružja proizveden u Srbiji završio u rukama ISIS-a ili da je zloupotrebljen protiv vladinih snaga.

Prilikom svake isporuke kupac potpiše delivery report, koji znači da je onaj ko je naručilac Ministarstvo, vojska, posebne jedinice potpiše da su oni to i primili, objašnjava državni sekretar.

„Njujork Tajms“ je ranije kritikovao ugovor vredan 833 miliona dolara o isporuci naoružanja Iraku iz Srbije. List je navodio da je ugovor postignut bez javnog nadmetanja i instrumenata kojima bi bila sprečena korupcija i bez znanja američkih komandanata i većine iračkih lidera.

Nikčević tvrdi da je Srbija pregovarala vrlo transparetno, ali da taj ugovor, na žalost naše strane, nije bio ni približno toliki.  

„Pet ugovora je bilo potpisano, u vrednosti do 400 miliona dolara“, tvdi državni sekretar.

On dodaje da je tokom pregovora bio prisutan i predstavnik iz SAD, da se nadmetala jedna firma iz Poljske, a da je ugovor realizovan bez ikakvih zamerki kupca.

Nekadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je 2009. izjavio da nije njegovo ministarstvo zabranilo izvoz oružja u Libiju nego da je to uradila Bezbednosno informativna agencija. U pitanju je bio izvoz oružja iz fabrike „Zastava oružje“ iz Kragujevca.

Dinkić je tada rekao da je posrednik u isporuci tog oružja na crnoj listi UN, a štampa zaključila da je posrednik u tom poslu preduzeće „Melvale“ sa Sejšelskih ostrva koje se dovodi u vezu sa Slobodanom Tešićem koji je prema dokumentima Ujedinjenih nacija bio umešan u ilegalni izvoz naoružanja u Liberiju.

Upitan o ovom slučaju, Nikčević kaže da se radilo o aranžmanu „neke privatne kompanije“, i da nije išao preko firme na čijem je čelu bio (SDPR-a), a da su njegova saznanja o tome indirektna.

„Čini mi se da je taj konkretan ugovor bio zaustavljen zbog toga što je gospodin Tešić bio na crnoj listi UN“, kaže.

On dodaje da se na tu listu stavlja neko ko nije poželjan da se bavi tim prometom.

„Posle je skinut… to znači da sad može legalno time da se bavi, on ima svoju firmu koja se legalno tim bavi“, kaže Nikčević.

Upitan koji projekti su bili započeti sa Libijom a da nisu završeni, dok je bio direktor SDPR-a, Nikčević kaže da je to gradnja vojne bolnice opšteg tipa u Tripoliju, koja je dogovarana 2010, a koja je trebalo da bude preslikan koncept VMA. Čak je i lokacija bila određena, projekat je bio u vrednosti od 700 miliona dolara, i to bi bio najveći pojedinačni posao i najveći izvoz znanja naše vojne medicine u svet.

Govoreći o periodu nakon 2011., Nikčević kaže da je Srbija pregovarala sa vladom koju priznaje međunarodna zajednica.

Nikčević je rekao da su do 2011. u Libiji bile prisutne još dve kompanije, osim Jugoimport SDPR-a, a koje su radile neke remonte i poslove manjeg obima.

„Ne znam da li su tamo te dve kompanije i ostale tamo“, kaže on.

On dodaje da su Jugoimport i Tešić podneli zahteve za dozvole 2013. godine, ali da je od tog posla  realizovano samo tri miliona dolara.