Gorivo opet poskupelo
Dizel će u Srbiji od danas u 15.00 sati do 28. avgusta u isto vreme biti skuplji dva dinara po litru, a toliko će biti veća cena i benzina.Dizel će koštati 231 dinar, a benzin 203 dinara po litru.Cen...
Veštačka inteligencija više nije futuristička priča. Ona je industrijski alat za optimizaciju vremena i para. Ukratko, strah od nekontrolisanih promena na polju industrije učiniće da sve više gubimo tok sa vremenom u kome živimo. I dok se na sve strane priča o AI kao robotu koji krade svima posao, zanemaruje se činjenica o tome koliko nova tehnologija olakšava procese svakodnevno.
Ako želiš da poboljšaš funnel prodaje, AI može da generiše nacrte pitch-eva personalizovanih prema tipu klijenta, i ubrza AB testiranje. Ako želiš da smanjiš opterećenje u korisničkoj podršci, opet je tu AI koja može da preuzme prvu liniju pre nego što agent preuzme zahtev, na primer.
Dalje, ako želiš da smanjiš neplanirane kvarove u proizvodnji, AI može da radi prediktivnu analitiku na telemetriji mašina.
Drugim rečima, upotreba AI alata se isplati tamo gde je problem već merljiv. AI nije niti treba da bude „vizija“. To je industrijski pogon 2025. a njeno prisustvo osigurano je i u bliskoj budućnosti.
Druga zabluda je da „nije vreme“ za nešto ovako savršeno. Netačno, jer vreme je već bilo juče. O tome nam govore i podaci. McKinsey u ovogodišnjem State of AI izveštaju navodi da 72 odsto kompanija koje su uvele GenAI već vide realne benefite, posebno u marketingu i prodaji (izvor: McKinsey, 2024).
Deloitte u Generative AI in the Enterprise izveštaju kaže da 51 odsto organizacija već ima merljive uštede vremena u znanju i operacijama (Deloitte, 2024). To nije “hype”, to je industrijska ekonomija koja se već događa.
Na srpskom tržištu, međutim, jaz je ogroman: istraživanja ICT Huba pokazuju da samo oko jedne trećine kompanija u Srbiji uopšte koristi bilo kakav vid AI. Među onima koji koriste većina kaže da je korist očigledna. Dakle, problem nije da AI „ne radi“ već da nam stoji neiskorišćen.
Konferencija Pogon, održana prošlog četvrtka u Ložionici u organizaciji ICT huba, bila je retko dobro postavljen događaj u ovom regionu upravo zato što se nije pričalo o spektaklu, nego baš o tome „kako to sutra možeš da spojiš sa tvojim ERP-om“. Paneli su bili najkorisniji baš tamo gde su bili najskromniji – kako “očistiti” podatke, kako ne cediti iz timova 10 proof-of-concept projekata odjednom, nego jedan jedini koji može da se izmeri, skalira i računa.
„Imamo znanje, inženjere, startape, iskustvo. Sve što nam fali je da konačno povežemo taj najbolji deo našeg tima sa ostatkom ekonomije. Da prestanemo da gledamo tehnologiju kao trend i počnemo da je koristimo svakog dana, u svakom poslu, u svakoj industriji. Zato pravimo Pogon. Da pokažemo konkretne primere primene tehnologije u Srbiji. Da se vidi kako AI već pomaže u call centrima, maloprodaji, proizvodnji, zdravstvu, advokaturi. To nije budućnost, to je sada“, rekao je Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, i već najavio Pogon 2026.
To je neupitno važno jer u Srbiji postoji veliki broj kompanija, startup preduzeća čiji procesi rada, usluge i inovativni proizvodi se temelje na veštačkoj inteligenciji, koja je pretežno integrisana u više softver, a manje hardver. Veliki broj država donosi regulative o upotrebi, korišćenju, ne tretira je kao pomodarstvo na mrežama i to će im, iz ove perspektive, definitivno ojačati industriju, ali i kompletnu novu ekonomiju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
