Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Energetske farme će oživeti srpska sela

Srbija na raspolaganju ima oko 1,6 miliona hektara napuštenog i degradiranog poljoprivrednog zemljišta koje više nije pogodno za proizvodnju hrane, ali bi moglo da se iskoristi za podizanje brzorastućih drvenastih energetskih zasadaBoni Norman, predsednica E3 InternationalRazvoj održivih energetskih projekata, uz pružanje finansijskih i savetodavnih usluga, čini ključno polje delovanja kompanije E3 International (E3I). Boni Norman, predsednica E3 International, poznata je međunarodna savetnica za uspostavljanje „zelenih banaka“ sa više od dve decenije iskustva u strateškom savetovanju. Sa njom smo razgovarali o upotrebi obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti, a Boni nam je predstavila i novi program koji bi trebalo da u Srbiji omogući stvaranje energetskih farmi na napuštenom zemljištu.Kakvi projekti  su u fokusu kompanije E3I i koliko dugo ste prisutni na ovim prostorima?E3I sarađuje sa partnerima iz vladinog i nevladinog sektora, međunarodnim finansijskim institucijama, privatnim kompanijama i donatorima na kreiranju održivih energetskih rešenja za zdraviju i otporniju planetu. Kompanija nudi razvoj održivih energetskih projekata, finansijske i savetodavne usluge iz kancelarija na Balkanu, u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Naš tim radi na prostoru zapadnog Balkana već 20 godina. Mi smo motivisana grupa stručnjaka posvećena stvaranju pozitivnog razvoja na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.Tim E3I počeo je svoje regionalne projekte 1999. godine kao implementacioni partner Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na opštinskom programu za energetsku efikasnost 2010. godine u Bugarskoj. E3I je proširio svoj regionalni rad, kao implementacioni partner kreditne linije EU/EBRD za održivu energiju za zapadni Balkan. Kroz WeBSEFF, E3I je podržao preko 400 projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije za privatne kompanije/industriju, kao i opštine, sa više od 200 miliona evra investicija. Velika nam je čast što učestvujemo kao lokalni partner za sprovođenje aktivnosti američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, u cilju povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja.Na kojoj inicijativi trenutno radite?E3I je nedavno pokrenuo Inicijativu za održivo korišćenje zemljišta (SLI) za Srbiju. SLI u Srbiji vraća državno napušteno i degradirano poljoprivredno zemljište u produktivnu upotrebu stvarajući održive energetske farme, a u cilju podrške ruralnom i ekonomskom razvoju, zapošljavanju, unapređenju životne sredine, kvaliteta vazduha, zemljišta i vode, otpornosti na poplave, povećanja biodiverziteta i zaštite šuma. Naš cilj je katalizacija privatnih investicija u iznosu od tri milijarde evra. Plan je da se kroz ovu inicijativu poboljša kvalitet desetina hiljada hektara napuštenog zemljišta, kao i kvalitet života građana sa tih ruralnih prostora, s pozitivnim povratom za investitore u periodu od 5 do 6 godina tokom 20-godišnjeg projektnog ciklusa. Šta pokreće realizaciju inicijative?Iz više razloga, SLI predstavlja inicijativu koja dolazi u pravo vreme za Srbiju. U globalnoj smo klimatskoj krizi – glečeri se tope, prosečne godišnje temperature su rekordno visoke, a ekstremni vremenski uslovi su sve češći. Što se tiče lokalnih promena, kvalitet vazduha u Srbiji je ove godine u fokusu. Imamo vrlo malo vremena da sprečimo klimatsku katastrofu i zadržimo globalno zagrevanje ispod praga od 2 stepena Celzijusa do 2030. godine.Prema zvanično dostupnim podacima, Srbija na raspolaganju ima oko 1,6 miliona hektara napuštenog i degradiranog poljoprivrednog zemljišta koje više nije pogodno za proizvodnju hrane. Ovo zemljište bi delom moglo da se iskoristi za podizanje brzorastućih drvenastih energetskih zasada ili za „farme“ obnovljivih izvora energije, sunca, vetra i geotermalnih izvora. Upotreba čistijih goriva i sagorevanje drvne biomase u kotlovima na ugalj bi u kratkom vremenskom roku drastično poboljšali kvalitet  vazduha.Potražnja za drvnim peletom i sečkom raste regionalno i globalno i prevazilazi ono što šume u Srbiji i regionu mogu da podrže. Berba brzorastuće vrbe ili topole nakon 3 do 4 godine ima više smisla od seče šuma. Stvaranje stabilnog i predvidljivog tržišta biomase, kreiranjem centara za biomasu, kao što je to slučaj u  Austriji, zaštitiće pojedince i kompanije od skoka cena zbog ograničenih sirovina. Ti skokovi bi negativno uticali na najugroženije kategorije stanovništva. Na Devetim međunarodnim danima energetike i investicija, održanim krajem februara u Novom Sadu, eminentni stručnjak za biomasu prof. dr Branko Glavonjić nazvao je brzorastuće plantaže drvne biomase „srpskom naftom“. Drvna sečka i pelet iz ovih zasada mogu se koristiti kao siguran lokalni izvor energije, ali i kao sirovina za izvoz.Srbija je suočena sa ekonomskim izazovima na selu, gde bi se ova inicijativa sprovodila, a koji obuhvataju smanjenje broja stanovnika seoskih naselja, potrebu poljoprivrednika za dodatnim izvorima prihoda, kao i potrebu mladih za većim mogućnostima. Žetva brzorastućih plantaža drvne biomase obavlja se zimi, kada poljoprivrednici nemaju posla. Za žetvu se može koristiti postojeća poljoprivredna mehanizacija, uz manje modifikacije. Budući da se ove plantaže gaje na napuštenom, degradiranom zemljištu, one će biti dodatak poljoprivredi, u kombinaciji sa solarnim, geotermalnim „farmama” i vetroparkovima, čime će se poboljšati opšti uslovi za ulaganje, generisati prihodi i lokalni poslovi i unaprediti kvalitet života za mlade.Sa kojim inicijativama je usaglašen ovaj program za održivo korišćenje zemljišta? Inicijativa SLI u Srbiji je u skladu sa programima EU. Usklađena je i sa ciljevima novog Evropskog zelenog dogovora, inicijativama poput EU Energy Barge (inicijativa za Dunav), kao i projektom Dendromass4EU, koji u fokusu ima bioekonomske inovacije, plantažni uzgoj brzorastućih vrsta drveća za drvnu biomasu radi dobijanja održive energije.Pored toga, SLI za Srbiju prati i koristi i model za komercijalnu proizvodnju drvne biomase Državnog univerziteta u Njujorku u SAD. Postoji mogućnost da će SLI uključivati i garancije za razvojno kreditiranje, trenutno dostupne preko USAID-a u Srbiji za mala poljoprivredna preduzeća.Konačno, SLI će biti strukturisan tako da pokrene mnogo novih privatnih investicija osiguranjem krajnjih korisnika proizvedene biomase, kao što su kompanije za proizvodnju električne energije, daljinske sisteme grejanja ili industrijske pogone. Model Blanded finance, ili princip mešovitog finansiranja, u okviru SLI doprineće prilivu kapitala kako bi se postigli značajni rezultati, što bi na kraju trebalo da dovede do kreiranja zelenih obveznica i daljih „zelenih” ulaganja. SLI će se kreirati na osnovu modela i iskustava dve slične uspešne inicijative za obnovu zemljišta koji su kreirani na inicijativu Satje Tripatija, generalnog sekretara UNEP-a, koji je od početka bio inspiracija i savetnik za SLI.Ko je uključen u inicijativu i od koga ste dobili podršku?SLI je dobio podršku Republike Srbije na najvišem nivou. Memorandum o razumevanju potpisan je sa Autonomnom Pokrajinom Vojvodinom, gde se nalazi dobar deo pogodnog napuštenog poljoprivrednog zemljišta. SLI ima podršku privatnih kompanija, vodećih NVO, međunarodnih i lokalnih finansijskih institucija, lokalnih udruženja, Privredne komore Srbije, bankarske zajednice i širokog spektra drugih zainteresovanih strana.Koji su dalji koraci?U toku je priprema studije izvodljivosti koja sadrži ključne komponente, a paralelno sa tim radi se na pokretanju demonstracionih projekata. Uz podršku Ujedinjenih nacija u Njujorku, planira se formalno pokretanje inicijative u toku COP26 konferencije, najznačajnijeg godišnjeg klimatskog događaja u organizaciji Ujedinjenih nacija, na kom će ove godine Srbija biti potpredsednik. Cilj je da SLI istakne inovativnost i liderstvo Srbije u rešavanju problema klimatskih promena.Uz slikuBoni Norman, predsednica E3 International, pruža međunarodnu podršku poslovnim, institucionalnim, neprofitnim i vladinim klijentima da ostvare svoje ciljeve inovativnim korišćenjem tehnologija, održive energije i dr.

Srbija

Ova vlast štedi na najugroženijima

Osobama sa Daunovim sindromom život bi bio značajno lakši ukoliko bi im se odmah po rođenju priznalo 100 odsto telesnog oštećenja koje nakon toga ne bi morali svake dve godine ponovo da dokazuju. Zbog toga je Branislava Dedić pokrenula onlajn peticiju sa ovim zahtevom, koja trenutno ima više od 3.000 potpisa, a koju možete potpisati na sledećem linku.Branislava Dedić je majka dečaka sa Daunovim sindromom. Već skoro 18 godina, koliko će njen sin ove godine napuniti, vodi bitku sa državom zbog toga što komisije ne žele da mu priznaju 100 odsto telesnog oštećenja već samo 70.Iako za nekoga ovih 30 procenata ne znači mnogo, Dedić zbog ove razlike prima 10.000 dinara mesečno naknade za tuđu negu i pomoć umesto 30.000 koliko dobijaju oni roditelji čijoj deci je priznato 100 odsto telesnog oštećenja.„Jednostavno, sve je stvar matematike i ova vlast na najugroženijima štedi“, kaže Dedić za Novu ekonomiju.Država se, kako ona objašnjava, pravda time što zakon određuje da se osobama koje mogu same da se oblače, hrane i slično, ne može priznati potpuno telesno oštećenje. Međutim, Dedić objašnjava da ovo nema smisla, jer osobe sa Daunovim sindromom koje i mogu da obavljaju ove najosnovnije potrebe, opet zahtevaju stalnu pažnju. Ona zbog toga i ne može da radi, već je 24 sata uz sina.„On može da se obuče, ali kako je obučeno, naopačke... Ne može sam da jede jer stavlja puno hrane u usta, pa počne da se davi..  Zato kažem, svejedno je da li neko treba da bude uz njega da bi ga gledao da nešto ne uradi ili da radi umesto njega. To je velika greška i apsurd koji je napravljen u tim zakonima.“Dedić dodaje da peticijom želi da se izbori i da jednom priznato oštećenje bude doživotno. Sada je situacija takva da roditelji moraju svake dve godine da sa decom idu pred komisije gde bi se njihovo stanje ponovo procenjivalo, a samim tim i priznavale određene pomoći na koje imaju prava.,„Tim priznavanjem bi bilo olakšano i roditeljima i deci, da ne odlaze na dve godine, jer stanje osobe sa Daunovim sindromom se ne menja. Znači, sve što je urođeno to je tako,“ kaže Dedić.Ipak, iako bi uspešnost peticije bila značajno olakšanje za sve osobe sa Daunovim sindromom, Dedić objašnjava da često ne dobija podršku drugih roditelja, jer su, kako kaže „potcenjeni i potčinjeni ovom sistemu“.„Oni idu i piju kafu sa ljudima na vlasti koji mogu da im dobiju sto odsto. Oni su zaplašeni i čak od njih u malom broju dobijam i podršku za ovo što radim, iako se tiče i njihovog deteta. Oni su zaplašeni da će izgubiti i to malo što dobijaju.“Branislava Dedić kaže da zemlje u regionu već imaju usvojeno priznavanje sto odsto telesnog oštećenja odmah po rođenju i da bi takvu praksu trebalo da preuzme i Srbija. Umesto toga, dodaje kako je trenutno potrebno obići 7-8 mesta da bi se ostvarilo pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć.

Srbija

Užičani zahtevaju da se razjasne nedoumice oko radova na brani Vrutci

Nevladina organizacija Libergraf iz Užica, nedavno je održala protest protiv izgradnje još jedne mini-hidroelektrane (MHE) na brani jezera Vrutci, koje služi za snabdevanje gradskog vodovoda. Gradska vlast tvrdi da se postojeća MHE Vrutci trenutno izmešta sa sistema gradskog vodovoda, na koji je bila priključena, kao i da će to gradskom vodovodu doneti korist. Direktor nevladine organizacije Libergraf iz Užica, Vladan Sinđić, kaže za Novu ekonomiju da od nadležne službe Grada Užica zahtevaju da se prikupe svi relevantni podaci od javnih preduzeća i institucija u vezi sa planiranom gradnjom MHE na brani Vrutci."Mi imamo dokaze da EPS (Elektro-privreda Srbije) ima idejni projekat od 2009. godine (za izgradnju još jedne MHE)", kaže Sinđić.Dodaje i da je EPS  2017. imao lokacijske uslove za novu MHE u Vrutcima, ali da su oni u međuvremenu istekli. EPS je 2019. godine ponovo tražio te lokacijske uslove, međutim, tada ih nije dobio jer nije imao elektronski potpis na pojedinim dokumentima.  Prema rečima našeg sagovornika, zabrinjava to što EPS nije odbijen iz suštnskih, već iz tehničkih razloga. "Očekujemo da nadležne gradske službe prikupe sve informacije i dokumentaciju od javnih preduzeća, da je analiziraju na objektivan način i da na osnovu toga izvedu neke zaključke koje će dostaviti nama, kao tražiocima informacija, u pisanom obliku, a i javnosti putem medija", ističe Sinđić. Nakon protesta, satanak sa gradonačelnicom Užica, Jelenom Raković Radivojević, kako se navodi, zakazan je za sledeću nedelju, a u naredne dve sedmice očekuje se i odgovor Grada Užica na zahteve građana.Gradska uprava je u međuvremenu saopštila da radovima na brani Vrutci nije ugroženo vodosnabdevanje Užica i objasnila da se postojeća MHE Vrutci izmešta sa sistema gradskog vodovoda, na koji je nekada bila priključena, pa će to doneti "benefit".CINS: DVA MILIONA EVRA ZA FIRME POVEZANE SA KUMOM ALEKSANDRA VUČIĆA EPS: "NE PLANIRAMO NOVU MHE VRUTCI"Na pitanje Nove ekonomije da li EPS ima u svojim planovima gradnju MHE na brani Vrutci, iz tog javnog preduzeća stigao je kratak odgovor da oni ne grade mini-hidroelektranu na Vrutcima, kao i da nemaju taj projekat u svojim planovima.Sinđić je objasnio da je u dokumentima koje je EPS ranije podnosio nadležnim službama kako bi dobio lokacijske uslove za novu MHE, jasno navedeno šta bi se u tom slučaju radilo na brani Vrutci:"Prvi deo radova je taj cevovod, drugi deo izgradnja mašinske zgrade, zatim se navodi koji će se agregati ugraditi, koje turbine i tako dalje", kaže naš sagovornik.On objašnjava da se prvi deo radova, koji se odnosi na izgradnju cevovoda, poklapa sa onim što je već urađeno i da taj cevovod pripada postojećoj MHE, koja je trenutno van funkcije.Međutim, postavlja se pitanje šta bi se desilo kada bi se iz jezera povlačilo više vode za neku MHE većeg kapaciteta, kao i da li je problem cvetanja algi već bio povezan sa preteranim ispuštanjem vode iz jezera.Sinđić kaže da je primetio da na jezeru nije bilo problema kada je postoječa MHE Vrutci bila van funkcije, prošle godine, dok je ranije bilo takvih slučajeva."Mi nemamo apsolutno ništa protiv kontrolisanog rada postojeće MHE u kapacitetu koji trenutno postoji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Direktor Libergrafa naglašava da on sve te probleme tumači kao laik i kako neko ko nije stručnjak za biologiju ili mikrobiologiju, a tvrdnju da pribranska MHE Vrutci nije radila prošle godine potkrepljuje činjenicom da joj EPS nije uplaćivao novac za isporučenu struju.Libergraf je pre protesta u Užicu naglasio da je za pomenute radove na brani Vrutci javnu nabavku raspisalo  JVP Srbijavode na kojoj je pobedilo preduzeće Hidro-Tan d.o.o. iz Beograda.Ono je inače u vlasništvu Dragana Klisure, čoveka koji se često dovodi u vezu sa kumom predsednika Srbije, Nikolom Petrovićem, koji poseduje brojne MHE u Srbiji. Srbijavode su u međuvremenu demantovale da je na brani Vrutci planirana MHE.Foto: Nova ekonomija/ Jezero Vrutci, septembar 2020. godineUŽICE: NA 8. MART PROTEST PROTIV NOVE MHE NA BRANI JEZERA VRUTCI "PROTIVIMO SE DERIVACIONIIM MHE"Vladan Sinđić podseća da je Grad Užice 2020. godine doneo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE, koji se ne odnosi na pribranske elektrane i koji nije trajan, pa je prestao da važi prošle godine zajedno sa starim prostornim planom Grada Užica. Sada, kako napominje, treba doneti novi prostorni plan, pa se postavlja pitanje da li su lokalne planinske reke zaštićene od izgradnje derivacionih MHE. Vladan Sinđić inače smatra da derivacioni tip MHE, koji podrazumeva sprovođenje reke ili potoka u cevi, ne treba graditi, jer je to smrt za živi svet u njima.Podseća da su, zajedno sa ostalim građanima, već sprečili izgradnju jedne MHE na potoku Ročnjak, koji se uliva u jezero Vrutci i koji izvire na vrelu koje snabdeva vodom okolna sela.Sinđić kaže i da pokušali da spreče derivacionu MHE na reci Prištavici koja protiče kroz selo Ravni na Zlatiboru, ali da su reagovali su prekasno, kada je živi svet u njoj već bio praktično uništen.Dodaje i da nadležne službe u Užicu izgradnju MHE Prištavica, nisu sprečile, iako su to mogle.Sagovornik Nove ekonomije objašnjava da se klisura reke Đetinje, na kojoj je i izgrađeno veštačko jezero Vrutci 1984. godine danas nalazi u posebnom režimu zaštite, ali da je problem što ta zaštita trenutno važi u skladu sa odredbama Studije o zaštiti klisure reke Đetinje iz 2016. godine.Direktor Libergrafa kaže i da ta studija o zaštiti ne isključuje mogućnost gradnje derivacionih MHE na reci Đetinji, pa je reka u opasnosti sve dok se ne donese posebna odluka o zaštiti njene klisure.Čedomir Savković

Srbija

Srpska vina osvojila medalje u Nemačkoj

Vina iz Srbije su osvojila ukupno 13 medalja na prolećnom ocenjivanju Mundus Vini u Nemačkoj, prenosi portal Ekapija. Žiri sastavljen od enologa, vinara, vinskih trgovaca, novinara i drugih profesionalaca iz ove oblasti dodelio je našim vinima jednu veliku zlatnu medalju, pet zlatnih i sedam srebrnih medalja.Vino Doja Breg Cabernet Sauvignon 2017 osvojilo je veliku zlatnu medalju, koja je ujedno i najviše priznanje na ocenjivanju Mundus Vini.Zlato su dobile etikete Aleksić Amanet 2017, Kardaš Limited 2016, Virtus Credo 2017, Rubin Vronsky Blanc de blanc, Doja Breg Prokupac 2017.Srebrnim medaljama odlikovani su Lastar Pinot Noir Triangl 2017, Lastar Brut 2016, Virtus Prokupac 2018, Virtus Prokupac 2017, Virtus Credo beli 2019, Doja Merlot & Cabernet Sauvignon 2018 i Doja prokupac 2018.

Srbija

U čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša?

Er Srbija (Air Serbia) je najavila da će od aprila početi sa testiranjem digitalnog pasoša, a da će prvi moći da ga isprobaju putnici koji lete na relaciji Beograd-Cirih.Međutim, šta je zapravo digitalni pasoš?To je mobilna aplikacija Travel Pass Međunarodne asocijacije za avio saobraćaj (IATA). Ona bi trebalo da zameni papirne potvrde o vakcinacijama ili testiranju na kovid-19. Pomoću aplikacije putnici bi na jednom mestu mogli da čuvaju i upravljaju svom dokumentacijom koja bi im bila potrebna za putovanje.Digitalni i kovid pasoš nisu istoAli, digitalni pasoš nije ono što sve češće zovemo „kovid pasošem“. IATA na svom sajtu ističe da upotreba ove aplikacije ne znači da će nam vakcina protiv korone biti obavezni uslov za putovanja, već da će to zavisiti od politike određenih zemalja. Dakle, ukoliko država u koju želimo da putujemo odredi da će uslov za ulazak u nju biti potvrda o vakcinaciji ili negativan test, onda ćemo te podatke samo moći da odnesemo u digitalnom obliku, umesto da nosimo papire.Travel Pass aplikacija bi trebalo da sadrži objedinjene informacije o tome koji su trenutni uslovi za ulazak u strane države, ali o tome koje laboratorije ili centri na određenoj destinaciji omogućavaju testiranje ili vakcinaciju koju su preduslov za putovanje, objašnjava se na sajtu IATA. Preko aplikacije će biti omogućemo i da sertifikovane laboratorije bezbedno dostavljaju potvrde, kao i da putnici nakon toga dobiju uverenje da su im prikupljene potvrde dovoljne za njih plan putovanja. Ove setifikate bi zatim preko aplikacije mogli da upute i svojim organizatorima putovanja ili avio prevoznicima.IATA ističe da će, za one putnike koji nemaju smart telefone biti dostupne i klasične, paprine verzije, kao i to da će aplikacija biti besplatna za građane, a da cena koju će avio kompanije plaćati još uvek nije poznata, ali da će se truditi da ona bude „što je moguće niža“. I dalje se ne zna da li ćemo i kako na letovanjeIz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS)  za Novu ekonomiju kažu da pozdravljaju to što je Srbija počela da radi na izdravanju digitalnih sertifikata, ali da ovaj sistem i dalje pokazuje dosta manjkavosti, ističući da pre svega misle na brzinu obrade podataka.Što se tiče uslova za putovanje u strane države, iz UTAS-a kažu da je sve i dalje neizvesno, ali i smatraju da bi eventualno uvođenje „kovid pasoša“ odnosno vakcinacije kao uslova za putovanje dovelo do neizbežne diskriminacije.„Problem sa uvođenjem kovid pasoša nastao je kada uzmemo u obzir kategorije građana koji ne smeju primiti vakcinu, ali i države koje još nisu počele masovnu imunizaciju,“ navode iz UTAS-a u odgovoru za Novu ekonomiju.Prva avio kompanija koja bi trebalo da isproba IATA Travel Pass je Singapur Erlajns (Singapore Airlines) čiji će putnici koji lete na relaciji Singapur –London moći da testiraju pilot verziju od 15. do 28. marta. Aplikaciju trenutno nije moguće pronaći skinuti, a informaciju koji smo doblili od operatera Er Srbija kol centra je da to neće ni biti moguće sve dok ne počne testiranje.

Srbija

Potrebna izmena zakona kako bi prestao „sukob“ medija i fotografa

Zbog velikog broja tužbi fotografa protiv medija zbog zaštite autorskih prava, trebalo bi razmisliti o promeni pravnog okvira, kako ne bi bili u koliziji pravo medija da slobodno informišu građane i pravo autora na naknadu za svoj rad, rečeno je danas na okruglom stolu "Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava", koji je organizovala Asocijacija medija u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.Mediji imaju proklamovanu slobodu izražavanja i pravo da slobodno informišu građane, ali postoji i ozbiljan tržišni pritisak da se publici u realnom vremenu daje sadržaj koji ona traži, a potpuno poštovanje pravila oko autorskih prava bi dovelo do toga da ne rade svoj posao kako treba kako bi preživeli na tržištu, rekao je advokat Dušan Stojković na otvaranju debate posvećene korišćenju fotografija u medijima.Fotografi protiv medija od 2010. godine pokreću sporove, tražeći naknade u slučajevima kada je bez dozvole iskorišćeno ili menjano njihovo autorsko delo, ili ako autor nije potpisan, a broj takvih sporova rastao je ekspanzijom društvenih mreža.Sudija Apelacionog suda dr Dragica Popesku ocenila je da će mnogi mediji, koji nemaju veliku finansijsku moć, zbog velikog broja sporova možda imati poteškoća u funkcionisanju, i naglasila da je utoliko važnije da se ta oblast što pre uredi.Popesku, kao i Stojković, smatraju da bi trebalo razmisliti o osnivanju organizacije za kolektivnu zaštitu prava fotografa, poput SOKOJ u muzičkoj sferi, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore.Predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić ocenio je, međutim, da je tvrdnja da je sloboda izražavanja u opasnosti zbog tužbi fotografa opasna, tendeciozna i neistinita."Radi se o pokušaju da se tuđi rad stavi na raspolaganje kao javno dobro", poručio je Mančić.Član Upravnog odbora Asocijacije medija i direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se čitava debata odvija u ambijentu neregulisane medijske scene."Najveći broj medija ne radi u javnom interesu, već u skladu sa političkim, korporativnim, PR i sličnim interesima, a medijsko tržište faktički ne postoji", rekao je Sekulić, i dodao da količina novca kojim mediji raspolažu ne zavisi od njihovog kvaliteta, već od političkog svrstavanja njihovih vlasnika na jednu od strana, pošto "politika dominira tokovima novca"."Duboko sam uveren da pitanja poput autorskih prava fotografa, ali i stvaralaca video zapisa i tekstova, prema kojima se sprovodi prava 'hajdučija', neće moći da se urede i reše dok medijska scena i tržište ne budu u boljem stanju", zaključio je Sekulić.Deo rasprave bio je posvećen i pitanju originalnosti autorskog dela kao preduslova za zaštitu, a direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić istakao je da se mora voditi računa o tome da se originalnim u kontekstu prava smatra "ono što potiče od autora", a ne novo i nesvakidašnje, na šta upućuje svakodnevni govor.

