Ovogodišnji dobar rod kukuruza podstiče rast BDP-a

Dobar rod kukuruza ove godine mogao bi da povuče celokupnu poljoprivrednu proizvodnju i utiče na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od jedan do 1,2 odsto, smatraju ekonomisti.

Poljoprivredni stručnjak Milan Prostran rekao je za Betu da bi vrednost poljoprivredne proizvodnje ove godine mogla biti oko 5,5 milijardi dolara.

„Ako se poljoprivredna sezona završi bez vremenskin neprilika, poljoprivreda bi ove godine mogla da proizvede za milijardu dolara više robe nego 2017. godine kada je ta proizvođa bila manja nego prethodne godine“, rekao je Prostran.

On je podsetio da je poljoprivredna proizvodnja u 2017. godini bila 14,8 odsto manja nego 2016, a vrednosti joj je bila oko 4,5 milijardi dolara.

Dodao je da će u novostvorenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje ove godine najveće učešće imati kukuruz koji je i inače vodeći na listi po učešću u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ako do berbe ne bude vremenskih nepogoda ove godine će, prema Prostranovim rečima prinosi kukuruza biti oko sedam-osam miliona tona, uprkos činjenici da su zasejane oranice manje za oko 300.000 hektara.

„U Srbiji se zaseje kukuruzom oko 1,2 miliona hektara, a ove godine je pod tom kulturom oko 900.000 hektara“, rekao je Prostran.

Uticaj poljoprivrede na BDP bio bi veći da, kako je rekao, nisu uništeni prerađivački kapaciteti i da može da se preradi bar polovina roda voća.

Preraditi sirovine i prodati ih skuplje
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da će ove godine poljoprivreda Vojvodine nadomestiti pad proizvodnje u ostatku Srbije.

„Malina je ove godine podbacila zbog vremenskih neprilika i slabog otkupa, pa je 95 odsto tog voća završilo u drugoj klasi i po ceni od oko 90 dinara“, rekao je Savić.

Zbog obilnih kiša, livade, prema njegovim rečima, nisu mogle da budu pokošene pa će nedostajati hrane za stoku, a „to znači i prinudno smanjenje stočng fonda“.

Istakao je da ni za jednu zemlju, pa ni za Srbiju, nije dobro da prodaje poljoprivredne proizvode pretežno kao sirovine, umesto da ih preradi i proda skuplje.

Primarni poljoprivredni proizvođači, kako je rekao, večito ostaju siromašni, a njihove fabrike su pod otvorenim nebom.

Savić je rekao da je poljoprivreda višedecenijski problem i da njome ne može da se bavi samo Ministarstvo poljoprivrede, već se moraju integrisati mere različitih ministarstava, od populacione politike Slavice Đukić Dejanović do ideje o razvoju zadrugarstva koju zastupa ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

Poljoprivreda niko nije donela prosperitet

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je da bi poljoprivreda ove godine mogla da ima učešće na prirast BDP od 0,5 do 0,8 odsto i da se „zbog njenog visokog udela u BDP-u oseća svaki rast i pad“.

„Ne postoje razvijena zemlja i privredni rast bez industrije i visoke tehnologije. Poljoprivreda nikom nije donela prosperitet, pa zbog toga treba smanjivati njeno učešće u BDP-u, a povećavati vrednost“, rekao je Milićević.