Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Doktori Ne slazu mi se brojevi

Dok je na konferencijama za medije Kriznog štaba redovno saopštavan broj zaraženih i preminulih od koronavirusa, nije se znalo koliko je tačno medicinskih radnika inficirano. Konačno je 6. aprila saopšteno da ima 160 Inficiranih medicinskih radnika širom zemlje.Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu Milovan Bojić izjavio je da je zaraženo 67 medicinskih radnika Instituta, kao i 14 pacijenata."Prvi pacijenti nisu imali nikakve simptome, prošli su preoperativnu pripremu i intervencije. Tek posle nekoliko dana primetili smo temperaturu", rekao je Bojić za TV Prva.On je izjavio da su pacijenti testirani iz predostrožnosti i da im je potvđen koronavirus. Nakon toga, testirani su i zdravstveni radnici. Oni kojima je virus potvrđen isključeni su iz procesa rada.Južne vesti javljaju da je u Nišu zaraženo 47 medicinskih radnika, od toga 29 lekara i 18 sestara. U Nišu je zaraženo ukupno 54 radnika u zdravstvu, od toga 24 u Kliničkom centru Niš, u Domu zdravlja ih je sedam, a u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika tri. U Specijalnoj bolnici u Toponici zaražena su dva zdravstvena radnija, a jedan u Niškoj Banji. U Nišavskom okrugu testirano je 289 radnika u zdravstvenim ustanovama.Kako piše list Danas, Zavod za javno zdravlje Požarevac potvrdio je da je više desetina lekara, medicinskih sestara i drugog osoblja poslato na testiranje i u samoizolaciju, nakon što je otkriveno da je jedna pacijentkinja, koju su lekari lečili bez zaštitne opreme, pozitivna na koronavirus. Kako se navodi, ona je krila da je bila u kontaktu sa osobom iz inostranstva, pa su lekari prvobitno nisu posumnjali da se radi o koronavirusu. Obavljena je dezinfekcija cele Opšte bolnice u Požarevcu, na čijem je infektivnom odeljenju ležala pacijentkinjaU Domu zdravlja u Jagodini četvoro zdravstvenih radnika pozitivno na koronavirus, javio je Tanjug. Direktor Doma zdravlja Darko Miletić izjavio je da je „dvoje medicinara na lečenju u Beogradu.Kako javlja N1, u opštini Ćuprija registrovano je 40 zdravstvenih radnika sa koronavirusom. Neka odeljenja Opšte bolnice u Ćupriji su zatvorena, a planirana je i dezinfekcija bolnice i Doma zdravlja.Komandant lokalnog štaba za vanredne situacije Ninoslav Erić rekao je da Opšta bolnica, koja u Pomoravskom okrugu jedina ima infektivno odeljenje, neće biti zatvorena. „Nema zatvaranja Opšte bolnice. Zatvaraju se samo pojedina odeljenja koja u ovom trenutku nisu neophodna, a proširuje prostor namenjen COVID Centru. Ona odeljenja koja su neophodna, poput dijalize i neurologije, će ostati otvorena“, rekao je Erić.

