Ovo su politički događaju koji su obeležili 2016. godinu u Srbiji

Kako je izgledala polička slagalica u Srbiji u proteklih 366 dana? „Izbori“ su reč kojom je 2016. godina otvorena, ali i kojom se godina na izmaku zatvara.

Od raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u januaru mesecu – preko komplikovane postizborne kombinatorike i šarenijeg saziva Parlamenta, pun krug načinjen je poslednjih meseci kreiranjem liste potencijalnih predsedničkih kandidata.

Burna politička godina startovala je već 17. januara, kada je premijer Aleksandar Vučić najavio vanredne parlamentarne izbore.

„Moja odluka je da idemo na izbore, da idemo u pobedu za budućnost Srbije”, poručio je tada on.

Kampanjom i pre kampanje, otvaranjem fabrika, rekordnim brojem kamena temeljaca, svečanim otvaranjem deonica puta, tunela i mostova. I stranke pozicije i opozicije utvrkivale su se za glasove građana sve do 24. aprila, kada su građani izabrali daleko šareniji saziv Parlamenta.

Nakon što je Republička izborna komisija utvrdila konačne rezultate izbora, mesta u poslaničkim klupama dobili su poslanici sa 12 lista. Među njima, bilo je i zadovoljnih, ali i nezadovoljnih.

„Nemamo vremena za slavlje i uskoro ćemo početi da radimo“, kratko je poručio Vučić posle izbora.

Lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović zvučao je zadovoljnije. 

„Osvojili smo između tri i pet puta više nego na prethodnim izborima na gotovo svim biračkim mestima“, podsetio je on.

Dok je predsednik radikala Vojsilav Šešelj bio vidno razočaran. 

„Što se tiče samih izbornih rezultata, ja moram priznati da nismo zadovoljni…“, naveo je on.

Tadašnji predsednik DS-a Bojan Pajtić imao je opravdanje za slabiji rezultat svoje stranke. „Ovi izbori su bili sve samo ne fer i pošteni“, ocenio je on.

Od aprila do decemba – jedno pitanje ostalo je bez odgovora. Ko će snositi odgovornost za rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici i zbog činjenice da policija nije reagovala na pozive građana?

Slučaj koji je pokrenuo građane da šest puta u 2016. izađu na ulice i zatraže od nadležnih institucija da se taj slučaj razreši.

I dok su odnosi u regionu promenljivog kursa: od hapšenja špijuna, lica osumnjičenih za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, pružene ruke prijateljstva Beograda i Zagreba, do „gorkih“ čokoladica…

„Odnosi u regionu svakako moraju da budu bolji što nije toliko teško, pošto su sada loši…“, konstatuje šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Spoljnopolitička slika nije se značajnije promenila. Balansiranje između istoka i zapada i dalje je kurs kojim plovi Srbija.

„Ne pada mi na pamet da sečemo granu na kojoj sedimo a da pri tome ne znamo za šta ćemo se uhvatiti kada odsečemo tu granu”, upozorio je Dačić.

A godina koja je pričom o izborima startovala, tako se i završava! Tek poslednje dane 2016. građani će zapamtiti po otvaranju nezvanične trke za fotelju na Andrićevom vencu. Za sada – lista broji mnogo potencijalnih kandidata.

Tomislav Nikolić ne krije ambiciju da osvoji još jedan mandat. 

„Ja nisam neskroman, ali je Srbiji potreban ovakav predsednik”, kaže on.

Učešće u izbornoj trci najavio je i zaštitnik građana Saša Janković. 

„Biću kandidat građana. Predsednik izražava državno, odnosno nacionalno, a ne stranačko jedinstvo, a stranke svoje mesto mogu, treba i dobrodošle su da pronađu u opštem interesu, a ne obrnuto”, naveo je on.

Bivši šef diplomatije Vuk Jeremić kaže da će eventualno učešće na predsedničkim izborima biti njegova najozbiljnija odluka. 

„Kad bih se kandidaovao bila bi to moja najvažnija odluka u karijeri i stoga prilazim ozbiljno tome i ne zatrčavam se”, poručuje on.

U Novu godinu Srbija, ipak, ulazi sa neizvesnošću: hoće li se uz predsednika birati i novi saziv Skupštine, kao što su to predvideli neki od poslanika opozicije? Tako je Saša Radulović zajedno sa kolegama iz Pokreta, poslednjeg radnog dana Skupštine, u holu parlamenta zapevao Bajaginu pesmu Pada Vlada.

Politička završnica aktuelne godine – povratak u Srbiju Bogoljuba Karića, oslobođenog svih optužbi, i to nakon deset godina provedenih van nje. Ipak, on neće biti još jedna politička figura, već „sluga“ onih koji su na vlasti.