Oko 20.000 Nišlija se pobunilo zbog visokih cena grejanja

Građansku inicijativu za smanjenje cene grejanja i izmenu menadžmenta u Gradskoj toplani u Nišu potpisali su predstavnici stotinak stambenik zgrada.

To je skoro 20.000 Nišlija, koji traže i formiranje gradskog Odbora za kontrolu poslovanja svih javnih preduzeća, u kojem će biti i predstavnici građana.

„Računi su iz meseca u mesec sve veći, a način na koji se formira cena nejasan. To više ne može da se izdrži. Daćemo rok od mesec dana Toplani i gradskom rukovodstvu da odgovori na naše zahteve, a onda ćemo se ponovo okupiti i reagovati oštrije. Zbog ovoga smo spremni da idemo i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu“, kaže Dragan Perić, predsednik jedne skupštine stanara u Ulici Branka Krsmanovića i jedan od pokretača inicijative.

Nezadovoljni građani u ovoj inicijativi zahtevaju da cena grejanja za sve korisnike u Nišu bude za deset odsto niža u odnosu na onu koja je važila pre umanjenja penzija i zarada u javnom sektoru, a da razliku u ceni subvencioniše gradski budžet. 

Takođe, navode oni, Toplana mora da formira menadžment „koji će voditi poslovnu politiku prema tržišnim principima, što nužno podrazumeva i kupovnu moć stanovništva, a ne prema arbitrarnim nalozima vladajućih partija“. 

Zahtevaju i da to gradsko javno preduzeće svim skupštinama stanara u zgradama koje „opslužuje“ dostavi preciznu strukturu cene isporučene toplotne energije, podatke o broju i kvalifikacionoj strukturi svojih zaposlenih, visini prosečne zarade, kao i informaciju o tome ko su najveći dužnici. 

„Svrha daljinskog grejanja je da bude jeftinije od svih drugih vidova grejanja, a od individualnog grejanja jeftinije za 20 do 30 odsto. Uvereni smo da Toplana kreira cene mimo tržišnih, a po monopolskim principima, što rezultira time da je daljinsko grejanje postalo najskuplji vid grejanja. Stalna i neopravdana poskupljenja opterećuju u nerazumno velikoj meri porodične budžete, koji su dodatno istanjeni zbog ekonomske krize i državnih mera štednje. Politika da država i poslodavci, s jedne strane, smanjuju zarade i penzije, a da država, s druge strane, povećava cene usluga javnih preduzeća, potpuno je neodrživa“, kaže Đokica Jovanović, sociolog i takođe jedan od pokretača inicijative. 

Sve glasniji „komunalni bunt“ ionako osiromašenih građana Niša počeo je nakon pristizanja februarskih računa za grejanje, koji su bili uvećani za 25 odsto u odnosu na januarske, tako da su često iznosili od 10.000 do 15.000 dinara.

Takođe, onima koji na svojim radijatorima nisu hteli da ugrade individualne merače, grejanje je obračunavano po koeficijentu koji važi za maksimalnu temperaturu u stanu, te su njihovi računi za februar dostizali i 40.000 dinara. Istovremeno, oni koji su odlučili da se isključe iz sistema daljinskog grejanja i dalje moraju da plaćaju 30 odsto cene, što je, kako ocenjuju podnosioci inicijative, suprotno Zakonu o zaštiti potrošača, koji ne „poznaje“ naplatu fiktivnih usluga.

Jovan Jovanović, predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum, kaže da je zbog sve većih računa za daljinsko grejanje sve više građana koji podnose zahteve za raskid ugovora sa toplanama. Ako se ovaj trend ne zaustavi, preti realna opasnost od prestanka rada toplana u Srbiji, jer građani objektivno nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoke račune, smatra on. 

„U Budžetskom fondu za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike neophodno je obezbediti bespovratna novčana sredstva za sprovođenje svih mera energetske efikasnosti, kao što su izolacija zgrada i stanova, zamena stolarije i ugradnja regulacionih uređaja u stanovima. Na naplaćivanje grejanja po tarifnom sistemu, odnosno po utrošku a ne po kvadratnom metru, treba preći tek kada se prethodno realizuju druge mere energetske efikasnosti“, kaže Jovanović. 

„Takođe, iz fiksnih i varijabilnih troškova tarifnog sistema moraju se konačno izostaviti sve neprihvatljive stavke, kao što su „troškovi jubilarnih nagrada“, „reprezentacija, donatorstva i sponzorstva“, „troškovi platnog prometa“, nenaplaćena potraživanja drugih korisnika ili „angažovana snaga gasnih kapaciteta““, zaključuje Jovanović. 

Prema poslednjim podacima, građani Niša duguju Gradskoj toplani na ime neizmirenih računa više od milijardu dinara. Oni imaju velika dugovanja i za druge komunalne račune, a EPS ih je više puta stavljao u sam „vrh“ dužničkog spiska za Srbiju. Prosečna primanja Nišlija su ispod proseka u Srbiji, a dve od pet gradskih opština spadaju među desetak najsiromašnijih u zemlji. Na evidenciji niške filijale Fonda za zapošljavanje nalazi se bezmalo 40.000 ljudi. U skoro potpuno zamrloj proizvodnji uposleno je tek nekoliko hiljada ljudi, a iole ozbiljnijih investicija nije bilo nekoliko godina unazad.

U Gradskoj toplani su februarsko poskupljenje obrazložili povećanjem cene gasa i najavili će i ubuduće računi zavisiti od cene tog energenta, koju od januara ove godine „reguliše“ tržište, a ne Ministarstvo za energetiku, kao u prethodnom periodu. Gradsko veće Niša je, podsećaju oni, nedavno odlučilo da će enormni računi za februar korisnicima koji nemaju individualne merače biti korigovani, tako što će cena biti obračunata po nižem koeficijentu, a razlika odbijena od martovskih računa. Oni koji su se odjavili iz sistema daljinskog grejanja plaćaju fiksni deo zbog toga što ih „greju susedni stanovi, a u njihovim se nalaze instalacije Toplane“.