NLB uskoro preuzima Komercijalnu banku, detalji dogovora nepoznati

Foto: Nova ekonomija

Domaći i regionalni mediji su preneli da je Nova ljubljanska banka (NLB) postati vlasnik domaće Komercijalne banke, iako i dalje nema zvanične potvrde iz Vlade Srbije da banka više nije u većinskom vlasništvu države.

Prema dostupnim informacijama, NLB još uvek od Narodne banke Srbije nije zatražila saglasnost za sticanje vlasništva u trećoj najvećoj banci na domaćem tržištu, sa preko 10% udela u bankarskom sektoru sa blizu 420 milijardi dinara neto bilansne aktive.

Ova saglasnost je neophodna prilikom svake promene vlasništva u domaćoj banci koja obezbeđuje najmanje 5% glasačkih pravau toj kompaniji, pišu današnje Večernje novosti.

Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju, prenosi RTS.

Iako je budući vlasnik prema navodima beogradske štampe već "proglašen, kada će sama procedura biti privedena kraju i po kojim uslovima je prodata "Komercijalne" je i dalje nepoznanica za javnosti.

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan je ovog meseca u intervjuu za Večernje novosti izjavio da je ta finansijska institucija u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra.

Uprkos rastućim prihodima, Komercijalna banka svojim akcionarima za prethodnih pet godina poslovanja za dividende duguje oko 27 miliona evra, zbog čega je i dalje nejasno da li će ta dugovanja preuzeti kupac, niti kako će to uticati na cenu. Komercijalna neisplaćivanje opravdava gubiima zabeleženim 2015. i 2016. godine.

Prethodna analiza Nove ekonomije ukazuje da je banka imala stabilan rast aktive u periodu od 2010. do 2014. godine, nakon kog dolazi do blagog pada od 4% upravo zbog otpisa nenaplativih kredita, zbog čega je u naredne dve godine zabeležila gubitak.

U prvoj fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljene su četiri ponude, koje su se kvalifikovale za ulazak i u drugu fazu procesa, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.

Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija navodno kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.

Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od investicionih fondova koji su buli suvlasnici u Komercijalnoj banci, potrošivši 260 miliona evra za oko 40% akcija.

Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 35% više nego što iznose obavezujuće ponude.

List Danas je naknadno objavio da je najviše novca za kupovinu 83% vlasništva nad Komercijalnom bankom ponudila domaća AIK banka Miodraga Kostića, oko 395 miliona evra.

Po toj ceni, kada se uračunaju procene dugovanja, ukupna vrednost Komercijalne banke bi bila tek nešto više od 471 miliona evra trenutne tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi.

Mišljenja o prodaji Komercijalne, koja ove godine slavi pet decenija od osnivanja, su u stručnoj javnosti podeljena.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovana Tabaković je u više navrata ocenila da Komercijalnu banku nije neophodno prodavati, kao i da država ne treba da se lišava potencijala te finansijske institucije.

"Da se ja pitam, država bi pokazala da ume da bude vlasnik te banke, kao što je pokazala da ume da uredi javne finansije na takav način da pokazuje u svojim bilansima suficit, a da istovremeno ima najveći nivo rasta infrastrukturnih investicija", kazala je Tabaković.

Njen prethodnik i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić je sa druge strane kazao da se država u proteklih 15 do 20 godina nije pokazala kao dobar vlasnik u finansijskom sektoru, prevashodno u zaštiti imovine poreskih obveznika.

Još jedan profesor sa Ekonomskog falukteta Đorđe Đukić je je za Sputnjik izjavio da je to bio neodgovoran potez, zato što je tržišni ambijent za prodaju trenutno nepovoljan, zbog epidemije koronavirusa i trgovinskih sukoba, kao i da pojedine države centralne i istčne Evrope svesno smanjuju udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru.

"Srbija će ostati bez manevarskog prostora da reaguje na tu buduću kriznu situaciju. Bićemo potpuno nepripremljeni za te nove šokove u narednih pet ili šest godina jer smo se sami neodgovornom odlukom odrekli toga", rekao je Đukić, dodavši da bi Srbija preko Komercijalne zapravo mogla da "usmerava sredstva u ono što je zaista nacionalni interes".

Programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba "Libek" Mihailo Gajić je u autorskom tekstu za Talas.rs ocenio da Komercijalna banka nije podlegla političkim pritiscima u Srbiji zbog značajnog udela koje su Međunarodna finansijska korporacija i Evropska banka za obnovu i razvoj imale u njoj.

"[...] Prodaja Komercijalne banke dobra stvar za sve nas – da je ostala u državnim rukama, nekoliko godina bi delovalo da je sve u redu, ali onda bismo morali da otvorimo novčanike i da saniramo loše poslovanje banke, a korist bi pokupili politički povezani tajkuni i političari", naveo je Gajić

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara