Nova investicija u železari, dobra vest za pluća građana Smedereva?

Predsednik kompanije HBIS Tangsteel i HBIS Group Srbija Vang Laniju najavio je danas u Smederevu investiciju od 120 miliona dolara za izgradnju novog postrojenja Aglomeracije u selu Radinac. Kako je rekao na ceremoniji postavljanja kamena temeljca,  po završetku investicije većina zgrada i stare opreme železare biće rastavljeni. 

„Videćete zelenu, inteligentnu, modernu  fabriku  za uštedu energije, a očuvanje životne sredine će dostići napredni, svetski nivo”, kazao je on. 

Činjenica da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta kineskog vlasnika je dobra vest za građane ovog dela Srbije koji vode bitku sa ozbiljnim ekološkim problemima i više puta proteklih nekoliko meseci su organizovali proteste ispred kapije fabrike. Doduše, nije poznato kojim će se tačno gorućim problemima koje prouzrokuje upravo železara, baviti kineski vlasnik u najavljenim ulaganjima.

Kinezi u Smederevu posluju u okviru HBIS grupe koja je kupila smederevsku železaru. U okviru HBIS grupe posluje i železara u kineskom gradu Tangšanu, sa kojim se Smederevo pobratimilo u junu 2018. godine. Smederevo i Tangšan kao i sva braća, dele iste probleme. 

Oba grada imaju ogromnih problema sa zagađenjem vazduha, što se može videti jednostavnom proverom na Indeksu kvaliteta vazduha. Vrednosti zagađenja su često po nekoliko puta iznad dozvoljenog. 

Po pisanju lista Politika, Smederevo je u 2016. godini, kada su Kinezi preuzeli železaru, bilo rekorder po zagađenosti vazduha u Srbiji, jer su tokom 160 dana vrednosti PM-10 čestica bile iznad 50 mikrograma, koliko je dozvoljeno. PM-10 čestice su čestice koje predstavljaju smesu dima, čađi, kiseline i metala. Prema poslednje dostupnom izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2017, u Smederevu i Kosjeriću kvalitet vazduha nije uopšte određivan poslednje dve godine zbog nedovoljno podataka!?

Tangšan je takođe jedan od najzageđenijih gradova u Kini. Ono što je takođe simptomatično – oba grada imaju problema sa zagađenjem vode.

Zagađenje u Smederevu ide u dva pravca, a glavni uzročnik je smederevska železara, što zbog nepostojanja adekvatnih filtera na pećima i u postrojenjima, što zbog neadekvatnog odlaganja otpada. 

Meštani sela u okolini smederevske železare su svedoci do koje mere je zagađenje vidljivo čak i golim okom. Svi krovovi kuća, saobraćajni znakovi, ograde i slično, su prekriveni tamno crvenim prahom koji nastaje usled neadekvatnog skladištenja šljake, kao i zbog generalno lošeg upravljanja otpadom u železari. 

Ovo ne treba da čudi, budući da se na Železaru Smederevo ne odnosi Zakon o upravljanu otpadom, pošto je ona izuzeta aktom Narodne skupštine Srbije iz 2016. gde u članu 11. eksplicitno piše da se Zakon o upravljanju otpadom neće odnositi na Železaru Smederevo.

PROČITAJTE JOŠ: EVROPSKA RAMPA NA IZVOZ ČELIKA IZ SMEDEREVSKE ŽELEZARE

Šljaka, koja se inače dobija pri proizvodnji u visokim pećima kao ostatak, skladišti se potpuno neadekvatno, o čemu su mediji više puta izveštavali, a Poverenik za informacije od javnog značaja naložio da se obelodane svi detalji takvog odlaganja otpada. 

Naime, šljaka iz železare se odlaže u ataru okolnih sela Vranova i Radinca, a radi se o ogromnim brdima šljake koja su visoka neretko i po dvadeset metara, i koja stoje u potpunosti na otvorenom prostoru. 

Pri istovaranju šljake dižu se veliki oblaci prašine koje vetar raznosi kilometrima unaokolo. Iako su građani ubeđivani od strane vlasti da šljaka nije opasna i da nemaju razloga za zabrinutost, brojne studije koje su sprovedene o uticaju šljake na zdravlje ljudi ih demantuju. (Rajli i Mejs, 2015., Popesku, 2013., Garsija i Vaskez, 2009.)

Radi se o otpadu koji sadrži velike količine štetnih metala, sumpora i fosfora. U studiji španskih naučnika iz 2009. godine pod nazivom „Uticaj nagomilavanja šljake na životnu sredinu: određivanje sadržaja teških metala u tlu’’, oni eksplicitno izvode zaključak da su gomile šljake koje su se skladištile na poljima u okolini Madrida štetne za ljudsko zdravlje, i da su zemljište i podzemne vode kontaminirane.

Ovde dolazimo do frapantnog podatka iz Izveštaja o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u Srbiji, koji je 2017. objavio Institut za javno zdravlje Batut, a u kojem se selo Radinac obeležava kao jedna od crnih tačaka u Srbiji kada je u pitanju kvalitet pijaće vode, sa procentom neispravnosti od 86,5%. Železara Smederevo se nalazi upravo u selu Radinac, koje je najviše pogođeno zagađenjem vode i tla.

Jasno je da je Smederevo industrijski grad i da od železare direktno živi 5.000 porodica. Ali, ne postoji studija koja bi dovela direktno u vezu ova zagađenja životne sredine u Smederevu sa stopom obolelih u pogođenim područjima. Bilo bi krajnje zanimljivo da se takva studija sprovede, jer postoji bojazan da je procenat obolelih od hroničnih bolesti u selima oko Železare Smederevo viši nego u područjima koje su udaljenija.

Veći deo teksta objavljen u broju 56 Nove ekonomije