Odgovaranje iz parka i koza koja je pregrizla kabl

Duple smene, loš internet, 489 nepročitanih poruka na Viberu za samo sat vremena ili pak one poruke koje stižu u tri ujutru – sve to je obeležilo period onlajn nastave u toku pandemije, rekli su nam nastavnici u anketi koju smo sproveli kako bismo saznali kako je izgledala ova vrsta nastave iz njihovog ugla.

Iako je veliki broj nastavnika odgovorio da ne može da se seti ili da nije postojao nijedan lepi trenutak u toku kovid-nastave ili da su, zajedno sa svojim učenicima, jedva čekali da se vide uživo u učionici, ipak je bilo i brojnih prijatnih zajedničkih momenata koje su proveli na daljinu, a opet zajedno. 

Javljali se đaci na časove iz kafića, parkova, sa bicikala illi automobila.

„Grupa đaka u junu je u parku namestila manju tablu i laptop, da odgovaraju onlajn“, piše jedan nastavnik.

Ono što najveći broja nastavnika ističe jeste da su se manje grupe pokazale kao mnogo lakše za rad, jer se uglavnom radilo sa polovinom odeljenja, što je najčešće oko 15 učenika u jednoj grupi.

„Mogućnost posvećivanja svakom od njih je neprocenjivo. Imam 37 godina radnog staža i iskustveno govorim. Nikada nisam imala ispod 24 učenika u odeljenju (24 je relativno pristojan broj), ali kada bi moglo da se napravi škola po meri deteta, onda bi trebalo smanjiti broj učenika. Nezamisliva je razlika u mogućnosti da se od svakog deteta „izvuče“ maksimum„, jedan je odgovora u anketi.

Bilo je međutim i onih koji su jedva čekali da vide celo odeljenje na okupu, ali i koju su primećivali da deca čeznu za druženjem ili čak upoznavanjem drugog dela učenika, ukoliko se radi o prvom razredu osnovne ili srednje škole.

I sami onlajn časovi sa sedmogodišnjacima su bili doživljaj za sebe.

„Malci su bili oduševljeni, prvo su se pozdravljali međusobno, gledali kad se ko priključi i smejali se iskreno.“

Nekolicina prosvetnih radnika ističe jsu u toku pandemije dosta saznali o porodičnim okolnostima u kojima se njihovi učenici nalaze jer su časovima prisustvovali iz svojih domova.

Nastavnici neretko kažu i da su im odnosi postali prisniji, a u odgovorima se često može pročitati i da su svi postali značajno više empatični – i đaci, i nastavnici, i roditelji.

„Razumevanje po pitanju teškoća sa kojima smo se suočili, obostrano je. Oni razumeju ako nisam u mogućnosti da im odmah odgovorim na svako pitanje, ja razumem da su često zatrpani obavezama i ne postavljam stroge rokove za izradu zadataka. Stavovi su nam usaglašeni po pitanju da onlajn nastava podseća po malo na „pačju školu“. Svesni su i ne beže od toga da kažu da onlajn ocenjivanje nije validno. Često mi pričaju na koji način odrade zadatke, ko zaista radi, ko prepiše… Suština je da su iskreni. Bar nešto.“

Časovima je prisustvovala i jedna baka i vrlo često roditelji koji su se ponekad i uključivali na času.

Jedna nastavnica ističe da su joj upravo roditelji pozitivno iskustvo iz periodan korona nastave jer su je, kada je bila bolesna, zvali da proverevaju kako je. Uglavnom su prosvetari bili zadovoljni saradnjom sa roditeljima u ovom periodu jer su imali razumevanja za različite platforme, šifre, satnice i slično.

Međutim, nisu samo roditelji prisustvovali časovima.

„Učenici su opušteniji, pozivaju svoje drugare da slušaju zajedno čas, nema striktnog odnosa nastavnik-učenik i često dolazi do spontanih reakcija koje bi možda izostale tokom neposredne nastave.“

U tako opuštenoj atmosferi kojoj su neretko prisustvovali i mlađa braća i seste, pa i kućni ljubimci, popustila je i stidljivost.

„Učenici koji su veoma tihi u klupi, javljali su se putem Vibera da pitaju za neku informaciju.“

Desilo se i da se zapeva.

„Proslava rođendana onlajn. Celo odeljenje spontano počinje da peva rođendansku pesmu tokom zoom sastanka“, primer je jednog nastavničkog lepog sećanja na nastavu u pandemiji.

Pevale su se međutim i druge, malo drugačije pesme.

„Učenik je otpevao, valjda refren, „celo selo šmrče belo.“

Smejalo se u različitim prilikama – kada je đacima zvonio poštar pa su pitali da li mogu da otvore, kada su tražili da odu do toaleta ili čak pitali za dozvolu da odu da iseku drva. Bilo je i smešnih „tehničkih problema“.

„Kada je koza pojela internet kabl, pa učenik nije imao internet. A obaveštenje o nemilom događaju mi stiglo u mesendžer grupu.“

A nejasno je bilo i pitanje kako se koristi odmor kad smo kod kuće.

„Kada smo u decembru prešli na onlajn nastavu, dogovaram se s učenicima da li ćemo 2 časa održati spojeno ili ćemo poštovati satnicu i ići na veliki odmor. Spontano, glas devojčice s druge strane: „Ali napolju je hladno!“ Nasmejasmo se svi!“

Smejalo se i u baletskoj školi, jer – kako se vežba balet kada imaš nemirne ukućane?

„Možete da zamislite male balerine koje pokušavaju da vezbaju preko skajpa uz sve prisutne ukućane. Jednom prilikom mlađi brat moje učenice uporno je pokušavao da je uhvati za nogu dok je izvodila vežbe.“

Neke od nastavnica pokušale su da deci ulepšaju i novogodišnje praznike.

„Čas na zumu, poslednji pred odlazak na raspust. Pustila novogodišnju pesmu i puštam decu da uđu na sastanak. Iza mene jelka, pesma ih dočekuje i devojcica, šesti razred, koja kaže: Nastavnice, kad me sad srce nije izdalo, nikad neće!„

A bilo je i momenata koji su terali suze na oči.

„Najlepši i istovremeno najtužniji trenutak kada se bolesno dete od korona virusa javilo da odgovara onlajn preko aplikacije Tims, a i roditelji su bili u bolnici. Grlo mi se steglo, ali to dete poštuje instituciju – školu.“

„Dete iz romske porodice računa sa pasiljem, najednom kaže da nema više pasulja, pojeli smo.“

Kao i pokretanja humanitarnih akcija. Jedna od njih navedena je i kao jedan od najlepših momenata u ovom periodu.

„Odluka učenika 6/3 i njihovih roditelja da novac, koji je trebalo da im bude vraćen za dnevnice nastavnika za ekskurziju koja nije realizovana, doniraju za lečenje male Anike.“

Iz odgovora prosvetnih radnika može se zaključiti da su se susretima – i onlajn i uživo – radovali i đaci i nastavnici. Neki što će napokon iz svojih domova moći da se vide bez maske, a neki što će najzad moći da osete zajednički boravak u učionici.