Tokom pandemije korona virusa naglo se povećala količina otpada, a naročiti problem je što domaćinstva u Srbiji ne odvajaju medicinski otpad koji sada predstavlja rizik i za životnu sredinu i za radni...
Srbija se juče zadužila dve milijarde evra kako bi obezbedila novac za pomoć građanima privredi pogođenoj korona krizom, po uslovima kojima je vlast vrlo zadovoljna. Međutim, činjenice su da su uslovi daleko lošiji od onoga što je nedavno nudio MMF, ili od uslova pod kojima se Srbija zadužila pre nekoliko meseci, piše Nova.rs. Ekonomisti su takođe ranije savetovali da će zaduživanje na međunarodnom tržištu biti skupo i da Vlada treba da razgovara sa svim međunarodnim institucijama.Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra, saopštilo je Ministarstvo finansija. Obveznice su prodate sa kuponskom stopom od 3,125 odsto, stopom prinosa od 3,375 odsto i rokom dospeća od sedam godina.Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije u prvim saopštenjima iskazali su zadovoljstvo zbog velikog interesovanja investitora koje je iskazalo tražnju za preko sedam milijardi evra, skoro četiri puta više od ponuđene vrednosti emisije. To je znak poverenja u finansijski sistem Srbije, saopštile su obe institucije.„Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je za vreme pandemije virusa Kovid-19 izašla na međunarodno tržište kapitala, a da pritom nema pomoć Evropske centralne banke u plasiranju hartija od vrednosti“, stoji u saopštenju ministarstva finansija.Ministarstvo Siniše Malog navodi da su čekivanje investitora bilo da će se obveznica izdati po većoj kamatnoj stopi. Međutim, zbog velikog interesovanja, kamatna stopa je znatno smanjena“.Nova.rs podseća da se Srbija u junu 2019. na međunarodnom tržištu zadužila za milijardu evra na deset godina, po stopi prinosa od 1,62 odsto.U novembru je reotvorena ista emisija evroobveznica, sa još boljim rezultatom – 550 miliona evra, po ceni od 1,25 odsto.Sada se uzimanje od dve milijarde evra na sedam godina po stopi prinosa od 3,38 odsto – skoro tri puta skuplje nego pre pola godine – naziva “još jednim uspehom”.Osim što deluje nejasno zbog čega je bilo potrebno zadužiti se tri puta skuplje od BiH, još je manje jasno bilo uporno odbijanje državnog vrha (predsednik i ministar finansija) da uopšte priznaju da je Srbiji novac i te kako potreban, navodi Tvn1, pozivajući se na Nova.rs.Jer, Fiskalni savet je još 6. aprila izneo procenu da je Srbiji potrebno da se zaduži za 6,5 milijardi evra ove godine, da ublaži i sanira posledice koronavirusa.Nepunu nedelju kasnije, predsednik Vučić je rekao da Srbija neće uzimati finansijsku pomoć od MMF-a, “pošto imamo velike devizne rezerve i 31 tonu zlata”.Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervama A skoro tri nedelje nakon ove procene Fiskalnog saveta, Vučić je rekao da “smo odbili 1,2 milijarde od MMF” i da je on “ponosan na to”: “Zašto da uzmemo 600 ili 700 miliona više nego što nam je potrebno? Već smo uzeli 200 miliona evra”, rekao je Vučić tog 23. aprila.Dakle, 23. aprila Srbiji nije bilo potrebno 1,2 milijarde evra MMF-a sa kamatom od (najviše) 1,29 odsto, a 18 dana kasnije se zadužila za dve milijarde sa kamatom od 3,38 odsto.Jedna od ove dve nejasnoće postaje malo jasnija, ako se zna da ovakvo zaduživanje ne podleže nikakvoj kontroli ustanova koje su novac dale, dok je novac MMF-a išao uz uslov kontrole trošenja, odnosno, usaglašavanja ekonomske politike sa zahtevima MMF-a.MMF: Vlada Srbije nije tražila pomoć od nas
Zbog pandemije korona virusa zatvorene su granice širom sveta, a posledice takve situacije osećaju prevoznici, hotelijeri, turističke agencije i mnogi drugi koji se bave turizmom. Na Zlatiboru, koj...
Građani Srbije koji žive na granici siromaštva posebno su pogođeni krizom izazvanom koronavirusom i potrebna im je dodatna briga i podrška. Kroz projekat „Pomoć najugroženijim sugrađanima...
U narednim danima biti formirane manje radne grupe kako bi se u što kraćem periodu donele adekvatne mere za pomoć sektoru logistike i turizma, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.Na današenjm sastanku ministarstvo je sa predstavnicima Odbora Grupacije prevoznika putnika u drumskom saobraćaju i grupacije Udruženja za turizam razmatralo predloge sektorske podrške ovim granama privrede koje su najviše pogođenim pandemijom koronavirusa.Sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS) su prisustvovali ministar finansija Siniša Mali, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i predsednik PKS Marko Čadež, kao i predstavnici Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infratsrukture, Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) i Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) i Udruženja turističkih vodiča."Nakon što su predstavnici pogođenih sektora izneli svoje predloge, Mali je istakao da je država spremna da im pomogne, kao i da je ozbiljno pristupili novonastaloj ekonomskoj situaciji i u rekordnom roku reagovali sa ekonomskim merama", navodi se u sapštenju.Ministar je dodao i da je cilj sektorske podrške je održanje likvidnosti, što brže pokretanja privredne aktivnosti i očuvanje radnih mesta.Mali je na prošlonedljenoj konferenciji za novinare najavio sastanak sa predstavnicima sektora turizma i transporta, ali je tada naveo da će odmah nakon toga predstaviti mere za pomoć tim delovima privrede.
-615x345.jpg.webp)
Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" nabavio je 300 "Biozek" brzih testova za koronavirus, koji nisu pouzdani od kompanije čoveka koji je u Severnoj Makedoniji pod istragom za pranje nov...
Luigj Imeri je novi vršilac dužnosti direktora kosovske elektroenergetske kompanije KEK, preneo je Balkangreenenergynews.com pozivajući se na lokalne medije. Novog direktora imenovao je Privrem...
Organizacija "Građanski preokret" apelovala je na Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Sanitarnu inspekciju da proveru ispravnosti vode u Zrenjaninu izvrše sopstvenim uzorkovanjem i analizama u akreditovanim laboratorijama, odnosno da odluku o ukidanju zabrane korišećnja vode za piće ne donose na osnovu dokumentacije koju je priložio JKP "Vodovod i kanalizacija" Zrenjanin."Pozivamo Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo da iz odlučivanja o ovom pitanju izuzme svoje odeljenje u Zrenjaninu, koje je pod snažnim pritiskom lokalne vlasti da ukine zabranu korišećnja vode za piće pre opštih izbora zakazanih za 21. jun", navodi se u saopštenju .Organizacija ocenjuje da su JKP "Vodovod i kanalizacija" Zrenjanin i gradska vlast Zrenjanina "više puta tokom prethodnih godina grubo obmanjivali javnost" u vezi s ispravnošću vode i radom postrojenja za njeno prečišćavanje."Verovati njihovim tvrdnjama i dokumentima, bez provere od strane stručnih autoriteta i analiza rađenih van Zrenjanina, bilo bi opasno igranje sa zdravljem stanovništva", dodaje "Građanski preokret".Ta organizacija navodi i da će nakon eventualne odluke o ukidanju zabrane za piće zrenjaninske vode zahtevati, a po potrebi i samostalno organizovati, proveru kvaliteta te vode u inostranim akreditovanim laboratorijama.Gde je nestala voda donirana Zrenjanincima?
Povratak velikog broja građana Srbije iz EU odraziće se na tržište rada tako što će stopa nezaposlenosti porasti, a pašće i cena rada, piše Danas. Reč je o našim građanima ...
Narodna banka Srbije objavila je listu devet banaka koje smatra „sistemski značajnim", što znači da bi pogoršanje njihovog finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Kao i prošle godine, sistemski značajnim proglašene su Banca Intesa, Unicredit, Komercijalna, Societe Generale, Vojvođanska, Rajfajzen banka, AIK banka, ERSTE banka i Poštanska štedionica. Od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Republici Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 1% ili 2% rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.Za Intezu, Unikredit i Komercijalnu banku ovaj procenat iznosi dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka.Kori Udovički: Krediti nedostižni za većinu privrede
Fondacija „Petlja“, u okviru projekta „Škole za 21. vek “, izradila je priručnik Mikropajton za mikrobit koji je namenjen realizaciji projektne nastave u sedmom i ...
Samo pet država u vreme vanrednog stanja obustavilo je isplatu penzija korisnicima koji žive u Srbiji, javile su Novosti. Isplate su prekinute pošto najstariji zbog zabrane kretanja nisu bili...
Nakon dugogodišnjeg rada na održavanju higijene objekata, Desanka Marinković je pre godinu dana odlučila da pokrene sopstveni biznis. „Dugi niz godina sam se bavila uslužnim čišćen...
Naredni meseci biće svojevrsni „stres test“ za preduzetnike i mikro preduzeća i država treba da učini sve što može da im pomogne da prežive, kaže za Novu ekoomiju Milivoje Čalija, vlasnik brenda „Anđeli“. Pitanje da li se može očekivati da preduzetnici i mala preduzeća zaista ne otpuste zaposlene zbog ovih 250 evra u toku tri meseca, pošto su upravo dobili prvu ratu, Čalija smatra „pitanjem od milion dolara“. U više navrata su sa naše strane, kroz Facebook grupu “Glas preduzetnika” i kroz peticiju koja je nastala iz ove inicijative, dolazili predlozi koji nisu bili bazirani na podeli novca, već na oslabađanju od obaveza za poreze i doprinose tokom trajanja vanrednog stanja i tri meseca posle ukidanja vanrednog stanja, kaže Čalija.Prelozi grupe „Glas preduzetnika“ su bili sledeci: da se mikro i malim preduzećima i preduzetnicima otpiše porez na dohodak, doprinosi i porezi dok traje vanredno stanje, plus tri meseca od dana ukidanja vanrednog stanja; da se odloži naplata PDV-a dok traje vanredno stanje plus tri mesecaod dana ukidanja vanrednog stanja i da se omogući otplata PDV-a na rate; da se mikro i mala preduzeća i preduzetnici oslobde naplate komunalnih naknada i ostalih nameta opstina i gradova dok traje vanredno stanje plus tri meseca. Uz sve ovo, predlagali smo da država ne isplati obećanih 100 evra po punoletnom građaninu, već da osmisli vaučerski model u toj vrednosti za kupovinu domaćih proizvoda i usluga. Na taj način bi se dala vrlo konkretna podrška domaćoj privredi.Ukoliko dođe do ukidanja vanrednog stanja ući ćemo u letnji period koji je tek za par industrija “visoka” sezona. Otud su naši zahtevi bili formulisani oko 3+3 ideje. Ovako, sve će se svesti na mogućnosti preduzetnika i njihov etos, da li će u ovom trenutku “braniti” firmu od zatvaranja, “braniti” zaposlene ili pokušati da “odbrane” i jedno i drugo. Sektor malih privrednika u Srbiji zapošljava 629.000 ljudi, kaže Milivoje Čalija.
Od uvođenja vanrednog stanja veći broj đaka ima teškoće da zaspi, deca kasnije ležu, ali i kasnije ustaju. Više vremena provode uz telefone i kompjutere nego u redovnim okolnostima, ali su sačuvali zdrvatstvene navike koje su imali pre uvođenja vanrednog stanja, pokazuje istraživanje Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.Istraživanje zdravstvenih navika realizovano je od 26. do 29. aprila, a onlajn anketu je popunilo 4.097 učenika petog i sedmog razreda, i prvog razreda srednje škole.Oko 70 odsto đaka svoje zdravstveno stanje ocenjuje kao odlično i veoma su zadovoljni svojim životom.Od zdravstvenih tegoba, đaci se najmanje žale na vrtoglavicu, do se sa nervozom i razdražljivošću, više od 60 odsto đaka suočava jednom mesečno.Svaki drugi učenik smatra da je tokom vanrdnog stanja ostao na istoj tećini, trećina smatra da su se ugojili, a 18 odsto da su smršali. Čak dve trećine đaka u Beogradu i Vojvodini više od dva sata provede koristeći elektronske uređaje za izdradu domaćih zadataja, fejsbuk, četovanje...Radnim danima do 21 sat na spavanje ide samo pet odsto đaka, ali u ponoć i kasnije leže 57 odsto učenika iz Južne i Istočne Srbije, 52 odsto iz beogradskog regiona i trećina i Vojvodine.
Ustavni sud Srbije tokom trajanja vanrednog stanja primio je 49 inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, od čega se čak 32 odnose na pojedine odredbe koje su tokom vanrednog stan...
Svi ćemo morati da prođemo kroz oporavak od traume, pojačani strah i neizvesnost zbog mogućeg gubitka posla i novog talasa zaraze, ali mnoge profesije će nastati sa novim uslovima života i pojačanom upotrebom tehnologija, ocenili su učesnici nove epizode 5GTalks "Budućnost poslova i veština".Tomislav Longinović, pisac klinički psiholog i profesor slavistke na Wisconsin - Madyson Univerzitetu, kazao je da nastavak rada u nedostatku leka i vakcine isto nosi traumatske posledice usled straha od zaraze i donošenja virusa kući.On je istakao da moramo da računamo da otpornost koja je značajna odlika malih naroda kao što je Srbija jer smo navikli na invazije, bombardovanja i slične stresne događaje.Porast rada preko digitalnih platformi će biti enorman zbog zahteva za distanciranjem, dodao je on. Kako je kazao, socijalna dimenzija života će se pretvarati u online forme."Bićemo upućeni na porodicu i mali krug prijatelja, a sa svima ostalima ćemo komunicirati preko platformi, smatra profesor Longinović.Srđan Janicijević, CEO i osnivač Mokrogorske škole menadžmenta nije se u potpunosti složio sa profesorom Longinovićem navodeći da je potreba za socijalnom interakcijom veća od socijalne distance.“Želja za interakcijom i ličnim kontaktom, za socijalnom i emocionalnom razmenom, neuporedivo je veća od straha od hipotetičke katastrofe koja preti zarazom”, rekao je Janićijević.Na pitanje koje nove kompetencije se sada traže, on je rekao da je uz povećanu tehnološku pismenost, izražena potreba za emocionalnom inteligencijom i razumevanjem ljudi oko nas. U praksi se to ogleda u solidarnosti sa ljudima koji trenutno trpe gubitke u lancu proizvodnje. Trauma je nešto što se teško zaboravlja, a od nas kad smo otporni se očekuje da je zaboravimo i idemo dalje, kazala je Jasmina Nikolić, CEO Agile Humans, koja je govorila o organizacijskoj otpornosti u krizi. "Otpornost nije bajka. Zvuči kao fensi reč, ali jedini način da organizacija bude otporna jeste da zaštiti ljude, strukturu i finansije. Žilavost se obezbeđuje finansijskim rezervama i rezervnim planovima, integritetom organizacije", kazala je ona. Ona je posavetovala kompanije da drže organizacije u nestabilnom formatu, bez rigidnih obrazaca. Važno je inisistirati na mrežnoj organizaciji, samoorganizaciji i samoregulaciji timova i osećanu dužnosti da se bude zdrav i tako odgovoran prema drugome, navela je ona. Krstinja Ščepanović, izvršni HR direktor OTP banke kazala je da je Covid-19 “ubacio banku u vatru” jer je trebalo sačuvati zdravlje zaposlenih kod kuće i u isto vreme razvijati tehnologije i učiti zaposlene da ih koriste u novim okolnostima. Ona se složila sa Janićijevićem da je karantin omogućio da se zaposleni upoznaju sa online platformama, ali da su ljudi socijalna bića koja bi se vrlo rado vratila starim navikama. “U šali kažemo da smo se sada digitalizovali kao građani i kao firma više nego u pretodnih pet godina, ali da će nam zameniti prethodni život - mislim da neće”, ocenio je izvršni HR direktor OTP banke 5Gtalks je multidisciplinarna i multimedijalna platforma za razgovor koja se bavi tehnološkim, ekonomskim i sociološkim aspektima i uticajima novih tehnologija čije će omasovljenje omogućiti uvođenje 5G mreže.5G Talks je zajednička inicijativa Natali Delić i Nataše Kažić, dve konsultantkinje u domenu inovacija koje zajedno imaju više decenija iskustva u telco industriji sa aspekta kako tehnologije tako i biznisa, kao i ICT Hub-a, centra za inovacije i tehnološko preduzetništvo iz Beograda.
Banke će produžiti radno vreme kako bi omogućile posebne termine za isplatu penzija, kada će samo penzioneri moći da budu u njihovim poslovnicama, prenose Novosti. Posebni termini za isplatu penzija u ekspo...
Od ponedeljka, 11. maja, Agencija za privredne registre nastaviće rad sa strankama putem šaltera u sedištu Agencije u Beogradu i organizacionim jedinicama, od 9 do 15 časova, saopštila j...
Kompanija Er Srbija najavila je danas da će u ograničenom obimu obnoviti redovni putnički avio-saobraćaj od 18. maja, uz povećanje broja letova u okviru reda letenja od 1. juna, prenosi N1. Kako se na...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
