Novinari na listi za istraživanje pranja novca: pritisak, osveta Siniše Malog i gušenje medija

Zbog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca koja je od banaka u Srbiji zatražila proveru finansijskih transakcija nekih novinara, nevladinih organizacija i građanskih udruženja, oglasili su se i Evropska unija, Ambasada SAD, a potom Amnesti internešnl i Fridom haus, preneli su domaći mediji.

Ocenjuje se da je reč o zastrašivanju kritički nastrojenih medija budući da se na listi nalaze samo oni koji godinama pišu o korupciji, kriminalu, i kritikuju rad vlade.

Danas u štampanom izdanju pita da li je reč o osveti Siniše Malog novinarima zbog pisanja o korupciji i pranju novca zbog kojeg ga je istraživala pre nekoliko godina upravo Uprava za sprečavanje pranja novca. Poznata je i afera 24 stana o kojoj je pisao Krik. 

Programska menadžerka Fridom hausa za Evropu i Evroaziju Sofija Orloski izjavila je za Glas Amerike da je ta nevladina organizacija duboko zabrinuta zbog događaja u Srbiji.

„Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku, pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta“, naglasila je Orolski u pisanoj izjavi.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenl ocenila je spisak kao „nesumnjiv čin zastrašivanja“.

„Te istrage moraju biti odbačene“, istakao je nejn predstavnik u Evropi Nils Muižnieks.

Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je da razmatra dodatne informacije i činjenice kako bi u potpunosti razumela šta se događa u Srbiji.

„NVO i mediji imaju ključnu ulogu u srpskom društvu i oni treba da rade slobodno, bez neprimerenog pritiska. Iako se zalažemo za punu transparentnost, neopravdane istrage ne bi trebalo da se sprovode“.

Reagovala je i ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu.

„SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju“, prenela je Slobodna Evropa.

UOBIČAJENA PROCEDURA: KO SE NAŠAO NA SPISKU, A KO NIJE

Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija su se našli: BIRN, KRIK, NUNS, CINS, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo.

Pored tih organizacija na spisku su i novinari: Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović vlasnica matične firme Nove ekonomije, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi.

Potez Uprave delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović. 

„Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa“.

Novinar Danasa, Aleksandar Milošević ocenenio je šta u spisku nedostaje, alidirajući na sumnjive poslove ljudi bliskih vlastima u Srbiji.

„A gde su na spisku takozvane GONG organizacije (vladine NVO), gde je Nacionalna avangarda, Antidod, Patku daj tati“.

Od državnih institicija oglasio se Zaštitnik građana koji je pokrenuo pitanje zakonitosti problematične odluke.