Oduzimanje zvanja profesora i otkaz zbog plagiranja protivustavni

Gubitak zvanja i radnog mesta nastavnika nakon što mu je izrečena mera javne osude (na primer zbog plagiranja) nisu u skladu sa Ustavom i zakonom, smatra Ustavni sud koji je u odluci osporio pojedine odredbe akata Univerziteta u Beogradu. 

Radi se o odredbama koje se tiču uslova za sticanje zvanja nastavnika, kao i postupka za oduzimanje zvanja zbog javne osude, a za koje Ustavni sud navodi da nisu u skladu sa zajamčenim pravima na rad i autonomiju univerziteta. 

„Oduzimanje zvanja“ nekom licu, kao sankcija za izrečenu meru javne osude, proizvodi posledice za to lice u vidu „gubitka radnog mesta“, navodi Ustavni sud u obrazloženju odluke. 

Kako se u odluci navodi, oduzimanje zvanja nastavnika, odnosno saradnika, je materija koja se uređuje zakonom, a ne opštim aktima visokoškolske ustanove, a isto tako se, piše dalje u obrazloženju, sadržina prava na rad, koja obuhvata i prestanak radnog odnosa uređuje zakonom. „Visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove radnog odnosa“, piše između ostalog Ustavni sud. 

Osporene odredbe se nalaze u Statutu Univerziteta u Beogradu i Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, a sud je postupak ocene ustavnosti i zakonitosti ovih odredbi započeo nakon što su mu podnete dve inicijative. 

Beogradski univerzitet bi nakon ove odluke morao da izvrši temeljnu reviziju akata iz ovog domena, inače će mnogi za koje postoje „više no kredibilni dokazi da su pribegavali neetičkom ponašanju“  biti u poziciji da zadrže svoje prevarno stečene diplome i univerzitetska zvanja, kaže za Novu ekonomiju profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović. 

Naime, u Statutu univerziteta u Beogradu, između ostalog, piše da (1) „lice kome je po donošenju konačne odluke izrečena mera javne osude za povredu Кodeksa profesionalne etike ne može steći zvanje nastavnika“ i da (2) „ako lice iz ima stečeno zvanje nastavnika, odnosno saradnika postupak oduzimanja zvanja sprovodi se na način propisan opštim aktima Univerziteta“.

Ustavni sud smatra da ove dve odredbe (koje se inače nalaze u članu 133 Statuta ) nisu u skladu sa Ustavom i zakonom, i da je Univerzitet izašao izvan zajamčenog prava na autonomiju jer je propisivanje opštih uslova za sticanje zvanja nastavnika materija koja se uređuje zakonom. 

„Ustavni sud je našao da se odredbom Statuta Univerziteta u Beogradu (člana 133. stav 4) u pravni sistem uvodi novi opšti uslov koji predstavlja prepreku za sticanje zvanja nastavnika – „izrečena mera javne osude za povredu Kodeksa profesionalne etike“.  Time je, po mišljenju Ustavnog suda, Statut izašao izvan okvira Ustavom zajemčenog prava na autonomiju univerziteta, zato što propisivanje opštih uslova za sticanje zvanja nastavnika predstavlja materiju koja se uređuje zakonom i važi za sve visokoškolske ustanove u Republici Srbiji“, objašnjava za Novu ekonomiju profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović.

Jovanović dalje objašnjava da Sud posledično zaključuje da ni odredbe koje se nalaze u Pravilniku (član 8.i 8a) kojima je uređen postupak oduzimanja zvanja zbog izrečene mere javne osude za ostale povrede Kodeksa, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom iz istih razloga.

Ustavni sud je osporio i član 9. Pravilnika kojim se predviđa da će se „postupci započeti pre stupanja na snagu Kodeksa i ovog pravilnika okončati po odredbama Kodeksa, Pravilnika o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i ovog pravilnika“.

Ustavni sud se ovde, prema rečima Jovanovića, upustio u „najkompleksnije i najproblematičnije rasuđivanje“. 

„Bez zalaženja u detalje, Ustavni sud je našao da je i ova odredba neustavna, tačnije da nije u saglasnosti sa načelom vladavine prava i sa principom zabrane povratnog dejstva zakona i opštih akata iz Ustava“, kaže Jovanović. 

Utiče li odluka Ustavnog suda na već završene slučajeve?

Jovanović navodi da ova odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo (ne, „povratno dejstvo“ u striktno formalnopravnom značenju te reči) na potencijalno sve slučave u kojima je nekom  „povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom“. 

Jovanović kaže da takvo lice „ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet“.

Takav predlog se može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u Službenom glasniku, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.

Šta je sa diplomom Siniše Malog?

Osnovna odredba koja je u postupcima ocene ustavnosti bila targetirana je ona koja se tiče oduzimanja zvanja zbog izricanja javne osude. To nije slučaj Malog (ministra finansija Siniše Malog), kaže Jovanović, jer je njemu „oglašena ništavom diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka, a to nema nikakve radnopravne implikacije“.

Ipak, Jovanović ističe da odluka Ustavnog suda proizvodi opšte dejstvo na sve postupke započete pre stupanja na snagu novih univerzitetskih propisa, „pa se čini da bi i Mali mogao da se ‘okoristi’ ovom odlukom“. 

Ustavnom sudu su, kako se navodi u odluci, podnete dve inicijative kojima se traži pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih odredaba opštih akata Univerziteta u Beogradu.

„Ustavni sud dodatno naglašava da je celovito uređivanje pitanja akademske čestitosti, a što svakako podrazumeva adekvatno sankcionisanje neakademskog ponašanja, od posebnog značaja ne samo za Univerzitet u Beogradu, već za društvo u celini, ali ukazuje da upravo zbog demokratskog razvoja društva ova pitanja moraju biti uređena na ustavnopravno utemeljen način“, piše u obrazloženju.