Srbija

Za vikend ponovo mere „zaključavanja“, traju do ponedeljka

U subotu i nedelju 13. i 14. marta neće raditi ništa osim prodavnica hrane, apoteka, zdravstvenih ustanova, benzinskih pumpi za točenje goriva, kioska i dostave hrane, usvojeno je današnjoj nasednici Kriznog štaba.Večernje novosti navode da, za razliku od prethodnog vikenda, mere stupaju na snagu danas u ponoć.O izmenama protivepidemioloških propisa, odnosno o merama koje će biti na snazi od ponedeljka, javnost će biti obaveštena u nedelju.

Srbija

Er Srbija povećava broj nedeljnih letova do Njujorka

Zbog pojačane tražnje, naša nacionalna aviokompanija Er Srbija će od ponedeljka, 22. marta povećati broj letova između Beograda i Njujorka. Planirano je da Er Srbija na ovoj liniji saobraća ponedeljkom, četvrtkom i subotom, odnosno tri puta nedeljno.Novi let Er Srbije iz Beograda, kako je naglašeno, obavljaće se ponedeljkom u 7:20 časova, a let iz Njujorka biće u 15:40 časova, po lokalnim vremenima. Rukovodstvo Er Srbije, tvrdi da uprkos pandemiji korona virusa, njena linija dobro funkcioniše i predstavlja jednu od njenih najjačih ruta . "Sjedinjene Američke Države su veoma značajno tržište i raduje nas što obezbeđujemo kontinuiranu i snažnu vazdušnu vezu, ne samo Srbiji, već i širem regionu", izjavio je Jirži Marek, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije. ER SRBIJA SMANJUJE BROJ ZAPOSLENIH I NJIHOVE PLATE U nacionalnom avio-prevozniku podsećaju da su u septembru prošle godine bili na prvom mestu po popunjenosti kapaciteta na Terminalu 4 najprometnijeg njujorškog aerodroma.Od ponovnog uspostavljanja vazdušne veze sa SAD 6. juna 2020. do 28. februara 2021. godine, Er Srbija je obavila 218 letova između Beograda i Njujorka, na kojima je prevezla više 38 hiljada putnika.Letovi domaće avio-kompanije na relaciji Srbija - SAD obnovljeni su posle skoro dve i po decenije pauze.Letove između Beograda i Njujorka obavlja najveći avion u floti Er Srbije, erbas A330.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE

Srbija

„Cepanje“ javnih preduzeća: Širenje birokratije nauštrb usluga

Iako se Srbija pre 30 godina relativno brzo izvukla iz "socijalističke utopije", odnosno Kardelјevog koncepta "ourizacije" koji je pre 50 godina atomizovao velike privredne sisteme, danas se ispostavlјa da lekcija o štetnosti tog koncepta nije naučena.  Primena famoznog Zakona o udruženom radu dovela je privredu u neodrživo stanje; cepanjem preduzeća na male OUR-e nastao je enorman broj novih privrednih subjekata, koji su poslovali kao država za sebe, uz ogroman rast nepotrebne administracije i troškova. Početkom 90-ih godina ponovo su formirana velika javna preduzeća ukidanjem (bez)brojnih malih OUR-a, čime su poništeni efekti primene Zakona o udruženom radu (ZUR) iz sedamdesetih.Umesto Kardelјevih mantri o samoupravlјanju i udruženom radu kao vrhunskom stadijumu razvoja odnosa u privredi, sada se za cepanje javnih preduzeća koriste floskule o "evropskim integracijama", odnosno imamo situaciju da se "direktive EK" smatraju božanskim izumom, kao nekad ZUR.Naravno, i sada, kao i pre pedesetak godina, treba postaviti pitanje: da li je to smisleno i opravdano i, naravno, koliko će to koštati?Javna preduzeća se dele zbog prodajeSa "cepanjem" javnih preduzeća počelo se 1997. godine kada je država rešila da pristupi privatizaciji Telekoma. U tom trenutku telekomunikacioni sektor nije postojao kao pravno lice, već je bio sastavni deo JP PTT Srbije, pa je moralo da se  formira posebno zavisno preduzeće Telekom Srbije. Stranim partnerima prodato je 49 odsto kapitala Telekoma, a Pošta je ostala vlasnik 51 odsto kapitala.Ta transakcija je bila veliki uspeh vlasti, dobijena je 1,5 milijarda nemačkih maraka, a da su pri tome svi objekti ostali u vlasništvu Pošte; novoformirani Telekom je postao zakupac poštanskih prostorija (Telekom i sada plaća nemalu zakupninu Pošti, koja upravo zahvalјujući tom novcu i danas opstaje).Pre privatizacije NIS-a, iz tog javnog preduzeća izdvojena su dva nova, Srbijagas i Transnafta, koja su ostala u državnom vlasništvu. To nije izvedeno preterano srećno, pošto su uvoz i distribucija gasa ostali u državnim rukama, a u NIS-u su ostale bušotine za gas, pa tako Srbijagas kupuje od NIS-a sve količine gasa koje se izvlače iz nalazišta po Vojvodini. Inače, ta podela je izvedena na brzinu, pa se godinama posebnim odlukama Vlade vršila "raspodela imovine" koja nije obuhvaćena prvobitnim deobnim bilansom. Na kraju, možemo zaklјučiti i da je podela NIS-a imala nekakvog smisla, jer je sámo preduzeće bilo preglomazno - obuhvatalo je dve delatnosti, naftu i gas, koje su mogle prirodno da se izdvoje.Pritom je liberalizacijom uvoza nafte i derivata NIS prestao da bude monopolista, dok je distribucija gasa ostala monopolistička delatnost u kojoj postoji neposredni državni interes (mreža gasovoda).Zašto država cepa velike sisteme Država je imala neposredan interes da radi privatizacije NIS-a i Telekoma podeli velike sisteme i da u svojim rukama zadrži deo delatnosti, koje pod monopolističkim uslovima pružaju esencijalne usluge građanima i privredi. Međutim, ostale transformacije javnih preduzeća vrše se zbog "evropskih integracija", pošto privatizacija u najvećem broju slučajeva (bar za sada) nije na dnevnom redu.O čemu se zapravo radi? EU želi da omogući konkurenciju oko pružanja usluga od javnog interesa; da bi se to sprovelo, insistira se na izdvajanju upravlјanja infrastrukturom u poseban pravni subjekat. Pristup infrastrukturi (preko zasebnog javnog preduzeća koje upravlјa samo infrastrukturom) tako se omogućava i raznim privatnim subjektima, što (u načelu) treba da omogući konkurenciju i dovede do nižih cena i kvalitetnijih usluga. Nezavisno regulatorno telo (npr. Agencija za energetiku, Direkcija za železnicu) određuje cene i uslove pristupa infrastrukturi, odnosno određuje kako funkcioniše javno preduzeće koje upravlјa infrastrukturom i način na koji privatne kompanije mogu da tome pristupe.Privatnim kompanijama se tako (bar u principu) omogućava da ponude usluge građanima i privredi, bez monopola javnog preduzeća; preduzeće koje kontroliše infrastrukturu može samo da naplati "realne" troškove njenog korišćenja koje određuje nezavisno regulatorno telo. Po tom principu je iz EPS-a još pre više od 15 godina izdvojen prenosni sistem (nekadašnji "Elektroistok") i formirano je novo javno preduzeće Elektromreža Srbije, čime je omogućena liberalizacija tržišta struje. Pravna lica mogu da se kupuju struju od privatnog snabdevača ili od EPS-a; to je omogućeno i fizičkim licima, ali pošto je cena energije na tržištu viša od tarife EPS-a, niko od građana nije iskoristio tu mogućnost.Monopol EPS-a je ukinut, ali to nije donelo privredi uštede, pošto je liberalizacija snabdevanja strujom dovela do rasta cena energije za industrijske potrošače. Naime, pre liberalizacije, EPS-ova cena struje za industriju u režimu fiksne tarife bila je niža od cene na regionalnoj berzi struje.Ispostavilo se da je liberalizacija odgovarala EPS-u, kao što bi mu odgovaralo i da se liberalizuje cena koju plaćaju građani (jer je tržišna cena veća od tarife koju određuje država).Liberalizacija snabdevanja strujom izazvala je čak i proteste vlasnika pojedinih firmi (i to onih iz EU) kod državnih organa zbog rasta cene struje. Naravno, jedan deo potrošača je počeo da kupuje struju od privatnih snabdevača, ali to su izuzetno male količine; EPS i dalјe pokriva preko 95 odsto industrijske potrošnje struje.Šta donosi izdvajanje preduzećaFormiranje novih preduzeća od velikih sistema pored ostalog predstavlјa i zamašan administrativni posao i podrazumeva velike troškove; potrebno je podeliti prava i obaveze preduzeća-matice po novim celinama, rasporediti zaposlene i formirati nove informacione sisteme kako bi svako novonastalo preduzeće moglo samostalno da posluje.Dele se i poslovne prostorije; tako je na primer u velelepnoj palati NIS-a u Novom Sadu na nekoliko spratova ostao Srbijagas kao "sustanar". U sedištu Železnica u Beogradu, zgradom upravlјaju čak četiri preduzeća (uz međusobne odnose koji nisu dobri). Ukoliko javno preduzeće ima obaveze, sa podelom se moraju složiti poverioci; u suprotnom oni mogu naplaćivati svoja potraživanja od svih novonastalih subjekata po principu solidarne odgovornosti. Naravno, nijedan poverilac nije volјan da preuzme rizik da se naplaćuje od novonastalog preduzeća koje ima manju imovinu od nekadašnje celine, tako da taj proces nije nimalo jednostavan. Posebno je komplikovano ako preduzeće ima kredite prema bankama i međunarodnim organizacijama ili vladama, pa je neophodna njihova saglasnost oko nove alokacije dugova. Na primer, EPS se upravo ovih dana "davi" sa poveriocima pošto je iz njega izdvojena distribucija; sve dok svi poverioci ne daju pismenu saglasnost (a ne moraju), postoji mogućnost sporova usled primene principa "solidarne odgovornosti".Deobnim bilansom treba da se obuhvati sva imovina – to naravno zahteva određeno vreme, pa se često dešava da se prilikom na brzinu izvedene podele neka osnovna sredstva ili imovina ne obuhvate ili pogrešno alociraju, što povlači za sobom pravlјenje aneksa ugovora o deobi. Takvi postupci često traju godinama.Između nekadašnjih "kolega” u jedinstvenom javnom preduzeću često dolazi do suparništva i svađa oko korišćenja imovine. Nije lako rasporediti zaposlene iz zajedničkih službi, jer po pravilu u svakoj podeli postoji bolјi i atraktivniji deo, gde prirodno svi žele da se nađu (kod radnika u proizvodnji nema takve dileme, oni ostaju u onoj celini gde su bili i pre podele).Na primer, plate u EMS-u su veće od plata u EPS-u, između ostalog i zato što EMS ima monopolski položaj kao prenosni sistem koji naplaćuje usluge od svih učesnika na tržištu, pa tako sa malim brojem zaposlenih ima izuzetno dobre poslovne rezultate. Jedan od razloga je i to što je prilikom podele i određivanja cena međusobnih usluga EPS gore prošao od EMS-a, koji slobodno možemo reći ubira kajmak ne samo od EPS-a, nego i od regionalne trgovine strujom. S druge strane, EPS je glomazan i trpi (pored ostalog) i gubitke koje nameće država usled subvencionisanja proizvođača obnovlјivih izvora energije.EMS nema na svojim leđima takve parazite i njegov ekonomski položaj neupredivo je lagodniji, pa zaposleni prirodno imaju veće plate.Ekspanzija birokratije nauštrb uslugaSvako novoformirano javno preduzeće (ili kvaziakcionarsko društvo, kao u železničkom sektoru) mora da formira svoje rukovodeće strukture i prateće službe. Da navedemo samo deo onoga što se multiplikuje – kabinet direktora, računovodstvo, upravni/nadzorni odbor, javne nabavke, informisanje, interna i eksterna revizija (a i to, naravno, nije sve) da ne govorimo da je neophodno formirati posebne informacione sisteme.Posledica je da se povećava birokratski aparat, da je upravlјanje komplikovanije pošto se između delova nekadašnje jedinstvene firme često javlјaju sporovi, što naravno povlači i povećane troškove.Poseban trošak predstavlјa izrada zasebnih informacionih sistema; svako novonastalo preduzeće mora da formira sopstveni IT sektor (računarska mreža, serveri, baza podataka, softver za računovodstvo i upravlјanje). To podrazumeva i nabavku odgovarajuće opreme i softvera, i ti troškovi često iznose po više miliona evra i to u nekoliko godina.Ne treba zanemariti ni zametan posao oko regulisanja odnosa unutar nekada jedinstvenog sistema (ne samo korišćenje zajedničke imovine), odnosno plaćanja za usluge koje pružaju jedni drugima, kao ni (bezbrojne) tehničke detalјe."Nezavisni regulator" je dužan da propiše opšte uslove poslovanja koji važe za novonastala preduzeća, ali mnogobrojne sporne situacije na kraju rešavaju nekadašnje "kolege”, u odnosima koji često nisu baš prijatelјski (to ponekad pomalo podseća na razvod braka, gde obe strane smatraju da su oštećene).Kod podele preduzeća neophodno je potpisati i kolektivne ugovore sa zaposlenima u novonastalim subjektima. To često ne ide lako, pošto sindikati insistiraju da svi zaposleni nekadašnjeg jedinstvenog preduzeća  i posle podele zadrže iste plate i uslove rada, iako je jasno da će neka preduzeća bolјe poslovati i biti profitabilnija, pa je logično i da imaju bolјe plate. Kod poslednje podele EPS-a, kada je distribucija izdvojena u posebno preduzeće, država je prihvatila zahteve sindikata za identičnim kolektivnim ugovorima u oba dela preduzeća, pa se postavlјa i pitanje čemu uopšte podela, ako uslovi rada i plate ne zavise od rezultata poslovanja?• Nastavak u sledećem broju

Srbija

Vlada definisala iznos do kog ne mora da pravda dodelu državne pomoći

Vlada Srbije donela je uredbu kojom se definišu uslovi za dodelu pomoći male vrednosti, koja ne bi trebala da ima značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu ili na trgovinu između Srbije i zemalja članica Evropske unije. Za odobravanje te vrste pomoći državni organi se ne prijavljuje, kao do sada, Komisiji za kontrolu državne pomoći, već odluku o opravdanosti dodele donosi isključivo samostalno.Visina iznosa takozvane de minimis pomoći varira od načina na koji korisnik javnih sredstava pruža podršku preduzeću, a mogu je dobiti firme u svim sektorima. De minimis pomoć može da se dodeli jednom preduzeću u visini do 23 miliona dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine.Pomoć se ne sme dodeljivati za podsticanje izvoza ili za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvoznu robu, ali se može dodeliti za pokriće troškova učestvovanja na sajmovima ili za nadoknadu troškova potrebnih za uvođenje novog ili postojećeg proizvoda na novom tržištu u drugoj državi.Kompanija ili preduzetnik u sektoru drumskog prevoza tereta može da dobije do 11,5 miliona dinara ove vrste pomoći u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, ali se ta pomoć ne sme koristiti za kupovinu vozila.Učesnik na tržištu koji pored delatnosti drumskog prevoza tereta obavlja i druge delatnosti može dobiti de minimis pomoć do 23 miliona dinara ako davalac pomoći, razdvajanjem delatnosti ili troškova, osigura da se za drumski saobraćaj neće dodeliti iznos koji je viši od 11,5 miliona dinara u tri uzastopne fiskalne godine.Pomoć, pored direktnih davanja, može da bude i u obliku subvencija, subvencionisanih kamatnih stopa na kredite, dokapitalizacije, mera rizičnog finansiranja u obliku vlasničkog kapitala, kredita i garancija.Da bi se odobrila de minimis pomoć u obliku kredita, preduzeće ne sme da bude u stečajnom postupku ili procesu likvidacije, a dodeljuje se do iznosa od 115 miliona dinara, s periodom otplate od pet godina.Za učesnike na tržištu u sektoru drumskog prevoza tereta ta svota je duplo manja, odnosno 57,5 miliona dinara.U slučaju kredita s periodom otplate od deset godina, potencijalni maksimalni kredit je takođe duplo manji i iznosi 57,5 miliona. Garancija ne smeju da premaše 80 odsto vrednosti kredita za koji se izdaju, a iznose:- 172,5 miliona dinara (odnosno 86,25 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza tereta), za period trajanja garancije od pet godina ili- 86,25 miliona dinara (odnosno 43,12 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza), za garancije od deset godina.

Srbija

Čak 85 odsto nekretnina u februaru kupljeno kešom

Najčešći način plaćanja u prometu nepokretnosti u februaru bio je gotovinski i to u 85 odsto ugovorenih prodaja, navodi se u novom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.Od svakih 1.000 evra izdvojenih tokom prošlog meseca za kupovinu stana, kuće, zemljišta ili neke druge nepokretnosti u Srbiji, 850 evra je dato u kešu, a ostatak se odnosi na kreditiranje.Plaćanje u kešu kod kupovine nepokretnosti bilo je najzastupljenije u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i to 92 odsto.Geodetskom zavodu u februaru ove godine dostavljeno je 11.670 ugovora o prometu nepokretnosti, što je za 17,6 odsto više nego u januaru i za 10,9 odsto više nego pre godinu dana.Gledano po regionima, broj ugovora o prometu nekretnina u Šumadiji i zapadnoj Srbiji bio je veći 23,1 odsto nego pre godinu dana, u Vojvodini za 19,4, Beogradu za 11,6 i južnoj i istočnoj Srbiji za 4 odsto.Tokom cele prošle godine, prema godišnjem izveštaju RGZ, u Srbiji je promet nekretnina i zemljišta bio blizu 4,2 milijarde evra.„Količina novca na tržištu nekretnina u februaru 2021. godine na nivou Srbije iznosila je oko 401,2 miliona evra, od čega se 49 odsto odnosilo na Beograd“, navodi RGZ.Zemljište je u 99 odsto prometa plaćano gotovinom, objekti u 90 odsto prometa, posebni delovi objekata u 70 odsto slučajeva, a mešoviti prometi u 97 odsto prometa, ukazuje se u izveštaju.Promet zemljišta povećan je za 22,5 odsto, pri čemu je obim prometa građevinskog zemljišta povećan za 54 odsto, a poljoprivrednog smanjen za 5,7 odsto.Ukupan promet objekata veći je za 19,3 odsto, pri čemu je promet poljoprivrednih objekata veći za 2,3 puta, garaža za 64,3, vikendica za 20,9, stambenih objekata za 20,4, pomoćnih objekata za 17,6 i poslovnih objekata za 7,7 odsto.S druge strane, smanjenje prometa zabeleženo je kod objekata posebne namene za 40 odsto, industrijskih objekata i skladišta za 18,7 i ostalih objekata za 2,6 odsto.Zabeležen je porast učešća finansiranja prometa stanova iz kredita za 6 odsto u odnosu na februar lane.

Srbija

Kako stvoriti Nikolu Jokića srpskog tehnološkog preduzetništva

U ovom trenutku budući Nikola Jokić tehnološkog preduzetništva počinje svoje prve profesionalne korake. Ta osoba će stasati u Srbiji, a u ranoj fazi razvoja svog startapa izaći će na američko tržište. Nakon godina mukotrpnog i predanog rada, u optimalnim uslovima za razvoj, uzdići će se u sam vrh američkog startap preduzetništva na čelu jednoroga. Biće okružena drugim uspješnim srpsko-američkim preduzetnicima. Ovo možda zvuči kao bajka, ali nije. Poznato je da su jednorozi startapi koji izrastu u kompanije sa vrednošću većom od milijardu dolara, a srpska scena bi opravdano mogla biti na pragu toga da iznedri svog prvog jednoroga. Odnosno, u pravoj klimi naš Nikola-Jokić-preduzenik-u-nastanku neće biti izuzetak već rezultat sistematskog pristupa na kome trenutno predano radi nekoliko stotina ljudi kroz više uporednih i podudarnih inicijativa.Jedna od njih je Radna grupa za izradu Predloga strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, kojoj sam se pridružio na dugogodišnjih saradnika iz Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja predsedava ovom grupom. Nas 37 članova predstavljamo presjek aktera tog ekosistema. Fokusiran sam na jednu od bitnih stavki ove strategije, a to je pristup kapitalu i izlasku na američko tržište. Težim da povežem srpske IT preduzetnike najvećeg potencijala sa američkim firmama rizičnog kapitala (engl. Venture Capital Firm) sa famoznog Send Hil Roda u Silicijumskoj dolini. Uzvratno, još sa nekoliko partnera, pomažem američkim startapima da od samog začetka zaposle ljude u Srbiji i kroz svoj razvojni put unaprijede znanje u lokalnom ekosistemu. Baš kao što sam i ja uradio za moj startap The Long-Term Stock Exchange.… najjača startap liga na svijetu…Svaki sport ima svoju najznamenitiju ligu sa najvećim tržištem. Samo igranje u tim ligama zahtjeva od osobe da se izdigne na viši nivo i onda u tom okruženju i takmičenju cijela liga iz godine u godinu vidno napreduje u kvalitetu. U fudbalu je to engleska Premijer liga. U auto trkama je to Formula 1. NBA liga je neprikosnovena u košarci. U IT preduzetništvu je to Silicijumska dolina.Silicijumska dolina je unutar San Francisko zaliva u kome preko 7 miliona ljudi živi na površni manjoj nego Vojvodina. Ova regija je dom najvećem broju američkih jednoroga. A u Americi ih je najviše u svijetu. Ova startap meka predstavlja jedinstvenu gustinu VC kapitala, talenata, i korporativnih klijenata što lokalno što kroz postojanje unutar najvećeg otvorenog tržišta na svijetu za IT startape. Startap liga iz Silicijumske doline okuplja najbolje talente iz cijelog svijeta. Usred koronavirus pandemije, prestala je da bude insularna (gdje su najznamenitiji startap investitori i mušterije mahom zahtjevali da im se predstavite uživo i da ste prisutni u lokalnom ekosistemu) već je postala virtuelno pristupačnija nego ikada prije. Plodno tlo za srpskog IT preduzetnika da izađe na to tržište lakše i da se u direktnom takmičenju sa najboljim svjetskim preduzetnicima iskali.… sistematski pristup ...Gotovo svake godine od 120 izabranih na NBA draftu imamo bar jednog mladića koji je stasao u srpskom košarkaškom sistemu. Ovo je proizvod sistematskog pristupa kojem mnoge zemlje zavide. Od oko 450 trenutno aktivnih NBA igrača, šestorica su igrala za srpske nacionalne timove. Po ovom broju naših igrača, u tekućoj NBA sezoni dijelimo četvrto mjesto sa Njemcima. Na čelu su Kanađani, potom Francuzi i Australijanci.U 2020. godini, portal Tekkranč (engl. Techcrunch) tvrdi da su 44 startapa stasala u jednoroge kojih je ukupno 601. Nijedan od ovih jednoroga nema srpskog suosnivača niti je u svom razvoju prošao kroz srpski startap ekosistem.U američkim startapima, stranci su još zastupljeniji nego u NBA. Magazin Forbs (engl. Forbes) je 2018. godine objavio da su imigranti suosnivači u 55% američkih jednoroga.Zamislite da su srpski imigranti kao suonivači jednoroga, kao i njihovi košarkaški sunarodnici, na četvrtom mjestu po zastupljenosti! Duboko vjerujem da kroz sistematski pristup i uzajamno djelovanje svih aktera, možemo ovo da postignemo. Bio sam direktni svjedok ovome u Torontu. Kanađani, naspram broja stanovnika, su najzastupljeniji stranci kao suosnivači američkih jednoroga. To se ne bi desilo da ne postoji sistematski pristup već par decenija. Cilj navedene Radne grupe je da predloži nama svojstven strateški pristup.… životni put ...Zaposlio sam se u prvom startapu u Torontu 2003. godine a 2008. pokrenuo svoj prvi startap. Od 2011. do izbijanja trenutne pandemije sam boravio u San Francisku. Do sada sam vodio startap timove u 8 država. Bilo je gorkih promašaja i neprospavanih noći. Dva startapa su izašla na tržište javnog kapitala, a par drugih su se uspješno prodala. Prije šest godina sam se pridružio Eriku Risu - autoru The Lean Startup-a, najprodavanije startap knjige na svijetu - i pomogao da se od prvih linija koda izgradi i počne sa poslovanjem nova američka berza The Long-Term Stock Exchange (LTSE). Fasciniran Erikovim metodološkim pristupom i spremnošću da pomogne potpunim strancima a novopečenim startap preduzetnicima, i uz njegovu podršku, sam se aktivno uključio u razvoj srpskog startap ekosistema prije pet godina. Tada sam osnovao udruženje Serbian Entrepreneurs jer sam uvidio nedostatak povezanosti srpskih IT preduzetnika i sistematskog pristupa rješavanju zajedničkih problema. Preko 200 trenutnih članova se pomaže uzajamno a kao grupa podržavamo razne infrastrukturne projekte. Od toga da se obezbjedi naplaćivanje u dinarima kroz Apple Pay do omogućavanja američkom rizičnom kapitalu da nesmetamo ulazi u zemlju poštujući srpske zakonodavne propise.Sebe smatram startap trenerom. Kao izvršni direktor LTSE Software, zadužen sam za softver alatke kojima se služi gotovo hiljadu novih startapa svakog mjeseca, većinom iz Amerika. Posao mi je da savjetujem startape u svim fazama razvoja. Ukazujem im na put koji ih vodi ravnomjernom razvoju da bi jedan dan mogli da stasaju i zadovolje zahtjeve LTSE berze. Vjerujem da će nekoliko srpskih startapa proći ovaj put i postati američko javno akcionarsko društvo. ... prednosti srpskog preduzetnika ...Naši startap preduzetnici su jedinstveni kroz kombinaciju tri karakteristike. Mnoge biografije objašnjavaju razvojni put osnivača na čelu 500 najvećih američkih kompanija (Fortune 500). 45% njih su imigranti kao Garet Kamp koji je osnovao Uber i Elon Mask koji je osnovao Teslu ili pak djeca imigranata kao Aplov Stiv Džobs ili Amazonov Džef Bezos.Učestala je tvrdnja da oni ne bi izrasli u svojevrsne titane da nisu prošli taj životni put u kome su silom prilika naučili kako da sami krče svoju stazu. Stanovnici Srbije i mi sunarodnici u rasijanju smo proživjeli niz strašnih okolnosti posljednjih decenija. Prkos, istrajnost i snalažljivost su osobine koje smo primorani trenirali. Iste su ključne i u sportu i u preduzetništvu. Do kraja godine ćemo imati obris budućeg stamenog startap ekosistema uključujući programske strukture, znatno povišen pristup kapitalu, fenomenalne priče o jednorozima iz susjednih zemalja ali i neke naše nove priče.Očekujem da će po prvi put ove godine firme rizičnog kapitala iz Silicijumske doline uložiti znatna sredstva u startap u kome su osnivači još uvijek u Srbiji prepoznajući potencijal srpsko američkog jednoroga. To će biti naš prvi startap direktno draftovan u ligu Silicijumske doline na čelu sa Nikolom Jokićem startap preduzetništva.Autor je  

Srbija

Pokrenuta aplikacija za prijavu poreskih nepravilnost

Poreski alarm je besplatna aplikacije za pametne telefone, pomoću koje građani mogu da prijave bilo koje poreske nepravilnosti, kao što su neizdavanje fiskalnih računa, obavljanje neregistrovane delatnosti, neprijavljivanje radnika i druge nepravilnosti u poslovanju, saopštila je danas Poreska uprava.Korisnik prijavu može podneti anonimno ili se identifikovati u zavisnosti od toga za koju se opciju opredeli, a aplikaciju se mogu uneti podaci i slike privrednog subjekta ili uočene nepravilnosti.Nakon toga, dobijaće elektronsko obaveštenje o uspešnom podnošenju prijave, koja je odmah po podnošenju vidljiva i u sistemu Poreske uprave.„Poreska uprava Republike Srbije će u slučaju osnovanosti i potpunosti podnete prijave, preduzimati mere u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima i sankcionisati svako ponašanje koje nije u skladu sa poreskim propisima“, navodi se u saopštenju.Aplikacija za prijavu nepravilnosti u poslovanju privrednih subjekata razvijena je u okviru projekta „Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama“ koji sprovode Poreska uprava Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz finansijsku podršku Švedske.Osim aplikacije, poreske nepravilnosti građani i dalje mogu prijavljivati posredstvom internet portala pod istim nazivom, kao i na brojeve telefona 011/361 99 00 ili 011/347 90 61.

Srbija

Srbija nudi na prodaju 29 nekretnina u javnoj svojini

Srbija je ponudila na prodaju 29 nekretnina u više gradova i opština. Najnižu početnu cenu od 1.464 evra ima porodična stambena zgrada u Pirotu, dok najveću od 746.000 evra ima kompleks u Ralji, prema saopštenju Republičke direkcije za imovinu.Državna svojina koja se nudi nalazi se i u Bečeju, Plandištu, Nišu, Kragujevcu, Ečki, Bajmoku, Paraćinu, Arilju, Negotinu, Ražnju, Požarevcu, Gornjem Milanovcu, Soko Banji i teritoriji opštine Preševo.Nekretnina u Ralji, koja je deo opštine Sopot uključuje više proizvodnih i komunalnih objekata na ukupno više od 10.000 kvadratnih metara kao i zemljište od skoro pet hektara.Pored toga, remontna hala u Pirotu ponuđena je za 174.000 evra, dok su servisna i šleper hala u tom gradu ponuđene za po 167.000 i 141.000 evra.Dve nekretnine u Beogradu, kao i kompleks u Selevcu imaju početne cene veće od 100.000 evra.Najniže početne cene imaju porodične stambene zgrade u Bajmoku, koja je ponuđena za 1.942 evra i Pirotu za 1.464 evra.Prodaja ove državne imovine obavlja se prikupljanjem pisanih ponuda koje se Republičkoj direkciji za imovinu mogu dostaviti do 26. marta a njihovo otvaranje zakazano je za 29. mart.

Srbija

Evropska komisija predložila 12 miliona evra pomoći za Srbiju

Evropska komisija predložila je novi paket pomoći u vrednosti od 530 miliona evra namenjenih za 17 zemalja članica i tri zemlje kandidata - Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.Novac bi trebalo da bude utrošen na zdravstvene mere zaštite u borbi protiv koronavirusa i to bi pre svega trebalo da pokrije toškove nabavke lične zaštitne opreme, hitne podrške stanovništvu i merama za prevenciju, posmatranje i kontrolu širenja bolesti, navodi se na sajtu Evropske unije.Ovaj paket pomoći obuhvata i 132,7 miliona evra koji su već avansno uplaćeni Nemačkoj, Irskoj, Grčkoj, Španiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Portugalija. Predlog pomoći trebalo bi da odobre i Evropski parlament i Savet Evropske unije, kako bi novac bio uplaćen predloženim državama.

Srbija

Puštena u rad platforma „Čuvam te“ za borbu protiv vršnjačkog nasilja

Vlada Srbije pokrenula je internet platformu pod nazivom "Čuvam te", prvu platformu koja će služiti za prevenciju i zaštitu od vršnjačkog nasilja u Srbiji, prenela je Netokracija. Platforma je, kako je naglašeno, namenjena deci, učenicima, roditeljima, kao i prosvetnim radnicima.Platformu će koristiti i ljudi iz državne uprave i lokalnih samouprava kako bi se borili protiv tog problema, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Osim toga, platforma "Čuvam te" predstavlja i alat koji će pomoći u borbi protiv nasilja prema nastavnicima i svim ljudima koji rade u školama širom Srbije.Inače, platforma "Čuvam te" jedan je od rezultata zajedničkog rada Vlade Srbije, sindikalnih organizacija prosvetnih radnika i organizacija civilnog društva. "Nadamo se da će ova platforma omogućiti centralizaciju ovog složenog problema, sistemski pristup prevenciji, integraciju ključnih aktera (deca, nastavnici, roditelji) i to kroz kvalitetni edukativni online kanal", istakla je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Platformi "Čuvam te" možete da prstupite i preko sledećeg linka.SLEDEĆI KORAK: PRIJAVA ONLAJN NASILJARoditelji, učenici i nastavnici na ovoj platformi moći će da pronađu sve informacije koje se tiču vrste nasilja i postupanja u različitim situacijama.Platforma objedinjuje sve nadležne resore za borbu protiv nasilja, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, za unutrašnje poslove, za trgovinu, turizam i telekomunikacije, za brigu o porodici i demografiju, kao i za zdravlje.Takođe, posebno je važan segment koji se odnosi na onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike. Sledeći važan korak u nadogradnji platforme, kako se napominje biće onlajn prijava nasilja.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST

Srbija

Draftomat – softver za brzo kreiranje dokumenata

Draftomat je nov softver na tržištu za document automation i knowledge management. Sastoji se od tri komponente koje mogu da se koriste zajedno ili nezavisno jedna od druge.Draftomat drafts omogućava korisnicima da u Microsoft Wordu kreiraju interaktivne automatizovane templejte koristeći no-code tehnologiju i da od njih prave dokumente kroz intuitivni Q&A proces. Kreiranje dokumenata se odvija u Wordu ili preko Web portala. Softver je jedinstven po tome što korisnicima omogućava da proces automatizacije I produkcije dokumenata obavljaju u Wordu I da na taj način postupaju u skladu sa svojim internim procedurama I bezbednosnim standardima. Web portal je veoma bezbedan I daje korisnicima mogućnost podešavanja različitih nivoa korisničkih privilegija. Na taj način, veliki biznis korisnici mogu na jednostavan način da distribuiraju svoje templejte unutar organizacije i prate njihovo korišćenje. Draftomat galaxy je web platforma koja pravnicima i konsultantima omogućava da unaprede svoju praksu kreiranjem template-as-a-service modela za svoje klijente. Galaxy predstavlja bezbedno mesto za klijente koji su dobili pristup automatizovanim templejtima.Treća komponenta softvera je Draftomat Knows uz pomoć koje korisnici mogu da povrate i koriste vredan know-how. Korisnici kreiraju svoju know-how biblioteku u kojoj čuvaju isečke iz svojih pravnih analiza, ugovora I drugih pravnih dokumenata, uključujući mejlove, u kojima se nalaze best-practice klauzule, pravni saveti ili drugi sadržaj za koji očekuju da će ga koristiti u budućnosti. Isečci mogu da budu tagovani što omogućava korisniku da ih lako pronadje I ubaci u novi dokument koji će podeliti sa korisnicima u svojoj organizaciji ili sa svojim klijentima. Koncept draftomata je razvijen od strane advokata koji ga posmatraju iz perspektive realnog korisnika. Više informacija o draftomatu možete pronaći na sajtu ili kontaktiranjem Draftomat tima putem adrese office@draftomat.app

Srbija

Država najavila subvencije za zamenu stolarije

Iz Vlade Srbije najavljuju da će za subvencije za zamenu stolarije na kućama i u stanovima, ove godine biti izdvojeno oko 15 miliona evra, prenela je Ekapija. Subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima će, kako objašnjavaju, biti dostupne nakon juna, kada prbude formirana  Uprava za energetsku efikasnost.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović izjavila je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti u primeni treba da "stignu" do samih građana i domaćinstava."Industrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima, ali domaćinstva s jedne strane nisu obučena, nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću", izjavila Mihajlovićeva.Ona je najavila promene koje će to omogućiti tokom ove godine, a podsetila je i da već postoji Fond energetske efikasnosti unutar ministarstva. "Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partnera", najavila je ministarka rudarstva i energetike i dodala je da će novca biti dovoljno, kao i da se već prave modeli kako će se on koristi.Prema njenim rečima, ako neko hoće da promeni stolariju u stanu od 60 kvadrata, za to je potrebno 1500 evra.VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFISKASNOST Dodaje da bi, prema modelu subvencija 25% tog novca došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 iz jedinice lokalne samouprave, dok bi samo domaćinstvo izdvojilo 50% stredstava za zamenu stolarije."Mislim da ćemo napraviti posebne pravilnike, posebna uputstva, razgovaraćemo sa jedinicama lokalne samouporave da vidimo koliko je to izvodljivo. Za sada jeste", ocenila je Mihajlović.Ona je rekla da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.Prema rečima Zorane Mihajlović, u Srbiji se danas po jedom stanu troši četiri puta više energije nego u zemljama Evropske unijeKako se naglašava za subvencije će moći da konkurišu i stambene zajednice u zgradama, a fond za subvencije imati onoliko sredstava "koliko građani budu animirani da ih koriste".Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom je iz budžetskog fonda obezbedila 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti tokom 2021. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala

Srbija

Fijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u Slovačkoj

Zbog manje uposlenosti rukovodstvo kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu, obavestilo je svoje radnike da mogu da se prijave za rad u fabrici Stellantis u Slovačkoj, javila je agencija Beta. U toj fabrici se proizvode vozila "pežo 208" i "citroen C3", a radnici bi potpisali ugovor na godinu dana.Predsednik Samostalnog sindikata FCA Saša Đorđević je rekao da zaposleni od ove sedmice mogu da se dobrovoljno prijave za rad u ovoj slovačkoj fabrici.Fabika se nalazi u slovačkom gradu Trnava, a prema njegovim rečima, a radnici koji su zainteresovani za odlazak u Slovačku sklopili bi ugovor o radu na godinu dana.Đorđević je rekao da je za sindikat važno da ovaj poziv ostane samo na dobrovoljnoj osnovi za radnike FCA u Kragujevcu."Obavešteni smo da će u zavisnosti od broja radnika koji će otići u Slovačku biti umanjen i obim proizvodnje vozila u Kragujevcu", kaže Đorđević. Objasnio je da ukoliko u jednoj smeni bude 50 radnika manje, umesto 200 vozila proizvodiće se od 170 do 180 u smeni. On smatra da će u slučaju odlaska jednog broja radnika, oni koji ostaju imati više radnih dana mesečno.Đorđević je rekao da u slovačkoj fabrici već ima mnogo radnika iz Srbije, kao i da je mesečna zarada oko 800 evra, ali radnici snose troškove smeštaja.Đorđević smatra da ovakav poziv za radnike u Kragujevcu, znači da FCA u Srbiji nema nameru da uvodi novi model u proizvodnju u narednih godinu dana.Uvođenje novog modela je, kako je ocenio, jedino rešenje za veću uposlenost radnika u Kragujevcu.FIJAT TRAŽI OD VLADE SRBIJE JOŠ 40 DANA DODATNOG PRINUDNOG ODMORA NASTAVLJA SE ŠTRAJK U FIJAT PLASTIKUPregovori štrajkačkog odbora kragujevačke firme Fijat plastik i poslovodstva Fijat Krajsler automobila Srbija o prekidu obustave rada su propali, a štrajk se nastavlja i najavljena je radikalizacija protesta. Radnici FCA, koji su se u ponedeljak vratili na posao posle desetodnevnog plaćenog odsustva, ponovo nisu radili.Razlog je kako se objašnjava nedostatak branika za vozilo Fijat 500 L, koji proizvodi upravo Fijat plastik.Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić izjavio je da je poziv za rad u Slovačkoj jasna poruka  da kompanija nema budućnosti i da ne planira dugoročno da uposli radnike.U kompaniji FCA u Kragujevcu radnici su od utorka na plaćenom odsustvu, a sindikalni lideri objašnjavaju da se o radnom angažovanju obaveštavaju po principu "dan za danom".

Srbija

Beogradski noćni klubovi oslobođeni zakupa na godinu dana

Noćni klubovi koji zakupljuju poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda, od 1. aprila ove godine do 31. marta naredne, po odluci Gradskog veća, oslobađaju se troškova zakupnine poslovnog prostora, jer ne posluju od početka epidemije, navodi se u saopštenju.Za razliku od drugih ugostiteljskih objekata koji na neki način ipak rade, noćni klubovi su zatvoreni godinu dana, odlukom nadležnih organa koji donose epidemiološke propise. "Zato je grad doneo ovakvu odluku", rekao je Goran Vesić zamenik gradonačelnika Beograda.Gradsko veće Grada Beograda apeluje na druga pravna i fizička lica, vlasnike prostora u kojima se u zakupu nalaze noćni klubovi, da učine isto, kako bi im se pomoglo da prežive krizu. Zbog teške situacije u kojoj su se našli ugostitelji usled epidemije, u julu prošle godine ponovo je dozvoljeno postavljanje bašti na parking mestima na Vračaru, a sada je odlučeno da to važi tokom cele 2021. godine, jer se time dodatno pomaže ugostiteljima. Vesić je podsetio da zbog epidemioloških mera, kao društvo treba da budemo solidarni sa ljudima koji ne rade već godinu dana. "To su muzičari, zaposleni u turizmu, od turističkih vodiča preko zaposlenih u hotelima, do onih koji izrađuju i prodaju suvenire", zaključuje se u saopštenju.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.