Od zabrane izvoza na Kosovo domaća privreda pretrpela štetu od 200 miliona evra

Srpska privreda je zbog zabrane trgovine domaćim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije, koja je uvedena u junu 2023. godine, pretrpela gubitak od 150 do 200 miliona evra, piše Politika.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge u Privrednoj komori Srbije (PKS), kaže da vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od svoje politike, a da Srbiji „ostaje samo da sabira gubitke, jer na prilike ne može da utiče“.

Zbog zabrane trgovine robom, prekršen je i CEFTA sporazum, iako je ova međunarodna organizacija o svemu iznela i svoje neformalno mišljenje.

Pored toga, evroparlamentarci imaju kapacitet da ozbiljnije upozore Prištinu, ali to izbegavaju, pa domaća privreda može „samo da čeka da to sve prođe“, rekao je Stanić za Politiku.

U prva dva meseca ove godine, na Kosovo je otpremljeno 48,8 tona robe, za razliku od istog perioda prošle godine kada je izvezeno oko 92 tone. Istovremeno, ukupna trgovinska razmena Srbije i  Kosova iznosila oko 45 miliona evra.

Izvoz je iznosio oko 38 miliona evra, dok je uvoz bio oko sedam miliona evra.  Kada se ovi podaci uporede sa istim periodom lane, primetno je da je izvoz u januaru 2023. godine bio dvostruko veći, oko 67,5 miliona evra.

Isti slučaj je bio i sa bilansom razmene: dvostruko je bio veći i iznosio je oko 60 miliona evra, rekao je Stanić.

Kad je reč o prošloj celoj godini, ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila je oko 367 miliona evra, a bilans 279 miliona evra, za razliku od 2022. godine kada je ta razmena bila 518 miliona evra, a bilans razmene 415,5 miliona evra.

Prema Stanićevim rečima, sve što se događa nije veliki problem za Srbiju, da više trpi privreda Kosova, posebno severnog dela gde su Srbi većina.

Šteta koja se njima dešava je praktično nenadoknadiva i mnogi od njih su prinuđeni da zatvaraju biznise.

“Kada pogledate najznačajnije firme koje plasiraju robu na Kosovu, to su uglavnom firme u stranom vlasništvu, uglavnom zapadnom. Ali oni imaju i druga tržišta i veliku korporaciju iza sebe. Ova zabrana je štetnija za obične ljude, za one koji su nabavljali povoljniju robu iz Srbije, pa su je prodavali u maloprodajnim objektima na Kosovu. Sada kada to više ne mogu da rade, moraju da je nabavljaju iz Bugarske ili Severne Makedonije, pa su samim tim manje konkurentni”, kaže Stanić.

Podsećanja radi, od početka zabrane u jednom momentu se ipak smanjio obim ograničenja, tako da sada repromaterijali i mašine prolaze, a na Kosovo i dalje ne mogu da odlaze finalni proizvodi iz Srbije.

I dalje su blokirani, iako su traženi na Kosovu, i finalni i sirovine. Pomoću njih se, kada nema blokade, ostvaruje godišnje oko 450 do 500 miliona evra prometa.

U tom ukupnom iznosu, oko 400 miliona evra odnosi se na izvoz na Kosovo, dok se 100 miliona evra prometa odnosi na uvoz robe sa Kosova u Srbiju, dodaje Stanić.