Osiguranje ili zašto je važno da unapred razmišljamo o ‘neće valjda’ situacijama

Prethodna godina stavila je pred nas brojne izazove, ali nam je i pružila priliku da nešto novo naučimo, prilagodimo se i spremniji dočekamo ovu godinu. Vođeni prošlogodišnjim iskustvom, moguće je da ste već doneli neke odluke koje će vam ovu godinu učiniti izvesnijom, a preporučljivo je da neke od njih budu i one koje se tiču finansija. Naime, finansijska sigurnost nam omogućava da rasterećenije pristupamo svim svojim odlukama, kao i suočavanju sa izazovima pri planiranju budućnosti. 

Pandemija je značajno izmenila svakodnevicu većine nas, ali priznaćemo da smo se i pre nje često nalazili u situacijama za koje jednostavno nismo bili spremni, kao što su neplanirani kvar na kolima, pad i povreda usled zaleđenih stepenica ili pokvarena veš mašina. Mogućnosti za nepredviđene izdatke su beskonačne, a naše finansijske mogućnosti ipak ograničene. 

Šteta na automobilu prouzrokovana elementarnom nepogodom ili poplavom, usled krađe ili obesti trećih lica može da bude izuzetno velika i retko ko takve nemile događaje može da dočeka potpuno finansijski spreman. Pozajmice su kratkoročno rešenje kojem tada često pribegavamo, ali postoji i pouzdan način da se prema ovakvim i sličnim situacijama odnosimo odgovorno i preventivno, a to je osiguranje.

Iako mnogi osiguranja vide kao jednu od tekovina modernog društva, prvi oblici obezbeđivanja ljudi i njihove imovine datiraju čak nekoliko milenijuma pre nove ere. Rani vidovi osiguranja postojali su još pre pet-šest hiljada godina u Vavilonu. Trgovci bi uzimali zajam u svrhu transportovanja robe, odnosno osiguranja u slučaju da se ona izgubi ili ošteti. Na taj način, ukoliko bi došlo do takvog scenarija, makar ne bi morali da vrate uzetu pozajmicu. 

Gledajući u skoriju prošlost, prilikom velikog požara u Londonu 1666. godine izgorelo je nekoliko hiljada kuća, prodavnica i pabova, a taj događaj bio je zamajac za pokretanje osiguranja od požara.

Kako osiguranja funkcionišu danas?

Današnji sistem osiguranja zasnovan je na verovatnoći, odnosno riziku da se nešto desi. Iako nemamo mogućnost da znamo kada i da li će se neka nezgoda dogoditi, uvek možemo da, analizirajući podatke i date okolnosti, izračunamo kolika je verovatnoća da se nekome nešto desi u određenoj situaciji. Ta verovatnoća je u načelu mala. 

Međutim, ukoliko se nezgoda desi, šteta je velika. Zato sistem osiguranja funkcioniše po principu da se pojedinačnim uplatama malih iznosa, mnogo manjih od troška štete, stvori veliki fond iz kog je moguće isplatiti adekvatnu naknadu onda kada do nezgode dođe.

Zakon o osiguranju naše zemlje poznaje dve osnovne vrste osiguranja: životno i neživotno. U životno osiguranje spadaju i: osiguranje života, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste. Kada je u pitanju neživotno osiguranje, ono se deli na čak 19 vrsta, a neke od njih su osiguranje u slučaju nezgode, povrede na radu i profesionalnih oboljenja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine, motornih vozila, robe u prevozu, kredita. Prema podacima iz 2019, ukupna premija osiguranja u Srbiji iznosila je 107,5 milijardi dinara. Životna osiguranja čine oko 23, a neživotna 77 odsto tog iznosa*. 

Ne samo sigurnost, već i investicija

Osiguranje ne bi trebalo posmatrati isključivo kao vid zaštite od neplaniranih finansijskih izdataka, nesreća i nezgoda, već i kao sigurnu i pametnu investiciju. Naime, osiguravajuće kuće ulažu novac koji im poveravate i na taj način ostvaruju dobit, pritom čuvajući vrednost vašeg novca. Ovde je važno napomenuti da je njihova politika u pogledu ulaganja sredstava klijenata veoma restriktivna. Ona podrazumeva načelo manje, ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava, te se novac uglavnom ulaže u državne obveznice, depozite kod banaka, nekretnine i slično. 

Stabilnost poslovanja osiguravajućih kuća nadzire i Narodna banka Srbije, kroz izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti osiguranja, ocenu zakonitosti, tržišnog ponašanja, investicione aktivnosti, dobrih poslovnih običaja i poslovne etike i putem brojnih drugih mehanizama. Takođe, zakonom je propisan način na koji su društva za osiguranje obavezna da upravljaju prikupljenim premijama, tako da se ne dovedu u pitanje naknade za štete.

Mali rečnik osiguranja

U slučaju da se odlučite na osiguranje kao korak ka većoj finansijskoj sigurnosti u 2021, evo objašnjenja nekoliko važnih pojmova koje bi trebalo da znate kako biste bolje razumeli ponude osiguravajućih kuća i doneli ispravne odluke:

Ugovarač osiguranja – Fizičko ili pravno lice koje sa osiguravajućom kućom, tj. osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju, plaća premiju i vlasnik je polise osiguranja.

Premija osiguranja – Novčani iznos koji ugovarač osiguranja plaća za procenjeni rizik da bi zauzvrat imao osiguranje.

Osigurana suma – Iznos koji se isplaćuje u slučaju nastanka osiguranog slučaja.

Karenca – Kod nekih vrsta osiguranja, osiguranje ne počinje da važi odmah po potpisivanju ugovora. Na primer, ako ugovorite dobrovoljno zdravstveno osiguranje, tek posle dva meseca ćete moći da počnete da koristite ugovorene usluge. Razlog je sprečavanje mogućih zloupotreba.

Polisa osiguranja – Dokument o zaključenom osiguranju, koji sadrži najvažnije elemente ugovora o osiguranju.