Obrazovanje retko zanima institucije i kompanije: Samo pet od 36 poziva za finansiranje projekata bavilo se edukacijom

Od 36 konkursa i poziva koji su zabeleženi od septembra 2023. godine do kraja jula 2024. godine u Srbiji, a koji se tiču poziva za finansiranje projekata u oblasti formalnog obrazovanja, samo njih pet je kao jednu od primarnih oblasti ili tematskih prioriteta imalo formalno obrazovanje.

Konkurse su objavljivale kompanije, institucije, međunarodni donatori i poredničke organizacije, a rezultati koje je Unija srednjoškolaca iznela, pokazuju da su od pet konkursa, tri bili konkursi institucija, jedan je konkurs kompanije i jedan međunarodnog donatora.

„Pored pet konkursa koji su kao primarnu oblast imali obrazovanje, identifikovano je još 12 kroz koje bi potencijalno moglo da se konkuriše za projekte koji bi na neki način bili realizovani u oblasti ili bi dodirivali formalno obrazovanje, od čega su preko 60 odsto (odnosno sedam njih) konkursi institucija“, naveli su iz Unije srednjoškolaca za Novu ekonomiju.

Napomenuli su da je u strukturi 36 konkursa koji su praćeni, većina onih
koje su sprovodile posredničke organizacije (njih 13), nakon čega slede 11 konkursa institucija, 10 konkursa međunarodnih donatora i dva konkursa kompanija.

Naše istraživanje je pokazalo da postoje institucije kojima je bitno bavljenje formalnim obrazovanjem, ali nažalost je došlo do situacije kada se za takve oblasti smanjuju finansije“, naveli su iz Unije.

To, kako su pojasnili, znači da i same organizacije imaju manje mogućnosti da razvijaju programe ili aktivnosti koje će biti namenjene srednjoškolcima ili formalnom obrazovanju.

„Posmatrajući kapacitete koje ima Ministarstvo prosvete, vidi se da je potrebna i podrška organizacija nevladinog sektora da pripomognu na tom polju, odnosno da deluju tako da se formalno obrazovanje poboljša“, dodali su.

Postoje i neki fondovi koji se specifično bave pitanjem obrazovanja, ali se projekti ne odobravaju javnim pozivom i konkursom već direktnom podrškom određenom udruženju ili instituciji.

Primer toga su projekti Nemačke razvojne saradnje “Dialogue on Employment Creation, Initiative and Dual Education” i “Teaching skills for green transformation”.

„Kapaciteti institucija su rastegnuti, te nevladin, odnosno civilni sektor je često partner, ali i inicijator u različitim inicijativama. Zbog ovoga je ključno da udruženja koja rade u polju formalnog obrazovanja imaju neophodnu podršku kako bi pomogla u radu na prevenciji osipanja učenika, inkluzivnosti obrazovanja, ocenjivanja, prevenciji nasilja, digitalizaciji obrazovanja, pripremi za tržište rada i mnogim drugim oblastima kojima se bavimo“, naveli su iz Unije srednjoškolaca.

Dodali su i da je jedini konkurs koji raspisuje neka institucija a koji se tiče formalnog obrazovanja, zapravo konkurs Ministarstva prosvete za univerzitetsko obrazovanje.

Zbog toga, između ostalog, Unija srednjoškolaca Srbije, kao organizacija koja predstavlja 110.000 srednjoškolaca, kroz skoro 200 škola članica, poziva međunarodne donatore, posredničke organizacije, kao i biznis sektor da veću pažnju posvete obrazovanju, kao instrumentu za razvoj jednog zdravog i demokratskog društva koje napreduje u svom razvoju.

Podsetili su i da će se obraćanjem veće pažnje na obrazovanje kroz konkurse i projekte, unaprediti i formalno obrazovanje učenika u Srbiji, a da sam način ocenjivanja učenika i rada sa njima mora da se promeni na bolje.

Podsetili su i da su, prema rezultatima poslednjeg PISA testa iz 2022. godine učenici iz Srbije iz matematike, čitanja i prirodnih nauka postigli manje rezultate od proseka OECD-a.

„Ovo pokazuje da naš obrazovni sistem mora da se prilagodi današnjici, unapredi svoj pristup u učenju, ali i ocenjivanju učenika“, zaključili su iz Unije.

Lekarska opravdanja prodaju se preko TikTok-a, Unija srednjoškolaca traži reakciju