Otvorena medijska konferencija Nove ekonomije: Da li će veštačka inteligencija da zameni novinare?

U budućnosti, prilikom izrade intervjua, novinari neće biti potrebni – moći će da ih zameni veštačka inteligenija, rekao je hrvatski novinar Aleksandar Stanković na medijskoj konferenciji Nove ekonomije. Austrijski novinar Kristijan Rajner s druge strane, smatra da je pred medijima koji su hrabri i gradie brendove kojima se veruje značajna budućnost.

Medijsku konferenciju “Uživo iz budućnosti – Inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima”, koja se već četvrtu godinu zaredom održava u organizaciji Nove ekonomije, otvorila je direktorka i glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović.

“Nkome ovde ne treba pričati zašto su potrebnu mediji i zašto demokratija zavisi od medija. Danas ćemo o tome, ali i o tome kako da mediji koji nisu finansirani od strane države opstanu, da idu u korak sa svetom, da obezbede prihode koji su neophodni za opstanak”, poručila je Stepanović.

Da li će veštačka inteligencija zameniti novinare?

Novinar HRT-a Aleksandar Stanković govorio je u uvodnom govoru o tome da li su novinari prevaziđeni u doba veštačke inteligencije i ekspanzije društvenih mreža. On je kroz primer objasnio kako je ranije izgledalo novinarstvo – a kako danas.

“Pre 20 godina, moj drug, sportski novinar, ode na utakmicu, napiše tekst, šalje daktilografkinji koja ga prekuca, to onda dođe na papir, pa koga zanima fudbal, čita u novinama. Danas sportski novinari prate navijače, atmosferu na tribinama, snimaju navijače po ulicama, na društvenim mrežama prate žene fudbalera. Moj drug se u tome nije snašao, tako da ove godine nije slavio rođendan, jer nije imao novca”, ispričao je Stanković.

Pitanje je i šta će sa medijima biti u skorijoj budućnosti, imajući u vidu da se veštačka inteligencija sve više koristi. I sam Stanković je, prilikom pisanja svoje knjige o borbi sa depresijom koristio ChatGPT, kako bi se zabavio i video dokle veštačka inteligencija može da ide.

“Napisao sam ukupno 30 priča o mentalnim bolestima. ChatGPT-u sam poslao deset priča, rekao mu da napiše jedanaestu. Sat vremena smo se dopsiivali – ja mu rekao da smanji patetiku, proširi sredinu, da poentu… To je rezultiralo time da sam dobio priču koju sam uvrstio u knjigu, a urednica nije mogla da je prepozna. Toliko dobro nas AI oponaša. Onda sam odlučio da mu kažem da uradi intervju sa mnom – pitanja koje bi Aca pitao Acu, ali sam mu rekao da bude provokativan. Prvo od 11 pitanja koje mi je poslao je ‘Jeste li pomislili da eksploatišete vlasittu patnju da biste zaradili novac?’. Pazi ti đubre! Najgore je što je to pitanje koje sam ja psihoterapeutkinji postavio na kauču kada sam pisao prvu knjigu, jer me to muči”, ispričao je Stanković.

Stanković je rekao da je problem to što je veštačka inteligencija postavila pitanje koje bi on sam sebi teško postavio, te da će AI koliko sutra moći da ga zameni.

“Bojim se da danas-sutra u intervjuima ljudi neće biti potrebni. Kako će biti sa šarmom i duhovtišću tih budućih voditelja, ne znam, ali mislim da voditelji poput mene u budućnosti neće biti potrebni”, rekao je Stanković.

I već danas, na portalima, veštačka inteligencija može ono što čovek ne može.

“Još jedan primer – imam prijatelja koji živi u Švedskoj ali je dopisnik za jedan hrvatski portal, čiji su urednici od njega tražili da isporuči 15 do 20 kopi-pejst tekstova sa stranih portala svakog dana. On to nije mogao, rekao je da može najviše osam, jer svaki tekst treba prilagoditi domaćoj publici. On sada piše autorske tekstove, urednik je imao razumevanja, ali taj AI će sutra moći da napravi tih 20 tekstova”, rekao je Stanković.

Kada su u pitanju društvene mreže, one su dobre jer se informacije brzo šire, ali su loše iz istog razlgoa – jer se i dezinformacije brzo šire. To se, kaže Stanković, najbolje videlo u doba korone, kada su ljudi verovali u onome što im odgovara, pa su se stvorile teorije koje traju i danas, poput toga da li je trebalo da se vakcinišemo ili ne.

“Mogućnost da se tako nešto spreči ubuduće je da država bude snažniji regulator, ne kao Rusija i Kina, ali sada većina država ništa ne radi. Uzeli smo zdravo za gotovo to što se vlasnici mreža nesrazmerno pogate na kartu najnižih strasti, u vreme kada su mreže prenosnci najgorih stvari, snimaka ubistava, mržnje… Kada bi vlasnici bili sankcionisanu ogromnim kaznama jer prenose snimak ubistva, kada bi se smanjila dobit, to se ne bi dešavalo”, kazao je Stanković.

On je poručio da i promene mogu da budu dobre, jer je nakon 24 godine odlučio da njegova emisija “Nedeljom u dva” ne bude politička, već da sa gostima iz različitih oblasti razgovara o društvenim temama, a to je njegovoj medijskoj kući donelo novu pobliku.

Za kraj Stanković je uporedio stanje medija u Hrvatskoj i Srbiji.

“Vi znate kakvo je stanje u Srbiji – nije dobro, previše kontrole države, premalo nezavisnih medija, sa tendencijom da se i oni malobrojni ugase. Novinarstvo je u Srbiji brutalnije nego u Hrvatskoj”, zaključio je Stanković.

Kako mediji mogu da se spasu?

Naredni govornik bio je Kristijan Rajner, jedan od najcenjenih novinara u Austriji i predstavnik asocijacije “European business media”.

“Uglavnom kada austrijanac dođe u Beograd, on nije novinar, već uglavnom bivši austrijski kancelar Sebastijan Kurc u prijateljskoj poseti vašem predsedniku Aleksandru Vučiću. Ponekad on dolazi kao nezvanični ambasador asutrijskih biznisa i medija. Sebastijan Kurc gotovo nikada nije usaglašen sa mojim shvatanjima slobode medija i nezavisnih novinara. Mrzim da on mrzi novinare”, rekao je pre svega Rajner.

On je govorio o onome što se oseća svakog dana – “sporoj smrti” nezavinsih medija u Evropi. Kako je napomenuo, tiraži štampanih medija u Nemačkoj i Austriji se drastično smanjuju, a verovatno bi svi izdavači medija u Evropi, ukoliko bi bili iskreni, reli isto – manje se štampa, reč dolazi do manje publike, pa se zarađuje i manje novca.

“Dugo su privatni mediji imali jednostavan posao, prodavali su pažnju dva puta – čitaocima i oglašivačima. U mnogim medijima, dve trećine prihoda bili su od oglašivača, da danas je to tek 20 ili 10 odsto. Ostatak su pretplate, donacije, konferencije… U isto vreme, ponašanje publike se promenilo. Mladim Evropljanima je mobilni telefon nova naslovna strana novina, koriste se društvene mreže za informisanje, vesti se izbegavaju jer ih čine ljutima, zbinjenima… Drugi problem je političke prirode. Kada privatni mediji poslaju slabi, postaju osetljivi za kontrolu”, rekao je Rajner.

Kao primer, naveo je Viktora Orbana koji je u Mađarskoj izgradio “informativnu autokratiju”, na koju je ponosan. Dok država kontroliše veliki deo medija, nezavisni su pod pritscima. Rajner to vidi kao strategiju.

“Ne moram u Srbiji da objašnjavam kako izgleda pritisak na medije, vi to živite. Srbija se u Evropi, blago rečeno, ne rankira dobro kada govorimo o kršenju slobode medija, sa targetiranjem i napadima na novinare svake godine. Međunarodne organizacije navode da se ‘propaganda i manipluacija činjenicama’ na određene teme dešava na nedeljnom, pa i svakodnevnom nivou”, istakao je Rajner.

Evropska unija je, dodaje on, usvojila Akt o slobodi medija, koji obećava zaštitu slobode medija, transparentnost vlasništva, zašitu novinara, što je na papiru “nova sjajna kaciga”, ali kaciga vredi samo ako je nosite. U realnosti, u velikim delovima Evrope, privatni mediji su zaglavljeni između tri sile – platformi koje uzimaju novac, poltičara i javnih servisa koji uzimaju publiku.

“Rešenje je da prvo shvatimo da nas novine neće spasiti, taj period je gotov. Digitalna monetizacija je jedini pravi put”, kazao je Rajner.

Kao primer, naveo ja Skandinaviju i Francusku, gde je pretplata na medije veoma zastupljena.

“Treba da diverzifikujemo naše prihode – pretplate, događaji, trenzinzi… Mediji u Evropi su u problemu, mnogi će nestati, ali ako smo hrabri i gradimo brendove kojima se veruje, imamo značajnu budućnost”, zaključio je Rajner.

Konferencija je organizovana uz podršku OEBS-a, MDIF-a i kompanije United Media – N1 i Nova.rs.

Konferencija Nove ekonomije “Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima”