Ove godine Srbija može da računa na rekordan rod žita i uljanica – oko 12 miliona tona. To znači da ćemo kvalitetom morati da se borimo za izvoz viškova koje imaju i drugi izvoznici.
Veliki prinos najavljuje i niže cene koje su već na višegodišnjem minimumu, ali i probleme sa skladištenjem kada krene berba kukuruza.
Za poljoprivrednika Sinišu Maletić iz Jarka, koji pod pšenicom ima 260 hektara, rod je dobar, ali je zarada, kaže, loša.
„Nije više pšenica posej, baci malo đubriva i gotovo. Tri puta smo mi tretirali, kišna godina je bila, bilo je bolesti i sve to košta. I na kraju, bilo je većeg prinosa, ali cena je to poklopila i mi smo tu na nuli“, kaže Maletić.
Maletić kaže da bi cenom od 18 dinara za ovu godinu bio zadovoljan.
Vukosav Saković iz Udruženja Žita Srbije kaže da pšenica i ječam imaju rekordne prinose, oko tri miliona pšenice što je apsolutni rekord za Srbiju.
„Četiri godine za redom u svetu imamo rekordni prinos, što je oborilo cene i cenom jedino ne možemo biti zadovoljni“, kaže Saković.
Na njive će za desetak dana ratari koji su se odlučili za žuti cvet.
Ove godine suncokret je posejan na oko 200.000 hektara. Uskoro počinje žetva i očekuje se dobar rod i prinos od oko tri tone po hektaru. Kada se zadovolje potrebe domaćih uljara za izvoz će nam ostati oko 100 – 150 000 tona.
Soja ove godine raste na manje hektara, jer je prošlogodišnja suša uzela danak. Ipak, preko granice bi moglo da ode oko 100.000 tona. Početkom oktobra počinje berba kukuruza koji zri na oko milion hektara.
„Krajem avgusta ne vidimo ni jedan usev gde je kukuruz podgoreo. To znači da je raspored padavina bio izuzetno povoljan za kukuruz i svi proizvođači koji su na vreme posejali, dali određenu količinu MPK, održali usev čist, nezakorovljen mogu očekivati izuzetno visoke prinose i dobar kvalitet“, ističe profesor Đorđe Glamočlija sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
I ove godine, Srbija će kao jedan od 10 najvećih izvoznika u svetu, imati po hektaru prosečan prinos od oko osam tona