Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji najviša na svetu

Zahvaljujući radu pogona „Naš med“ i angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlju najviša je na svetu i dostigla je 7,1 evro po kilogramu, izjavio je predsednik SPOS i član skupštine navedenog pogona Rodoljub Živadinović.

Ovom cenom Srbija je pretekla Mađarsku koja je uvek imala najvišu otkupne cene meda na čitavoj planeti.

Živadinović je za Agroklub naveo da prethodnih godina nisu dobijali cenu kao i pčelari u drugim državama, čak i onda kada je postojala velika tražnja za medom, već prve sezone rada pogona uspeli su da obezbede bolje uslove, a druge sezone da ostvare tržišnu cenu.

Dodao je i da nije lako raditi sa tako visokom cenom, jer pogon nema dovoljno obrtnog kapitala.

„Puno pčelara to ne razume, oni misle da mi imamo milione evra i da možemo bez poteškoća da plaćamo med. Ni kupaca nema mnogo i svi hoće da uzmu na poček, a mi ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, pa da se tužimo. Za to nemamo sredstva. Ne dajemo med dok kupac ne plati, tako da nam je tržište veoma suženo“, kaže Živadinović i dodaje da nema „igranja“ i rizika, tako da su pčelari aposolutno sigurni da će za svoj med dobiti dogovoreni iznos. 

On objašnjava kako drugu godinu zaredom meda nije bilo dovoljno pa su cene na tržištu prilično stabilne ili su rasle i nada se da će to ove godine, kada bude meda, cene pasti i da će sa većom ponudom biti komplikovanije naći kupce.

„Nama nije važno da imamo veliku količinu obrađenog meda u pogonu, već nam je bitno da imamo toliko koliko je potrebno da formiramo tržišnu cenu u Srbiji. Godinama unazad otkupljivači su enormno zarađivali, a sada to više ne mogu“, objašnjava predsednik SPOS.

Podsetio je da je 2008. godine, kada je Savez pčelarskih organizacija krenuo da radi na animiranju kupaca iz inostranstva, otkupna cena bagremovog meda bila 1,55 evra za kilogram.

„Pokušali smo 2013. godine da se dogovorimo da sa firmama koje otkupljuju i pakuju med da im popunimo kapacitete, da oni rade za fiksnu cenu i da zajedno pronalazimo kupce. Taj dogovor trajao je samo 24 časa. Shvatili smo da nemamo sa kim da radimo i da moramo da imamo svoj pogon. Za četiri godine uspeli smo da ga završimo“, rekao je Živadinović.

Po ugledu na pčelare, dodao je, o svom pogonu počeli su da razmišljaju i drugi proizvođači u našoj zemlji, a stočari su već krenuli da prikupljaju sredstva za izgradnju klanice jagnjadi.

Pčelari su zadovoljni što je država podržala njihove apele za rigorozniju kontrolu meda na tržištu tako da je na domaćem tržištu smanjeno učešće „falsifikata“.

„Poslednjom kontrolom je ustanovljeno oko 40 odsto ‘falsifikata’, dok je 2015. godine i 2016. godine, učešće takvog meda na tržištu bilo čak 95 odsto. Prvi put u našoj istoriji, krajem 2020. godine odrađena je jedna velika akcija u kojoj je učestvovala i policija. Falsifikator je uhapšen, a firma mu je ugašena“, ističe Živadinović.

Kako je kazao, još smo daleko od cilja da na našem tržištu nema ni jednog procenta falsifikovanog meda, ali najgore što čovek može da uradi je da se ne bori za to što želi da ostvari.

„Trenutno su u toj borbi najveći problem niske kazne za falsifikatore. Mi smo pokrenuli inicijativu da se donese novi zakon ili da se postojeći dopuni tako velikim kaznama da nikome ne padne na pamet da se time bavi“, istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, naša država mora da se ozbiljno pozabavi i radom sudija i tužilaca, kako rad policije i inspekcije na terenu ne bi bio uzaludan.

On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije podneo prijavu nadleženima protiv jednog javnog tužioca za kojeg ima pozdana saznanja da van radnog mesta sastaje sa osumnjičenim za falsifikovanje meda.