Srbija

03.01.2022. 11:37

Nevena Petaković

Autor: Nova Ekonomija

O Nacionalnoj stambenoj strategiji raspravlja se u vreme praznika i samo onlajn

Javna rasprava o Predlogu Nacionalne stambene strategiije za period od 2022. do 2032. godine održava se do 10. januara. Iako je ispoštovan zakonski rok od minimum 20 dana javne rasprave (počela je 20. decembra), "ceo proces je problematičan...

Pixabay

Srbija

03.01.2022. 11:37

Javna rasprava o Predlogu Nacionalne stambene strategiije za period od 2022. do 2032. godine održava se do 10. januara. Iako je ispoštovan zakonski rok od minimum 20 dana javne rasprave, (počela je 20. decembra), „ceo proces je problematičan“ jer se održava za vreme praznika i samo onlajn“.  

Tеkst Programa postavljеn je na intеrnеt stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i na portalu е-Upravе. 

„U vreme praznika i pandemije organizuje se javna rasprava i to samo online, a posebno je problematično što čak na zvaničnom sajtu euprave Javne rasprave nema informacija o ovom procesu. Procesi koji ne podstiču uključivanje građana i nisu dovoljno transparentni i inkluzivni, sigurno neće doprineti rešenju stambenog pitanja velikog dela stanovništva“, rekla je za Novu ekonomiju članica upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Jovana Božičković. 

 

Stvaranje institucionalnog i pravnog okruženja koji će omogućiti da većina stanovništva ostvaruje pristup odgovarajućem stanovanju uz manji ili veći stepen podrške, a u zavisnosti od stepena stambene ugroženosti, kao i raspoloživosti sopstvenih resursa domaćinstava za rešavanje njihovim stambenih potreba, navodi se kao glavni cilj strategije. 

Jedan od posebnih ciljeva Strategije je da se do kraja 2032. godine omogući olakšan pristup odgovarajućem stanovanju za najmanje 30.000 domaćinstava koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše svoju stambenu potrebu po tržišnim uslovima. 

To će se postići kroz prikupljanje informacija o potrebama građana za stambenom podrškom, sprovođenjem programa stambene podrške i stambenih projekata od javnog interesa, navodi se u predlogu Strategije. 

U planu je i razvoj podsticajnih mera za „povećanje stambene priuštivosti na strani ponude“ (za neprofitne organizacije) i razvoj podsticajnih mera za povećanje stambene priuštivosti na strani tražnje (za korisnike stambene podrške). 

Broj i površina novoizgrađenih stanova se skoro duplirala u odnosu na 2012. godinu.

Brže od rasta obima izgradnje stanova, međutim, rastu cene novoizgrađenih stanova, koje su u 2020. godini u odnosu na prosečne cene stanova u 2012. godini veće za oko 23 odsto.

Kao poseban cilj navodi se i efikasno upravljanje i održavanje stambenih zgrada i izvršena obnova 30 odsto stambenog fonda čiji vek amortizacije ističe do 2032. godine. 

Ciljevi su još i uspostavljen sistem za sanaciju i unapređenje neformalnih naselja i sprečavanje daljeg širenja zona nezakonite izgradnju, kao i unapređeni kapaciteti za održivi razvoj stanovanja u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stanovanja. 

Procenjeno je da je za sprovođenje Strategije potrebno oko 42,8 milijardi dinara, a najveći deo sredstava je potreban za realizaciju različitih vidova stambene podrške za obezbeđivanje stambenih rešenja domaćinstvima koja ne mogu potpuno samostalno rešiti tu potrebu na tržištu.

Uz Strategiju se donosi i Akcinoni plan za period od 2022. do 2024. godine. Ukupan procenjeni budžet za njegovo sprovođenje iznosi oko šest milijardi dinara. 

„Izostale opšte mere za mlade“

Jovana Božičković kaže da se mladi u predlogu Strategije pominju samo kroz kategorije mladih bračnih parova i mladih koji napuštaju sistem socijalne zaštite, te da su izostale opšte podsticajne mere odnosno sistemska rešenja za sve mlade. 

„Podsetimo, manje od 10 odsto mladih ima rešeno stambeno pitanje. Sa ovakvim predloženim rešenjima nećemo popraviti statistike niti ostvariti glavni cilj strategije. U okviru Akcionog plana pominju se neke mere kao i zakonski priznat krovni savez mladih što svakako pozdravljamo, ali same mere nisu dodatno razrađene niti postoji mogućnost da se uključi širi broj zainteresovanih aktera kako bi diskutovali o ovako važnim pitanjima i našli najadekvatnija rešenja za ovako kompleksan problem“, navela je Božičković. 

Neke od mera koje se pominju su Projekti urbane obnove kojima se pruža stambena podrška i obnavlja stambeni fond i Pribavljanje stanova za prodaju po neprofitnim uslovima od 2024. godine. 

„Ono što može dodatno da se uradi, je da Vlada donese uredbu o utvrđivanju Programa stambene podrške koja će obuhvatiti kategoriju mladih do 30 godina što je u skladu sa članom 114. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, odakle se koriste odredbe o sadržini programa. Ovo je u stvari deo koji se odnosi na ciljnu grupu za koju se program donosi, a sve u cilju pristupačnijeg stanovanja za sve“.

ŠTA SPREČAVA MLADE DA SE OSAMOSTALE? (VIDEO)

Priuštivost stana u Srbiji izrazito mala

O manjku stanova, u smislu stanovanja više domaćinstva u jednom stanu, govori i podatak (iz Popisa iz 2011.) da je u 41.096 stanova stanovalo dva domaćinstva, dok je u 3.263 stanova bilo tri i više domaćinstva.

Cenovna priuštivost stana i dalje je veoma sužena na grupu od oko 10 odsto domaćinstava sa najvišom potrošnjom, odnosno prihodima.

U 2019. godini bilo je potrebno oko 13 prosečnih godišnjih zarada za kupovinu stana gotovinom, odnosno oko 19 godišnjih zarada za kupovinu stana kreditnim sredstvima, piše u predlogu Strategije.

Polovini Srbije gužva u stanu

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.