Opet krpljenje iz državnog budžeta: Beogradu dva miliona evra za likvidnost

Grad Beograd dobiće ukupno oko 230,7 miliona dinara (oko dva miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, kako bi se „sprečilo ugrožavanje tekuće likvidnost“ glavnog grada.

U poslednjem Službenom glasniku objavljena su, zapravo, dva odvojena rešenja o transferu novca iz državne kase.

Prema jednom rešenju,  113,67 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve i to „za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“.

Prema drugom rešenju, prebacuje se još ravno 117 miliona dinara, takođe „za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“.

Kako se može videti u rešenjima, oba ova iznosa, a ukupno oko 230,7 miliona dinara, prvobitno utvrđenim budžetom su bili raspoređeni Ministarstvu finansija ali za izvršenje sudskih postupaka, odnosno novčanih kazni i penala po rešenju sudova.

Sada se taj novac skida sa postojeće stavke i prebacuje Gradu Beogradu.

Beograd je i ranije dobijao novac iz tekuće budžetske rezerve, a najčešće je za to razlog bila potencijalna ugroženost tekuće likvidnosti, odnosno funkcionisanje lokalne samouprave.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić prethodno je izjavio da je budžet za 2024. godinu loš, jer je „rađen na brzinu“, najavljujući novi rebalans pre kraja tekuće godine.

Podećamo, budžćet za aktuelnu godinu usvojen je na sednici Skupštine grada 1. jula. 

Budžet je usvojen nakon devet meseci rada privremenog organa Beograda i nemogućnosti da se na kraju prošle godine usvoji budžet za 2024.

Od ukupnih transfera lokalu u periodu 2018-2023 preko tekuće rezerve, približno trećina sredstava bila je namenjena Beogradu, a daleko manje ostalim najvećim gradovima (Niš, Novi Sad, Kragujevac)…

Lokalnim samoupravama je u periodu 2018-2023. preko tekuće rezerve prebačeno oko 26,5 milijardi dinara, oko 230 miliona evra, navodi se u analizi koju je nedavno objavio Fiskalni savet.

Posebno je problematično to što je najveći deo ovih sredstava (oko 20 milijardi dinara) prebacivan bez adekvatnog obrazloženja – najčešće su to opšte formulacije tipa „usled smanjenog obima prihoda“ ili izvršavanja obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“, bez ikakvih naznaka o tome za koje rashode, programe ili projekte će ta sredstva biti upotrebljena.

Posmatrano po pojedinačnim gradovima i opštinama, ubedljivo najveći dobitnik sredstava preko tekuće budžetske rezerve u periodu 2018- 2023. bio je Grad Beograd, ukupno preko devet milijardi dinara, što predstavlja trećinu ukupnog iznosa koji je lokalni nivo vlasti dobio na ovaj način, navodi se u analizi. 

Najveći deo ovih transfera Beogradu realizovan je zbog umanjene likvidnosti gradskog budžeta, izuzev nekoliko transakcija sa jasno preciziranim namenama.

Prilično velika budžetska sredstva koja se svake godine preusmeravaju za rešavanje problema s likvidnošću brojnih gradova i opština, kao i značajne regionalne razlike po relativnim iznosima, ukazuju na to da sistem lokalnih finansija u Srbiji nije dovoljno uređen, ukazuje Fiskalni savet.

Umesto sistematskog oslanjanja na tekuću rezervu, u srednjem roku bi trebalo reformisati i trajno urediti lokalne javne finansije u Srbiji.

Šta je tekuća budžetska rezerva?

Budžet koji usvoji Narodna skupština nikad se ne može do poslednjeg dinara realizovati u skladu s planom, objašnjava se u analizi Fiskalnog saveta.

Sve okolnosti u kojima će se prikupljati javni prihodi i izvršavati javni rashodi nije moguće do kraja predvideti, a neizbežna su i (manja) tehnička odstupanja i greške prilikom projekcije brojnih pojedinačnih budžetskih stavki.

Zbog svega toga, tokom godine dozvoljene su određene korekcije budžeta bez učešća Parlamenta, što se u praksi realizuje preko tekuće budžetske rezerve.

Tekuća budžetska rezerva u osnovi se popunjava sredstvima koje budžetski korisnici nisu tokom godine realizovali u skladu s inicijalno predviđenim budžetom.

Ta sredstva onda se odlukom Vlade preusmeravaju na korisnike i projekte za koje se pokaže da za njih budžetom nije bilo predviđeno dovoljno sredstava.

Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve (bez odobrenja Skupštine) trenutno je 4 odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra.

Ukoliko se tokom godine pojavi potreba za značajnijim izmenama budžeta i promenama ekonomskih politika, Vlada je u obavezi da Narodnoj skupštini podnese na usvajanje rebalans budžeta.