Objavljen startap skener – kako izgleda srpski startap ekosistem u brojkama?

Inicijativa „Digitalna Srbija“ objavila je sveobuhvatan izveštaj Startap Skener 2022, koji nudi detaljnu analizu okruženja u kome posluju inovativne domaće tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Ova analiza domaćeg startap ekosistema urađena je u okviru projekta „Preduzmi ideju“, koji konzorcijum okupljen oko Inicijative „Digitalna Srbija“ sprovodi uz podršku USAID-a. 

U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu.

Startap Skener 2022 omogućio je bolje razumevanje lokalnog ekosistema, lakše identifikovanje prilika i izazova, mogućnosti za unapređenje ekosistema, ali i za njegovu promociju.

„Zahvaljujući podacima koje smo prikupili i obradili, stvoren je preduslov da prepoznamo koje su jake strane našeg ekosistema, a koje to oblasti zahtevaju ulaganje dodatnog napora. Na primer, 20 odsto osnivača startapa čine žene, a skoro trećina startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka. Takođe se pokazalo da dve trećine startapa u svom osnivačkom timu imaju i osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovakvi rezultati govore u prilog značaju kreiranja raznolikih i multidisciplinarnih timova za razvoj inovativnih biznisa“, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta „Preduzmi ideju“.

Foto: Inicijativa Digitalna Srbija

Posebno nam je drago, kako je rekla, što iz istraživanja izbija optimizam i energija naših startapa koji se hvataju u koštac sa izazovima i donose svetu novu vrednost. 

„Kada je reč o oblastima u kojima postoji najviše prostora za poboljšanje, kroz Startap skener identifikovali smo da postoji manjak informisanosti o zaštiti intelektualne svojine. Istraživanje je takođe pokazalo relativno slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača, kao i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa, što nam svima pokazuje u kom pravcu bi trebalo da usmerimo svoje napore u budućnosti“, rekla je Tomić Brkušanin.

 Startapi, njihovi uspesi i ključni akteri poslednjih godina privlače pažnju javnosti, pa se logično postavlja pitanje ko pokreće inovativne biznise u Srbiji i u kakvim prilikama razvija poslovanje.

Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa. 

„Samo u prošloj godini domaći startapi privukli su više od 123 miliona evra investicija, a ove godine očekujemo dodatno ubrzanje tempa razvoja ekosistema. Više od polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da će njihov biznis u 2022. godini porasti za 50 odsto. Takođe, 150 startapa koji su učestvovali u našem istraživanju planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 ljudi. I u pogledu biznisa i u pogledu novih radnih mesta indikovani rast ekosistema dostiže 50 odsto u samo jednoj godini. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije“, ističe direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić.

Foto: Inicijativa Digitalna Srbija

Startap skener sadrži relevantne podatke i o drugim segmentima startap ekosistema — profili zaposlenih u startapima, vrsta biznis modela, načini finansiranja startapa, uticaj Covid-19 na startap ekosistem, sistem podrške i slično. 

Sledeći koraci su analiza istraživanja, planiranje daljih aktivnosti kroz koje ćemo zajedno kreirati što bolje programe podrške, predloge za unapređenje poslovnog okruženja i zajedno praviti put za lakši nastanak i razvoj naših startapa, kao i njihov globalni uspeh.

Ove aktivnosti biće realizovane i kroz projekat Preduzmi ideju, u saradnji sa partnerima i drugim akterima lokalnog startap ekosistema.

Kreiranje ovog skenera predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Inicijativa „Digitalna Srbija“ realizuje sa ciljem pružanja podrške startapima kako bi pokrenuli i proširili svoje poslovanje u Srbiji i na globalnom tržištu.