Objavljena „Zelena povelja Srbije“

Skupština slobodne Srbije objavila je dokument „Zelena povelja Srbije“, u kome se podseća da je pravo na životnu sredinu svakom građaninu zagarantovano ustavom. U dokumentu se naglašava da očuvanost životne sredine i biodiverziteta predstavljaju ličnu kartu i civilizacijsku sliku svake države. 

U članu 74 Ustava Republike Srbije, kako se podseća, ispisano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu, kao i obaveza Narodne skupštine, izvršne i sudske vlasti, ali i svakog pojedinca, da svoju životnu sredinu štite.

„To je temeljni čin patriotizma i borbe za opstanak na ovim prostorima,“ piše u povelji.

Ocenjuje se da lošem stanju doprinosi isključivo merkantilni odnos Vlade Srbije prema prirodnim resursima, odsustvo strateškog upravljanja otpadom, rekultivacije i remedijacije zagađenih zona.

U povelji se naglašava i da se počinioci krivičnih dela protiv životne sredine iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, ne privode pravdi, što predstavlja veliki problem,

„Sve ovo posledica je ‘zarobljene države’, političke korupcije najvišeg nivoa i nezakonitog i neprofesionalnog odnosa svih kontrolnih mehanizama, počev od republičkog tužioca, inspekcijskih organa i policije,“ dodaje se u povelji.

Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park Tara/ Kanjon reke Rače

Povelja donosi dvadeset prioritetnih zadataka koji moraju da budu strateški i obavezujući za svaku vlast prilikom izrade akcionih planova za životnu sredinu:

• sprovođenje zakona, postojeće zakonske regulative i ratifikovanih međunarodnih konvencija,
• primena kaznene politike po principu „zagađivač plaća“,
• promocija opšteg principa održivosti kroz sva strateška dokumenta za razvoj privrede,
• uključivanje stručne javnosti u odlučivanje o nacionalnim i državnim interesima u slučajevima zaštite životne sredine,
• stručna i naučna revizija svih megalomanskih i ekološki štetnih projekata,
• tranzicija energetike uz državne podsticaje i ulaganje u energetsku efikasnost,
• državni podsticaji i finansiranje projekata zasnovanih na cirkularnoj ekonomiji,
• zaštita vodnih resursa, trajna zabrana izgradnje novih i rušenje postojećih minihidroelektrana, aktivna zaštita vodoizvorišta i zabrana izgradnje naselja ili vikendica u blizini njih,
• kontrola prometa otpada, zabrana uvoza i korišćenja otpadnih materijala u energetske svrhe,
• izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih i industrijskih voda i fabrika za reciklažu otpada, stroga zabrana ispuštanja opasnih supstanci u vodotokove,
• pošumljavanje i ozelenjavanje,
• ekološki monitoring, kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha i njegovog efekta na zdravlje ljudi, kao i obaveštavanje javnosti o tome,
• zaustavljanje netransparentnog davanja koncesija stranim firmama za eksploataciju ruda i mineralnih sirovina bez obaveza da vode računa o zagađenju, sanaciji i remedijaciji predela posle eksploatacije,
• analiza posledica koncesija, uračunavanje cene prirodnih ekosistema, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i naselja domaćeg stanovništva,
• zaštita prirodnih bogatstava i pretvaranje lovno-šumskih gazdinstava u primarno obrazovne, rekreativne i turističke sadržaje kao osnove delatnosti,
• redefinisanje akcizne politike koja se tiče zagađivanja životne sredine, preciziranje nedefinisanih gornjih granica za emisiju štetnih materija i zavođenje finansijske discipline u revidinaranoj akciznoj politici,
• optimizacija potrošnje ekoloških sredstava, transparentno i svrsishodno trošenje sredstava dobijenih od takozvanog ekološkog dinara,
• razvoj ekološke kulture i unapređenje ekološke informisanosti kroz medije i školski sistem,
•  razvijanje privrede koja je ekološki i ekonomski racionalno usklađena sa očuvanjem prirode i životne sredine,
• obustavljanje nekontrolisane ekploatacije i rasprodaje prirodnih resursa, koje se sprovodi samo zbog materijalne koristi, a bez razmatranja dugoročne štete po životnu sredinu i zdravlje stanovništva.

Autori Zelene povelje naglašavju da ona predstavlja sveojevrsni „Ekološki Ustav“ svih građana oji razumeju da su prirodna bogatstva isključivo vlasništvo građana i ni pod kojim uslovima ne smeju biti otuđena.

Organizacija Skupština slobodne Srbije na svom portalu navodi da Srbija nije slobodna zemlja, pa je kako se dodaje došlo vreme da se građani sami organizuju i prodube svoje političko i aktivističko delovanje.

Među potpisnicima povelje nalaze se advokat Božo Prelević, epidemiolog Zoran Radovanović, profesor prava Vesna Rakić Vodinelić, naučni savetnik Jovan Tadić i naučni saradnik Tomislav Đorđević.

Celokupan tekst Zelene povelje Srbije dostupan je na sledećem LINKU.