Ove godine u Srbiju stiglo tek 600 miliona dolara investicija

U Srbiju je u prvoj polovini ove godine stiglo 675 miliona dolara, što je nepunih 600 miliona evra direktnih stranih investicija.

To je za 4,3 odsto manje nego u istom periodu lane, a 2014. godinu smo završili sa prilivom od 1,2 milijarde evra.

Da bismo se približili željenom rezultatu, međutim, objašnjavaju ekonomisti, realno bi bilo da nam svake godine „kapne“ između 1,5 i dve milijarde evra, pišu Večernje novosti. 

Svetski izveštaj o investicijama, koje objavljuju Ujedinjene nacije, otkriva da je nivo ulaganja u 2014. opao za 16 odsto. I spao na 1.230 milijardi dolara. Manji nivo ulaganja se pravda nestabilnošću globalne ekonomije, političkom neizvesnošću za investitore i većim geopolitičkim rizicima. U istom izveštaju stoji da je Srbija lane privukla dve milijarde dolara, verovatno bruto, i da je to bio pad od 2,7 odsto. Da bismo ostvarili privredni rast, investiranje, bilo državno, strano ili domaće, trebalo bi da bude veće. Da dostigne nivo od četvrtine bruto domaćeg proizvoda. 

„Što više stranih investicija stigne, to je bolje, a realno bismo mogli da očekujemo između 1,5 i dve milijarde evra godišnje“, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. 

Uz taj nivo i povećanje državnih investicija, mogli bismo, kaže on, da počnemo da se približavamo poželjnom nivou investicija, a to je oko 25 odsto BDP. To je između sedam i osam milijardi evra. Trenutno smo na nivou od petine BDP-a. 

Prema njegovim rečima, država bi mogla javna ulaganja da poveća za oko 200 miliona evra. Još, međutim, nije realno očekivati da domaće frime povećaju svoj doprinos. 

„Domaća štednja je još mala. Dugoročno gledano, ona ipak treba da bude dominantna u investicijama. Realno bi trebalo da se povećaju strane direktne investije za dva do tri odsto BDP. To nije lako i nije direktno pod kontrolom države. Država, ipak, dobrim uslovima poslovanja može da doprinese većem prilivu. Pre svega makroekonomskim okruženje i tu ima pomaka. Drugi stub je bolja infrastruktura, a treći rad bolji državnih institucija poput pravusuđa. I za to treba više vremena, zaključio je Arsić.