Od medija zavisi kako će javnost reagovati na nasilje nad ženama

Preko 80 odsto medijskih sadržaja o nasilju nad ženama nema edukativnu ulogu, ne sadrži broj telefona putem kog žena može prijaviti nasilje ili nije istaknut jedini uzrok nasilja, a to je nejednak odnos moći između muškarca i žene, kažu učesnici konferencije na kojoj je predstavljena Analiza medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama za period od 2019 – 2021. godine grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama“. 

Novinarka Radio-televizije Srbije i moderator događaja Ana Manojlović navela je da su novinarke koje su radile na ovoj analizi mesecima detaljno analizirale preko 36.000 medijskih sadržaja na temu nasilja nad ženama, sa misijom da sagledaju kako mediji izveštavaju o ovako bitnom problemu.

„Još uvek su nam izvor informacija o femicidu, nasilju nad ženama, nasilju u porodici –  zapravo mediji. Kako oni izveštavaju važno je jer pratimo koliko mediji napreduju u tome, da li su usvojili smernice koje smo im dali i da li su usvojili nešto od onoga što smo se trudili da ih edukujemo godinama“, rekla je.

Rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji Maja Branković Đundić istakla je ulogu medija u sistemu prevencije i zaštite od nasilja prema ženama jer, kako kaže, oni su i dalje jedini izvor informacija o femicidu i zato od načina na koji mediji pristupaju ovom fenomenu zavisi  kako će javnost reagovati, da li će dati podršku žrtvama ili će relativizovati nasilje.

„Svrha ove analize nije samo da dokumetuje medijsko izveštavanje niti da kritikuje medije, ona je vrlo korisna alatka da se vidi gde je napredak, a gde su određene slabosti i da se radi kako bi se te slabosti i izazovi u medijskom izveštavanju smanjili i prevazišli“, objašnjava Branković Đundić.

Predstavljajući rezultate analize, Sanja Pavlović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra, kaže da je u posmatranom periodu najviše objava bilo objavljeno u 2021. godini, a najmanje 2020. godine jer je to bila pandemijska godina, kao i da je krajem godine prepoznato nasilje koje se dešavalo u toku same pandemije pa se tada počelo i o tome govoriti.

„O nasilju prema ženama se najćešće govori kroz konkretne slučajeve, dakle kada se nešto već desi, onda mediji o tome i pišu. Vidimo da je negde otprilike oko 70 odsto objava o konkretnom slučaju, mnogo ređe se piše o fenomenu nasilja prema ženama„, rekla je Pavlović.

Ona objašnjava da kada se kaže fenomen misli se o sadržajima koji govore o tome šta su uzroci nasilja, šta su posledice nasilja, kome žene mogu da se obrate, kako prepoznati nasilje, koje su sve vrste nasilja i šta su nadležnosti institucija kada je reč o nasilju.

Najmanji je broj onih medijskih sadržaja koji obuhvataju izveštavanje o konkretnom slučaju, ali i dodatne informacije koje se tiču samog fenomena. Najzastupljenije je samo puko prenošenje informacija šta se desilo, a da se ređe stavlja u neki širi kontekst toga šta nasilje zapravo jeste.

Kroz istraživanje je posmatrano osam indikatora i u posmatranom trogodišnjem periodu se kod svih osam primećuje napredak. 

Otkriva se identitet žene

Najčešće kršen indikator je onaj koji se tiče otkrivanja identiteta preživele ili članova njene porodice, međutim i tu se vide pomaci. U 2019. godini svaka druga objava o nasilju prema ženama je otkrivala identitet, a 2021. godine to smanjeno na 40 odsto. 

Sanja Pavlović naglašava kako to nije veliki pomak, ali ga svakako treba pohvaliti.

S druge strane, najveći pomak napravljen kada je u pitanju indikator koji se tiče umanjivanja odgovornosti nasilnika, to su objave u kojima vidimo opravdavanje nasilja siromaštvom, pandemijom ili nekim ličnim karakteristikama nasilnika. Procenat ovih objava je spao sa 20 odsto u 2019. na 11 odsto u 2021. godini.

„Kada se bavimo novinarskim poslom mi moramo da imamo povod zašto o nekom fenomenu pišemo, najčešće će taj povod biti konkretan slučaj, ali kada uspemo da proizvedemo medijski sadržaj za koji je povod konkretan slučaj, a kroz taj konkretan slučaj mi rasvetljavamo fenomen nasilja, tek tako pomažemo ženama da razumeju i osveste ono kroz šta i same prolaze uz obaveznu informaciju kome se obratiti za pomoć“, kaže novinarka nedeljnika „Vreme“ Jovana Gligorijević.

Ona objašnjava da je ključno odustati od zahteva brzine, a još važnije je odustati od priče po svaku cenu.

„Nekad je etički mnogo ispravije ženu koja vam se obrati za pomoć u želji da se njena ispovest pojavi u medijima, uputiti na direktnu pomoć, nego pustiti njenu priču u medije, a da ona nije spremna za ono što je čeka kada priča izađe u javnost“, ističe novinarka „Vremena“.