Od 24. septembra sva četiri sindikata obrazovanja u štrajku

Sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja donela su odluke da od ponedeljka, 24. septembra, uđu u zakonski štrajk, svakodnevnim skraćenje časova na 30 minuta.

U međuvremenu, u školama će biti održan i ranije zakazan štrajk u sredu 19. septembra, potvrđeno je Danasu u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, GSPRS „Nezavisnost“, Sindikatu radnika u prosveti Srbije i Sindikatu obrazovanja Srbije. Prosvetari ne odustaju od zahteva da svi zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme budu u 9-1 platnoj grupi.

Komentarišući predlog Ministarstva prosvete da se u toj grupi, sem nastavnika koji rade u otežanim uslovima i koji imaju zvanje, nađu i razredne starešine, Tomislav Živanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“, kaže da za državu nije veliki trošak da u 9-1 platnoj grupi budu svi nastavnici. Za to je potrebno svega jedan do 1,5 odsto prosvetnog budžeta, napominje Živanović i dodaje da se država verovatno plaši nekog budućeg povećanja ako sve zaposlene u prosveti sa sedmim stepenom stručnosti svrsta u 9-1 grupu.

Slobodan Brajkovć, predsednik SRPS-a, kaže da nema ništa protiv da se prosvetari odreknu dela najavljenog povećanja plata, u korist startne pozicije u devetoj platnoj grupi i prvom platnom razredu.

„Neka povećanje umesto 10, bude osam odsto, a ušteda može da se iskoristi da svi nastavnici budu u 9-1 platnoj grupi. Druga mogućnost je da se svima smanji cena rada da bi se to postiglo. Jedino ne pristajemo da nas u startu oštete“, poručuje Brajković.

On ocenjuje da država na sve načine pokušava da posvađa prosvetne radnike, jer su „sada u školama svi protiv svih“. Na ovaj način tumači ponudu da razredno starešinstvo bude uslov za startnu poziciju u 9-1 platnoj grupi. Na pitanje zašto je ovaj predlog sporan, Brajković odgovara:

„Zbog toga što se na terenu profesori u srednjim školama pitaju zašto bi sve učiteljice bile u 9-1, a mi koji nemamo starešinstvo u 8-3 platnoj grupi. Sada razredno starešinstvo donosi najmanje 2.000 dinara i to je dodatak na platu, a prema predlogu države bi vredelo 246 dinara. U školama, u proseku, polovina nastavnika ima razredno starešinstvo, a od direktora zavisi kome će to biti ponuđeno. Negde se o tome dogovore nastavnici u okviru svojih aktiva, ali je konačna odluka na direktoru“, ističe Brajković.

Ovaj predlog izazvao je oprečna mišljenja i na društvenim mrežama, pošto neki prosvetni radnici smatraju da direktori svojim miljenicima dodeljuju razredno starešinstvo, dok drugi tvrde suprotno – da direktori na ovaj način kažnjavaju kolege sa kojima nisu u dobrim odnosima. Prema važećim propisima, naknada za starešinstvo iznosi četiri odsto i isplaćuje se kao dodatak na platu.

Pregovori sindikata obrazovanja sa resornim ministrima se nastavljaju u utorak, 18. septembra.