„Od Kikinde pa do mađarske granice, praktično neće biti roda kukuruza“: Niske cene otkupa pogađaju ratare

Suša u Srbiji i klimatske promene pogodile su ove godine ratare širom zemlje. Čak i u Vojvodini koja ima sisteme nadovnjavanja, rod nije za pohvalu. Dok se vrše suncokret, ratari čekaju otkupnu cenu koja može da pokrije bar troškove proizvodnje. Za Banat ovo je šesta zaredom sušna godina.

Rod pšenice je bio ove godine za 50 odsto manji od realnog roda, kaže poljoprivrednik Vukašin Baćina za Novu ekonomiju. Suncokret je rodio 30 odsto od prosečnog roda, a kukuruza, kako kaže, neće ni biti.

Otkupnu cenu žita ove godine ocenjuje kao „bezobrazno nisku“.

„Na primer, otkupna cena suncokreta je kod nas 40 dinara, a u zemljama našeg okruženja je 70 dinara. Bili smo u petak na sastanku sa ministrom poljoprivrede. Ministar nas je ohrabrio i puno nam znači podrška države i ministra da dobijemo veću cenu suncokreta. S obzirom da su država i ministar stali uz nas poljoprivrednike sigurni smo da će cena biti veća nego što nam je ponuđena u početku“, dodaje Baćina.

A mišljenje o maloj ceni suncokreta deli i sam ministar Dragan Glamočić.

„Na osnovu svega što danas vidimo, 40 dinara nije realna cena suncokreta. Žetva je praktično tek počela, tržište se još formira, a već imamo konkretne ponude od 50 dinara. Očekujem da cena ide naviše. Ne želimo da licitiramo konačnom cenom, ali proizvođači ne treba da prihvataju kao konačnu sliku tržišta prve i najniže ponude koje su se pojavile“, kazao je Glamočić nakon sastanka sa ratarima.

Predstavnici poljoprivrednika koji su bili na sastanku sa Glamočićem naveli su da bi realna akontna cena iznosila 55 dinara po kilogramu plus PDV.

Glamočić je rekao da država ne može administrativno da određuje tržišnu cenu, ali da „neće ostati po strani u situaciji u kojoj postoji veliki jaz između prvih ponuda i realnih tržišnih pokazatelja“.

„Naš posao je da razgovaramo i sa proizvođačima i sa prerađivačima, da imamo sve podatke na stolu i da ne dozvolimo da bilo ko koristi početak žetve i neizvesnost na tržištu. Interes države je da poljoprivrednik bude održiv, ali i da prerađivačka industrija može normalno da funkcioniše. Rešenje mora biti ekonomski realno za obe strane“, naveo je Glamočić.

Kakav je prinos?

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji i poljoprivrednik Miladin Ševarlić kaže da je ove godine prinos po hektaru relativno solidan kada se radi o ratarskim usevima iz jesenje setve.

„Sve ono što je posejano u jesen imalo je relativno zadovoljavajući prinos u odnosu na višegodišnje proseke. Jer je bilo dovoljno vlage u jesenjem i zimskom periodu da iznese rod. Međutim, sve ono što je posejano u prolećnoj setvi (kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa), to je već problematično zbog suše u vreme nalivanja zrna. U pojedinim područjima, recimo, od Kikinde pa do mađarske granice, praktično neće biti roda kukuruza„, kaže on za Novu ekonomiju.

Kod uticaja suše, napominje, treba imati u vidu i jedan indirektan efekat, a to je da mnoge životinje nemaju hrane i vode u vreme žege i da nanose ogromne štete poljoprivrednicima na parcelama sa suncokretom i kukuruzum, ali i u voćnjacima i vinogradima.

Kada je cena žita u pitanju Ševarlić navodi da cena koju nude otkupljivači ne može da pokrije troškove ulaganja.

„U Srbiji je zbog monopolskog položaja privatnih otkupljivača i prodatih javnih skladišta gde bi proizvođači mogli da lageruju svoju proizvodnju i čekaju više cene – otkupna cena celokupnog prinosa od pet, šest tona po hektaru orijentaciono oko 1.000 evra. Troškovi ulaganja u proizvodnju jednog hektara pšenice su oko 170.000 dinara, a Zadružni savez Vojvodine je obračunao da je otkupna cena pšenice roda 2026. godine trebalo da bude 27 dinara po kilogramu. Kod suncokreta, soje i kukuruza poljoprivrednici će sa akontnim cenama otkupljivača imati još veće gubitke, dok je o šećernoj repi još rano govoriti“, dodaje on.

Podseća i da je otkupna cena soje pre sedam ili osam godina bila viša od 80 dinara, dok su otkupne cene suncokreta bile oko 75 dinara.

„Danas je otkupna cena suncokreta 40 dinara, što je bruka i sramota. U međuvremenu, cene svih inputa, repromaterijala, pesticida i goriva su višestruko povećane“, ističe profesor.

Na pitanje šta je sa pregovorima ministra i poljoprivrednika, kaže da se pregovori moraju voditi na osnovu analiza troškova, kvaliteta zemljišta i uređenosti poseda i poljskih puteva za korišćenje mehanizacije, kao i da takve analize radi Zadružni savez Vojvodine, dok ih u centralnoj Srbiji ne radi niko.

„Analize postoje ali samo za područje Vojvodine koje je ravničarsko i koje ima neuporedivo veće površine poseda, pravilnog oblika, dok na centralnom području Srbije niko ne radi te analize. Na centralnom području Srbije prosečna veličina parcele poljoprivrednika je oko 40 ari, gde čak ni stari IMT traktori, koji su često stariji od poljoprivrednika ne mogu da se okrenu, a kombajni ni sa 4,5 metara žetvenog zahvata ne mogu prići parcelama za žetvu po seoskim putevima u brdsko-planinskim područjima“, zaključuje on.

Udruženje poljoprivrednika Stig pozvalo proizvođače suncokreta na sastanak zbog niske otkupne cene