Oko 200.000 ljudi u Srbiji izgubilo posao tokom vanrednog stanja

Foto: Pixabay

U Srbiji je tokom pandemije i vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto radnika, ako se uključe i neformalno zaposleni i samozaposleni, navodi se u analizi SeConS grupe za razvojnu inicijativu i Fridrih Ebert fondacije.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020. godine.

Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme, dok nešto više od petini ispitanika nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.

U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.

Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.

Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnijih područja u odnosu na gradove.

Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene.

Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6% zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.

"Najveći teret ali i najveći rizik tokom COVID-19 krize su ponele žene: one su činile čak 86 odsto zaposlenih na prvoj liniji zaraze. Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70% domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize", navodi se u istraživanju.

Sa druge strane, zaposleni u Srbiji dobro su se uklopili u rad od kuće: oko četvrtine njih prešlo je da radi od kuće, 90 odsto kaže da je imalo adekvatna sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače.

"Dodatno, dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika tokom vanrednog stanja, 35,6 odsto bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji, a 16,2 odsto je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine", dodaje se u analizi.

Procene države o gubitku radnih mesta tokom korona krize su zvanilno znatno niže, a ministar finansija Siniša Mali je tokom prošlonedeljne konferencije za štampu naveo da je od početka vanrednog stanja 7.317 ljudi prijavilo za novčanu pomoć Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno da ke toliko ljudi ostalo bez posla.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara