Od 1. septembra prestaje da radi 14 srednjih škola, formira se sedam novih

Od prvog septembra u šest opština i gradova u Srbiji prestaće da radi 14 srednjih škola, a umesto njih biće formirano sedam novih.

To za Tanjug kaže pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih Aleksandar Pajić.

Odluka o gašenju 14 škola u Nišu, Kragujevcu, Novoj Varoši, Kladovu, Kuršumliji i Babušnici doneta je 9. avgusta na sednici Vlade, a Pajić kaže da se ovim potezom mislilo pre svega na interese učenika i na uštede u budžetu. 

Kako kaže, uredba o kriterijumima za novu mrežu škola izašla je u martu, a u planu je smanjenje broja srednjih, ali i osnovnih škola na celoj teritoriji Srbije. 

Prostor koji ostaje nakon gašenja određenih škola biće adaptiran, njegova namena utvrđena u skladu sa potrebama lokalne samouprave, ali će sigurno biti iskorišćen u obrazovne svrhe. 

Kada su u pitanju ljudi koji će nakon gašenja škola biti otpušteni Pajić kaže da će biti napravljene liste tehnoloških viškova prema kriterijumima koji važe i za druge zaposlene. 

„Oni će biti zbrinjavani kao i drugi nastavni kadar. Važno je reći da ne smanjujemo nijedno odeljenje, ne smanjujemo broj zaposlenih u nastavi, ovo je samo malo manji broj zaposlenih u administraciji, jer škole koje imaju po stotinak učenika ne treba da imaju i dva direktora i dva sekretara“, istakao je on. 

Dodaje, da je u sledećoj fazi ispitano oko 40 srednjih škola u Srbiji kako bi se obavila racionalizacija, te da se očekuje da toliki broj škola bude deo nove mreže škola. 

Kada su u pitanju osnovne škole, pomoćnik ministra kaže da lokalna samouprava odlučuje o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola, te da je zakonski rok za to mart 2019. godine. 

„Do tada lokalne samouprave treba da donesu svoje akte o mreži osnovnih škola i predškoskih ustanova, a mislim da će lokalne samouprave kada uvide benefite od ovoga to uraditi i ranije“, naveo je on. 

Na teritoriji Vojvodine takođe će biti nova mreža škola, ali nakon što skupština Vojvodine na nekoj od narednih sednica donese akt o mreži škola autonomne pokrajine. 

„Postoji volja za tim i mi smo zajedno sa AP Vojvodinom već usaglasili mišljenja koje su to škole“, naveo je on. 

Pajić je podukao da su prednosti stvaranja mreže škola bolji uslovi za učenike, veća ulaganja države, koja će lakše uložiti u jednu školu, umesto u više njih. 

„Takođe, učenici će biti na jednom mestu, što smanjuje mogućnost loših uticaja, a naravno ovo nam donosi i racionalan odnos prema budžetu države“, zaključio je Pajić.