Srbija

Izgubljena godina za pčelare

Razmere štete koje će pčelari i pčelastvo pretrpeti zbog zabrane odlaska u pčelinjake starijima od 65 godina, sabiraće se na jesen ali je već sada izvesno da će ta šteta biti ogromna."Većina naših članova, preciznije 2818 pčelara je u grupi onih koji imaju više od 65 godina i kojima je obilazak pčela zabranjen. Zbog toga je ugroženo više od 160 hiljada košnica", kaže za portal Nova ekonomija Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.Mraz i sneg tokom marta ali i nemogućnost odlaska na pašu pčele je već dovela u opasnost i većini preti glad. To bi moglo da na određen način ugrozi i proizvodnju hrane kod nas.“Nemerljiv je uticaj pčela, one su glavni oprašivači u prirodi. Na gubitku će sem pčelara biti i poljoprivrednici jer je procena da pčele podižu prinos ratarskim kulturama za najmanje četvrtinu, kaže Stojanović.Vrednost svake košnice je između 250 i 300 evra. kada je košnica, kako to pčelari kažu u paši. Nemogućnost da pčelari obiđu svoje košnice poslednjih dana koriste lopovi. Tako je članovima Saveza pčelarskih organizacija Srbije iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica.“Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno a ova godina biće izgubljena za pčelare”, objašnjava Stojanović dodajući i da su mnogim njihovim članovima upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.Pčelari podsećaju na primere iz okruženja, recimo Hrvatske i Republike Srpske koje su takođe pogođene koronavirusom a gde su pčelari izuzeti od zabrane kretanja. Ne gube nadu da bi i kod nas moglo nešto da se promeni, iako je kažu vremena sve manje.

Srbija

Kako se kreću poljoprivrednici u regionu

Poljoprivrednici u regionu zbog vanrednih mera za sprečavanje širenja koronavirusa moraju poštovati razne propise i procedure. Ipak, mnogi od njih mogu da obavljaju svoju delatnost, uz poštovanje manjeg ili većeg broja propisa, koji se razlikuju od zemlje do zemlje.Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da se poljoprivredna proizvodnja „mora odvijati svojim tokom“ bez obzira na pandemiju koronavirusa i da je prioritet da se proizvodnja hrane i obavljanje poljoprivrednih radova odvijaju kontinuirano."Iz navedenih razloga od izuzetne je važnosti mogućnost da poljoprivrednici imaju pristup svojim zasadima, usevima, pčelinjacima i farmama na kojima imaju žive životinje", saopštilo je ministarstvo.U tu svrhu je doneta odluka da se „poljoprivrednim proizvođačima koji imaju poljoprivredne površine, objekte za poljoprivrednu proizvodnju, preradu i skladištenje“ daju propusnice, koje izdaje ministarstvo poljoprivrede, a njegovi službenici uključeni su u rad lokalnih štabova civilne zaštite, radi nesmetanog obavljanja potrebnih aktivnosti uz "poštovanje visokih mera bezbednosti i predostrožnosti".U Hrvatskoj se porodičnim poljorpivrednim gazdinstvima izdaju i elektronske propusnice, koje izdaje ministarstvo poljoprivrede. Prilikom podnošenja zahteva obavezno je navesti razlog i željeni period, koji ne može biti duži od 14 dana.U Crnoj Gori su poljoprivrednici izuzeti od međumesnog kretanja, javlja RTCG. Od zabrane prevoza u međugradskom putničkom saobraćaju izuzeti su zaposleni u poljoprivredi, agroindustriji, ribarstvi i veterinari, kao i registrovani poljoprivredni proizvođači. Njima je dozvoljen prevoz od mesta prebivališta do radnog mesta i nazad, uz odgovarajuću dokumentaciju, kao što je rešenje o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava ili rešenje Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.Crnogorski poljoprivrednici mogu putovati radi obavljanja poljoprivredne delatnosti, prodaje živih životinja za proizvodnju hrane, kao i proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje.U Bosni i Hercegovini, poljoprivrednicima je olakšano obavljanje radova dok traju vanredne mere. Kako javlja N1, načelnik Federalnog štaba civilne zaštite Fahrudin Solak izjavio je da je građanima omogućeno da rade na poljoprivrednim imanjima i proizvodnji dobara."Danas je donesena još jedna mera koja se odnosi na poljoprivrene proizvođače. Omogućiće se nesmetan prolazak i rad na poljoprivrednom dobru na kojem gazduju", rekao je Solak.U Republici Srpskoj je ranije za poljoprivrednike, kako bi mogli da obrađuju imanja, podignuta starosna granica za izlazak na 75 godina, što obuhvata i pčelare.Od ograničenja izuzeti su i poljoprivrednici u Sloveniji, kojima je dozvoljeno i obavljanje delatnosti van opštine stalnog ili privremenog prebivališta. Prema odluci objavljenoj u Službenom listu Republike Slovenije od 29. marta, poljoprivrednicima je dopušteno „kretanje, pristup i zadržavanje na javnom mestu, uz održavanje sigurne udaljenosti od drugih osoba“. U odluci nije navedeno da pojedinac mora imati posebnu dozvolu za prelazak u drugu opštinu.Dozvoljene poljoprivredne aktivnosti uključuju prodaju i isporuku proizvoda i prerađenih proizvoda s farme do kupca u drugoj opštini, klanje goveda i otkup stoke, prodaju i isporuku sadnica povrća, prolećni rad u voćnjacima, vinogradima i drugim trajnim nasadima, rad na oranicama i u staklenicima, kao i brigu o pčelama, konjima i drugim životinjama.

Srbija

Dani za kupovinu podeljeni na ‘muške’ i ‘ženske’

Skoro sve države sveta uvele su ograničenje kretanja u borbi protiv koronavirusa. Niko do sada nije uradio ono što su uradile vlasti u Panami, gde je merama države propisano da pola sedmice u kupovinu mogu da idu muškarci, a drugu polovinu žene.Ova zemlja je do sada preduzela mere ograničenja kretanja kao i većina, zatvorila granice i škole, zabranila strancima ulazak u zemlju i uvela totalni karantin, koji je smeo da se napušta samo dva sata dnevno, za odlazak u nabavku.Novim pravilima, žene mogu u kupovinu ponedeljkom, sredom i petkom a muškarci utorkom, četvrtkom i subotom, dok nedeljom niko ne može da izlazi, prenosi agencija AFP.Transrodne osobe zabrinute su da će ovakvom merom biti diskriminisane. Vlasti u Panami tvrde da im je jedini cilj da spreče širenje koronavirusa i da na ovaj način spasavaju živote građana.

Srbija

Poslodavci traže da isplata minimalca počne od 10. aprila

Unija poslodavaca Srbije  apelovala je na vladu Srbje da  ekonomske mere budu hitno donete i da isplata minimaca krene već od 10. aprila, prenela je Ekapija.Poslodavci su sugerisali i da mere budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta.Najavljenim merama Vlade Srbije, preduzetnici koji vode knjige, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara. Novac će biti uplaćen na namenski račun, kako je ranije najavljeno, i to u tri rate.Podsećamo,  krajem prošle nedelje Mihailo Vesović, direktor sektora u Privrednoj komori Srbije rekao je da će zvanična tumačenja seta ekonomskih mere tek biti objavljena u ovoj nedelji. Kako je rekao  na trećoj online konferenciji „Biznis u izazovnim vremeima“ Srpske asocijacije menadžera i ICT hub-a, PKS očekuje isplatu prvog minimalca polovinom maja.„Zadovoljan sam što smo mere dobili ovom brzinom, pre svega zbog predvidivosti. Iz iskustva drugih zemalja vidimo da je posle ovakvih koraka došlo i do veće stabilnosti na tržištu, što će se verovatno preliti i kod nas. Mikro, mala i srednja preduzeća su dobili garanciju da će se najveći deo mera odnositi na njih, a prema raspoloživim informacijama očekujemo da će sredinom maja biti prva isplata prvog minimalca", kazao je on.Vesović (PKS): Privreda mora da podnese deo krize"Jako je bitno i da privreda shvati da mora da podnese deo krize. U ovom trenutku ne smemo dovesti državu u dodatnu finansijsku krizu, jer je prioritet funkcionisanje države na drugim nivoima“, kaže Mihailo Vesović.

Srbija

Povrtarima u Srbiji treba tržište, Fejsbuk nije dovoljan

Povrtari od države Srbije traže da im obezbedi tržište za plasman proizvoda, a ne novčanu pomoć, piše Agroklub."Ne treba nama novac, nama treba da nam država sada obezbedi plasman za ovo što imamo. Uvoz je zabranjen, pa bi mi sada mogli da našim proizvodima pokrijemo tržište. Sada nam trebaju zadruge, da se udružimo. Možemo mi prodavati robu preko društvenih mreža, ali nije to to. Hajde da sada mi 'uskočimo' na naše tržište i tako ublažimo posledice koje po nas povrtare mogu biti pogubne - poručuje proizvođač salate Antun Markić iz Rume.Uvođenjem vanrednog stanja, zatvaranjem zelenih pijaca, restorana i hotela mnogi povrtari su u velikom problemu. Prete im ogromne štete. Antun Markić ukrasnu zelenu salatu, za koju je imao obezbeđeno tržište, sada nema kome da proda. Kaže, salata će završiti u smeću.Markić je samo jedan od mnogobrojnih povrtara u Sremu koji će zbog trenutne situacije imati velike štete u ovogodišnjoj proizvodnji.Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog korona virusa  Nije teško izračunati koliko ću ove godine izgubiti. Ako imamo između 15 i 20 hiljada struka ukrasne salate i da uzmemo da je prosek 25 dinara po komadu, računica je jasna - dodaje Markić.Kako se navodi u tekstu, opština Ruma obećava pomoć, a pomoć je najavio i  resorni ministar poljoprivrede, mada nije precizirano o kakvoj pomoći je reč.- U narednom periodu ćemo videti, da li će biti plasmana, nadamo se da hoće i mislim da hoće. U svakom slučaju i opština će izaći u susret svakom, kome je ta pomoć potrebna, naravno u skladu sa mogućnostima, a svakako da smo i pre ovoga izašli sa merama podsticaja i kontrole zemljišta, osiguranja, vraćanja kamata na kratkoročne kredite radićemo i posle ove situacije - kaže Slađan Mančić, komandant Štaba za vanredne situacije u Opštini Ruma.Ministar pravi elektronsku pijacuMinistar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu.- Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B - rekao je Nedimović.Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.- Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore - ističe Nedimović.

Srbija

Ne vraća se novac za uskršnja putovanja

Turistički aranžmani otkazani su najmanje do 15. maja pa svi oni koji su ranije uplatili putovanja za uskršnje i prvomajske praznike moraće da sačekaju završetak vanrednog stanja da bi putovali.Deo putnika je imajući u vidu pandemiju koronavirusa koja je pogodila i svet i našu zemlju prihvatila da pomeri putovanja za leto, dok manji deo putnika insistira na vraćanju novca, rekao je za RTS Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA). Kako će oni biti obeštećeni, vrednosnim vaučerima ili na neki drugi način biće poznato u maju.Ti vaučeri glasili bi na ime putnika i na iznos novca koji je uplatio agenciji, a koristili bi se do kraja sledeće letnje turističke sezone.  "Putnici ne bi gubili ništa, to je model koji nude kolege u Evropi i svetu pa čak i najveće  avio-kompanije", ističe Seničić.Do sada je, kako je Seničić nedavno rekao za portal “Nova ekonomija” otkazano više od 100 hiljada aranžmana.  Povraćaj novca najmanje je realna opcija za otkazane aranžmane jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane „first minute“ aranžmane tek će se videti.„Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje, objasnio je Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za vaučere koje država daje za odmor u Srbiji, koje su mnogi uzeli upravo za april ili maj, će verovatno biti doneta uredba o produženju važnosti.

Srbija

Srbija na začelju Evrope i regiona po broju testiranih

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio masovna testiranja 24. marta, što je u skladu sa preporukom koju je dala Svetska zdravsvena organizacija, međutim Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope, kada je u pitanju broj testiranih u odnosu na broj stanovnika. Predsednik je najavio masovana testiaranja u roku od 48 sati, ali više od 10 dana kasnije i dalje nemamo rezultate, odnosno broj testiranih se nije drastično uvećao. Prema podacima sa sajta „Worldometers“, koji upoređuje zvanične podatke i statistuku vezanu za pandemiju koronavirusa, a na osnovu zvaničnih podataka država, Srbija se nalazi na začelju po broju testiranih kada je u pitanju Evropa. Trenutno je od Srbije po tom pitanju, iz regiona lošija samo Albanija, koja je sprovela deset testova manje na milion stanovnika. Iznad Srbije su Južna Afrika, Vijetnam i Kosta Rika, dok je Srbija ispred Albanije, Ekvadora i Gruzije. Ako uporedimo Srbiju sa zemljama regiona ili bivše SFRJ dolazimo do podatka da je naša zemlja sprovela manje testova od Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. U trenutku pisanja ovog teksta država je sprovela 7360 testiranja ili 842 na milion stanovnika, što je podatak koji se može videti i na sajtu Covid19.rs. Države koje su sprovele najveći broj testova su Farska Ostrva, Gibraltar i Island što nije veliki pokazatelj, kada se uzme u obzir mala populacija ovih država, zato je Nova ekonomija uporedila podatke država sa 5 ili više miliona stanovnika.  Od većih država sa pet ili više miliona stanovnika, na vrhu liste imamo:- Ujedinjene Arabske Emirate sa 22.244 testa na milion stanovnika- Norvešku sa 19.528 testova na milion stanovnika - Švajcarsku sa 18.256 testova na milion stanovnika- Izrael sa 12.667 testova na milion stanovnika - Austriju sa 11.843 testova na milon stanovnika Od zemalja iz regiona najviše testova su uradile:- Slovenija: 13.355 testova na milion stanovnika - Hrvatska: 2649 testova na milion stanovnika - Crna Gora: 2606 testova na milion stanovnikaU pitanju su takođe države sa drastično manjom populacijom od Srbije, ali zato možemo uporediti sa nekim državama sa većim brojem stanovnika poput: - Grčke: 2442 testa na milion stanovnika- Mađarske: 2307 testova na milion stanovnika- Bugarske: 2288 testova na milion stanovnika- Rumunije  2208 testova na milion stanovnika Informacije su uzete 06.04.2020 u 11:00 časova, a podatke, koji se svakodnevno ažuriraju, možete pronaći na sajtu Worldometers.info/coronavirus. 

Srbija

Ko je brži: šalter za dozvole ili traktor

Vanredno stanje i policijski čas u kome je zabranjeno kretanje za sve posle 17 časova, predstavlja veliki problem za poljoprivrednike kojima tek počinje najveći deo radova na njivama. Jedan od njih, Jovica ...

Srbija

Država produžava ugovore bez saglasnosti komisije

Vlada Srbije je dozvolila korisnicima javnih sredstava, odnosno republičkim i lokalnim institucijama, javnim preduzećima, agencijama i drugim državnim organima, da tokom trajanja vanrednog stanja bez saglasnosti posebne komisije produžavaju ugovore sa radnicima koji nisu zaposleni za stalno, objavljeno je u Službenom glasniku.Po važećoj uredbi, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava mora da da saglasnost za bilo koju vrstu dodatnog angažovanja radnika.Novom proširenom uredbom, broj lica zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge ili lica angažovanih po drugim osnovama mogu se bez dodatnih dozbola održavati na nivou od 15. marta 2020. godine.

Srbija

Hotelijeri očekuju pomoć od najmanje 6 meseci

Mere državne pomoći za ugostiteljstvo nisu dovoljne i primenljive su samo delimično, a za očuvanje radnih mesta u hotelima i restoranima potrebna je pomoć u isplati minimalne zarade za period od najmanje 6 meseci, rekao je za eKapiju Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). “Sagladavamo mere i radimo istraživanje koje bi mere bile efektivne, kako bismo predložili novi paket koji bi bio značajan za nas. Niko ne sagledava nas specifično, jer mi nismo fabrika i nećemo 1. juna početi da radimo, jer nećemo imati goste” kaže Genov.On je rekao da su hoteli u Srbiji inače i tokom zimske sezone radili umanjenim kapacitetom, da su najviše pogođeni smeštaji na Dunavu i banje i da hoteli neće moći da nastave da rade.“Hotelijeri su iscrpljeni, pred kolapsom su. Mi nismo sposobni više da investiramo, uzimamo kredite, dolaziće do prodaje hotela, jer neće moći da nastave da rade. Hoteli u Beogradu za strane turiste, za poslovne ljude, sigurno neće raditi do oktobra, u najboljem slučaju. Biće velikih problema za njihov opstanak, jer tu se radi o opstanku. Oni nemaju rezervu”, rekao je Genov.On smatra da je potrebno odlaganje plaćanja struje, zato što hoteli plaćaju angažovanu struju, čija je cena visoka i kada hoteli ne rade, i iznosi 20 – 30 hiljada evra mesečno.Genov kaže da bi hotelijerima za mesece kada ne rade trebalo da pomognu i lokalne samouprave, jer ugostitelji plaćaju “ukupno 42 fiskalna i parafiskalna nameta”, a za značajnu meru pomoći smatra umanjenje PDV-a na hranu, sa 20 na 10 odsto.“Mi smo i ovako u teškoj situaciji, nama je prosek plata 310 EUR, jer imamo problem sezonalnosti. Treba sačuvati radnike, ali i poslodavce, jer ako oni ne mogu da pokrenu biznis, nema ni radnika”, rekao je Genov.Posle krize zbog pandemije koronavirusa turizam će, kaže Genov, biti primoran da se osloni na domaće goste. Prema procenama, na globalnom nivou će cene u ugostiteljstvu pasti za 20 – 30 odsto, a normalizacija stanja može se očekivati tek početkom naredne godine.“U normalno stanje turizam će se vratiti tek od januara 2021, jer hoteli sigurno neće raditi, jeftinije im je da ne rade, a mi ne možemo da skladištimo naše usluge”, rekao je Genov i dodao da oko koraka potrebnih za promociju nakon kraja pandemije HORES već sarađuje sa Turističkom organizacijom Srbije.

Srbija

Kada nema izvršenja, „Krov nad glavom“ pomaže siromašnima

Organizacija Združena akcija „Krov nad glavom“ poznata je po svojoj borbi za pravo na dom i po tome što organizuje odbrane kuća i stanova ljudi kojima preti izbacivanje od strane izvršitelja, ali i po pružanju pomoći ljudima koji su ostali bez doma i nalaze se u teškoj materijalnoj situacji.Kada je proglašeno vanredno stanje, Krov nad glavom je zahtevao od Komore izvršitelja i Vlade Srbije da zabrane izvršenja za vreme pandemije koronavirusa. Nekoliko dana nakon toga Komora je izdala preporuku izvršiteljima da ne izvršavaju u ovom periodu i od početka vanrednog stanja nismo imali primere iseljenja ljudi. Međutim, aktivisti Krova imaju posla i u vanrednom stanju, pokrenuli su kampanju „Niko gladan, niko žedan, niko bez doma“  i pozvali građane da doniraju sredstva od kojih kupuju hranu, lekove i ostale namirnice za najugroženije. Organizacija je saopštila da su samo u petak dostavili hranu i higijenske proizvode za  50 ljudi na teritoriji Beograda. U akciju se uključuju i sami građani koji doniraju sredstva, a u petak je dogovorena saradnja sa ekipom popularne emisije Marka Žvaka, koja će takođe donirana sredstva prosleđivati Krovu.O akcijama Krova nad glavom u toku vanrednog stanja, razgovarali smo sa aktivistkinjom Ivanom Anđelković. Čime se Krov nad glavom trenutno bavi? Kada je počela vanredna situacija i kada je Komora donela preporuku da se obustave prinudna izvršenja, mi smo prešli na neke nove delatnosti. Vlada je izdala preporuku da se ostaje kod kuće, ali se postavlja pitanje da li svako ima kuću i u kakvim uslovima živi. Beskućnici su se pojavili kao najugroženija kategorija, jer oni dom nemaju, a sa tim u vezi nisu u stanju da održavaju osnovnu higijenu, da se okupaju ili operu ruke. Dodatno su ugroženi i time što teže dolaze do hrane ili pijeće vode, sada su zatvoreni restorani, pa je teže doći i do hrane koja završava u kontejnerima.Ko vam se javlja za pomoć?Javljaju nam se ljudi sa kojima smo i ranije bili u kontaktu, a koji žive u prilično lošim uslovima, u stanovima koji nemaju struju ili vodu. Zatim oni koji ne mogu da dođu do novca, do kog su u normalnim uslovima dolazili radom za dnevnicu, prodajom na pijaci ili sakupljanjem sekundarnih sirovina. Mnogi od tih porodica nemaju nikakve prihode i našli su se gladni, neke pogađa i to što žive u zabačenim delovima grada, pa iz tog razloga teže dolaze do stvari koje su im potrebne. Na koji način prikupljate novac? Većinu novca dobijamo od donacija građana, to je pozitivna stvar u ovoj situaciji, ljudi su se malo osvrnuli na to šta se oko njih dešava i vidi se puno solidarnosti. Neki nas prate i doniraju novac već duže vremena, neki su se sada uključili, a dobijamo uplate i od naših ljudi u dijaspori. Šta je ljudima najpotrebnije?Počeli smo da pravimo osnovne pakete koji treba da zadovolje najosnovnije potrebe porodicama. Ti paketi uključuju najosnovnije namirnice poput brašna, krompira, pirinča, voća i povrća, ulja, jaja i konzervirane hrane. Od higijenskih sredstava to su šampon, sapun, sredstvo za pranje sudova i deterdžent za veš.  Nekolicina nas koji imamo kola odlazimo u te veće nabavke i vozimo pakete, a aktivni su ljudi i na lokalu, koji nisu motorizovani, ali odlaze u manje nabavke i pomažu ljudima u komšiluku. Druga vrsta aktivnosti je pomoć beskućnicima, njima je potrebno više sredstava za dezinfekciju poput alkohola i maramica za suvo pranje ruku. Oni dobijaju više konzervirane hrane, ali imamo i grupu ljudi koji kuvaju za njih, da bi imali neki topli obrok i većina toga se deli u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici. Na koji način se javljaju ljudi kojima je potrebna pomoć?U koordinaciji smo sa još nekim organizacijama i pojednicima koji se bave stanovanjem i brigom o beskućnicima, pa na taj način pronalazimo ljude kojima je pomoć najpotrebnija. Imamo i nove članove, koji su se uključili oko ovih akcija. Sve što se dobije se preraspodeli, ali zavisimo i od te brzine kojom ljudi daju novac, nadamo se da ćemo moći da održavamo akcije. Ima mnogo više gladnih ljudi i onih u problemu nego što mi možemo da pokrijemo. Pre par dana smo na primer bili u Kamendinu u Zemun polju. Došli samo sa kolima punim hrane i higijenskih sredstava, naravno to je video ceo komšiluk. Prišlo nam je sigurno tridesetak ljudi, koji su nam rekli da su potpuno odsečeni, da ne dobijaju ništa, da ih ignorišu socijalne službe, tu ima i penzinera i invalida...Vodite li računa o zaštiti aktivista i ljudi kojima pomažete? Svako od nas je nabavljajo za sebe maske i rukavice i tako idemo i u nabavke i isporuku namirnica. Mi na žalost ne možemo da dobavimo tu osnovnu zaštitu za ljude. Često nam se i na to ljudi žale i kažu da umeju da održavaju higijenu, ali da nemaju osnova sredstva. