Veštačka inteligencija više nije futuristička priča. Ona je industrijski alat za optimizaciju vremena i para. Ukratko, strah od nekontrolisanih promena na polju industrije učiniće da sve više gubimo tok sa vremenom u kome živimo. I dok se na sve strane priča o AI kao robotu koji krade svima posao, zanemaruje se činjenica o tome koliko nova tehnologija olakšava procese svakodnevno.
Ako želiš da poboljšaš funnel prodaje, AI može da generiše nacrte pitch-eva personalizovanih prema tipu klijenta, i ubrza AB testiranje. Ako želiš da smanjiš opterećenje u korisničkoj podršci, opet je tu AI koja može da preuzme prvu liniju pre nego što agent preuzme zahtev, na primer.
Dalje, ako želiš da smanjiš neplanirane kvarove u proizvodnji, AI može da radi prediktivnu analitiku na telemetriji mašina.
Drugim rečima, upotreba AI alata se isplati tamo gde je problem već merljiv. AI nije niti treba da bude „vizija“. To je industrijski pogon 2025. a njeno prisustvo osigurano je i u bliskoj budućnosti.
Druga zabluda je da „nije vreme“ za nešto ovako savršeno. Netačno, jer vreme je već bilo juče. O tome nam govore i podaci. McKinsey u ovogodišnjem State of AI izveštaju navodi da 72 odsto kompanija koje su uvele GenAI već vide realne benefite, posebno u marketingu i prodaji (izvor: McKinsey, 2024).
Deloitte u Generative AI in the Enterprise izveštaju kaže da 51 odsto organizacija već ima merljive uštede vremena u znanju i operacijama (Deloitte, 2024). To nije “hype”, to je industrijska ekonomija koja se već događa.
Na srpskom tržištu, međutim, jaz je ogroman: istraživanja ICT Huba pokazuju da samo oko jedne trećine kompanija u Srbiji uopšte koristi bilo kakav vid AI. Među onima koji koriste većina kaže da je korist očigledna. Dakle, problem nije da AI „ne radi“ već da nam stoji neiskorišćen.
Konferencija Pogon, održana prošlog četvrtka u Ložionici u organizaciji ICT huba, bila je retko dobro postavljen događaj u ovom regionu upravo zato što se nije pričalo o spektaklu, nego baš o tome „kako to sutra možeš da spojiš sa tvojim ERP-om“. Paneli su bili najkorisniji baš tamo gde su bili najskromniji – kako “očistiti” podatke, kako ne cediti iz timova 10 proof-of-concept projekata odjednom, nego jedan jedini koji može da se izmeri, skalira i računa.
To je neupitno važno jer u Srbiji postoji veliki broj kompanija, startup preduzeća čiji procesi rada, usluge i inovativni proizvodi se temelje na veštačkoj inteligenciji, koja je pretežno integrisana u više softver, a manje hardver. Veliki broj država donosi regulative o upotrebi, korišćenju, ne tretira je kao pomodarstvo na mrežama i to će im, iz ove perspektive, definitivno ojačati industriju, ali i kompletnu novu ekonomiju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara. Među rashodima su i kapitalne investici...
U narednih nedelju dana litar evrodizela koštaće 198 dinara, dok će cena benzina biti 182 dinara, saznaje RTS.Cena goriva, i evrodizela i benzina, viša je za dva dinara po litru u odnosu na prethodnu ned...
Kompanija Energotehnika Južna Bačka dobila je posao rekonstrukcije i modernizacije Vlasinskih hidroelektrana, vredan 109,7 miliona evra. Ovaj posao zaključuje se nedugo nakon što je Dragoljub Zbiljić, biznis...
Kompanija Lafarge BFC Srbija d.o.o. Beočin zvanično je otvorila novo poglavlje poslovanja i to pod novim imenom Holcim Srbija d.o.o. Beočin. Ova promena još snažnije odražava viziju i odlučnost kompanije da ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
