U poslednje dve nedelje cena piletine porasla je između pet i 25 odsto. Poskupljenje je posledica manje ponude utovljenih pilića, tvrde proizvođači. Dok neki trgovci kažu da im je promet isti, drugi priznaju da je posle poskupljenja prodaja pala za oko 10 odsto.
U poslednjih petnaestak dana cena žive vage piletine skočila je od 30 do 40 odsto, pa sada košta između 145 i 155 dinara po kilogramu. Nekako zaklonjeni iza priče o poskupljenju svinjskog mesa, i živinari su podigli cene. Tako sada celo pile u radnjama košta od 270 do 320 dinara po kilogramu.
Na pitanje kako se osećaju zbog povećanja cene piletine i kako se to odražava na potrošnju u domaćinstvu, potrošači ističu da se osećaju grozno jer plata ostaje ista, a cene rastu i da piletinu na meniju imaju jednom nedeljno.
Dok neki trgovci koji neće pred kameru kažu da im je promet pao oko 10 odsto, drugi tvrde suprotno.
„Što se tiče potražnje za pilećim mesom, ona je uobičajena za ovo doba godine. Nema nekih oscilacija. Kada je u pitanju cena, mi u ovom trenutku ne razmišljamo o korekciji cene pilećeg mesa, dakle ona će u svim našim prodavnicama biti stabilna“, navodi Nikola Papak iz kompanije „Delez Srbija“.
Pileće meso u maloprodaji poskupelo je isključivo zbog manje ponude utovljenih pilića, tvrde u Zajednici živinara Srbije.
„Manja ponuda je nastala iz razloga što su u prethodnom periodu mnogi izgubili novac sa niskom cenom, pa su ostale farme prazne, a jedan deo farmi je prazan zato što se standardno u letnje vreme, kad su visoke temperature, ne naseljavaju. Zato što farme nisu tehnički opremljene da mogu da izdrže kvalitetan tov sa visokim temperaturama“, objašnjava Rade Škorić iz Zajednice živinara Srbije.
U prethodne dve godine ugasili su se najveći proizvođači, a kapaciteti su smanjeni. Proizvođači tvrde da je poslednjih meseci cena žive vage bila 80 dinara po kilogramu, plus PDV, što je gotovo 50 dinara ispod proizvođačke cene. Neki su prepolovili proizvodnju.
„To znači da su na svakom utovljenom piletu farmeri gubili skoro jedan evro. Ako je neko utovio 20.000 brojlera, gubio je 20.000 evra. Farmeri su gubili veliki novac, nisu mogli da plate nove piliće, inkubatorska staništa, koncentrat i mnogi nisu stavljali piliće u tov, a mi nismo mogli da naplatimo. Borimo se za opstanak“, navodi Valerija Kovač iz „Agroprodukta“ Šinković.
Prema nekim procenama, prodaja piletine na sivom tržištu učestvuje sa 45 odsto u ukupnoj prodaji piletine u zemlji.
To brine uređene prodajne sisteme jer sumnjiv kvalitet i zdravstvena ispravnost predstavljaju rizik za sve više takvih kupaca.