NIS-u treći put odložene sankcije, ali i pored kupovine vremena kompanija sve lošije posluje

Naftnoj industriji Srbije (NIS) su po treći put odložene sankcije, javlja N1. NIS je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podneo zahtev za uklanjanje sa SDN liste sakncionisanih (Specially Designated Nationals). Cilj ovog zahteva je bio da se NIS-u omogući rad i posle 27. juna, kada je istekao rok predviđen prethodnom licencom, izdatom 25. aprila. Produženje je za sada prema izveštajima medija došlo na mesec dana, do 29. jula.

Na samu najavu uvođenja sankcija od strane Sjedinjenih Država najvećem naftnom preduzeću u Srbiji, NIS, mnogi dobavljači su prestali sa snabevanjem od ove kompanije, a prema izvorima Nove Ekonomije, kompanija je prošlog meseca poslovala sa gubitkom.

„NIS je u maju poslovao s tri milijarde dinara gubitka. Ne zna se šta je konkretan razlog, ali logika nalaže da je zato što su avioni prestali da toče gorivo u Beogradu od NIS-a i zato što više od njih ne nabavljaju OMV i MOL nego sami dovoze svoje (gorivo). Čak i Knez Petrol više ne kupuje od NIS-a“, objašnjava dobro upućeni izvor iz kompanije.

NIS-u su u tri navrata izdate specijalne licence Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD kojima je odložena puna primena sankcija. NIS je objavio da, uprkos složenim okolnostima u kojima posluje, nastavlja redovno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata i „ostaje posvećen očuvanju socijalne stabilnosti zaposlenih“.

NIS, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa, stavljen je 10. januara ove godine na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Srbija je ušla u razgovore sa SAD i Rusijom kako bi pokušala da reši problem. Ministar finansija Siniša Mali je ranije rekao da su pregovori između ruske, američke i srpske strane „nisu laki“.

Situacija sa NIS-om sve više počinje da liči na onu sa drugim velikim energetskim preduzećem u Srbiji, Elektroprivredom Srbije (EPS). Pošto je počeo napad na Ukrajinu od strane Rusije, a EPS bukvalno doživeo raspad sistema, Srbija je bila primorana da uvozi energiju u trenutku kada su cene dostigle istorijske maksimume.

Kada bi sankcije NIS-u stupile na snagu, Srbija bi bila u opasnosti da ostane bez većine goriva koje se do sada istakalo iz jedine rafinerije u zemlji, što bi primoralo vlasti da nabavljaju naftu po značajno višoj ceni. U tom slučaju bi inflacija, koja se tek primirila, bila na neočekivano višem nivou za Narodnu banku Srbije. Takođe ovo bi uticalo i na projekciju za rast privrede koja je već jednom korigovana na dole ove godine.

„Ako ipak eventualno budu uvedene, negativne implikacije bile bi izraženije u kratkom roku i odnosile bi se prvenstveno na manju proizvodnju i izvoz naftnih derivata i njihove više cene, što bi se dalje moglo preneti na veće troškove preduzeća i niži raspoloživi dohodak stanovništva. Pritom, treba imati u vidu da Srbija ima dovoljno rezervi nafte i naftnih derivata za tri meseca, koje se mogu iskoristiti za prevazilaženje teškoća u slučaju potencijalnog problema sa uvozom sirove nafte i njenom preradom, do postizanja konačnog dogovora. Po osnovu sankcija američke administracije NIS-u cenimo da su rizici po BDP izraženiji blago naniže, a po inflaciju blago naviše“, navode iz NBS.

Da vreme za kupovinu nafte nije najbolje, jasno je svima koji prate tržišta. Crno zlato je reagovalo odmah skokom cena na napade koju su Izrael i SAD izvršili na Iran. Posle kratke intervencije i prekida vatre cene se smiruju, ali ono što sve analitičare drži budnim je sledeći potez koje bi SAD pod vladavinom Donalda Trampa mogle da smisle, ali i eventualni odgovor Irana.

„Ipak, cena nafte blizu 70 američkih dolara po barelu predstavlja pozitivan doprinos ukupnoj inflaciji do kraja godine. Stoga, neki rizici ka većoj inflaciji i dalje postoje. Međutim, šira procena se nije promenila. Visok nivo neizvesnosti i povećana volatilnost na finansijskim tržištima će verovatno potrajati još neko vreme, posebno geopolitičke tenzije koje ostaju prisutne,“ kažu ekonomisti iz Erste Grupe.

U sličnoj situaciji se Srbija već našla 2022. godine kada je zbog lošeg poslovanja i kolapsa u EPS-u bila primorana da uvozi struju po istorijski najvišim zabeleženim cenama, što je poguralo inflaciju na dvocifrene nivoe.

NBS prema svom poslednjem izveštaju o inflaciji i dalje očekuje da  će cena nafte u decembru iznositi oko 64 dolara po barelu u proseku, odnosno da će ići na dole. Njihova procena se zasniva na tržišnim fjučersima.

NIS traži još jedno odlaganje američkih sankcija