Ostavke petorice članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje epilog su višemesečnih nesaglasja predstavnika akademske zajednice i Ministarstva prosvete.
Nesuglasice su nastale u vezi sa novim zakonom o visokom obrazovanju, prenela je danas Politika.
Ostavku je juče podneo predsednik Saveta Dejan Popović, a to su učinila i četvorica akademika – Vladimir Kostić, Vladica Cvetković, Đorđe Šijački i Slobodan Grubačić.
Popović je za Politiku rekao da su razlozi za njegov čin „sadržani u pismima koja su Naconalni savet za visoko obrazovanje, Konferencija univerziteta Srbije i Srpska akademija nauka i umetnosti slali Mladenu Šarčeviću, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“, kojima su pokušali da iniciraju promene nedavno usvojenog zakona.
Taj akt, po njihovom mišljenju, umnogome je problematičan, posebno zato što umanjuje autonomiju univerziteta i akademskih sloboda, što je vidljivo, između ostalog, i u predviđenom načinu formiranja nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i drugih tela, u kojima je povećano prisustvo predstavnika izvršne vlasti nauštrb prisustva predstavnika univerziteta.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje sada ima 15 članova i može da nastavi da funkcioniše, budući da još postoji kvorum za rad.
Njegovo postojanje ograničeno je najviše na šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju (7. oktobar 2017), pa bi do 7. aprila 2018. trebalo da se formira novi sastav tog tela. Taj proces dešavaće se upravo prema odredbama novog zakona, koji i jeste sporan za akademsku zajednicu.
Umesto Skupštine Srbije, nove članove će imenovati Vlada Srbije nakon što institucije predlože svoje predstavnike: Ministarstvo prosvete sedam, KONUS šest, Konferencija akademija i visokih škola dva i Privredna komora dva.
Po prethodnom zakonskom rešenju Vlada je imala sedam predstavnika, Konferencija akademija strukovnih studija dva i KONUS 12, dok Privredna komora nije predlagala članove.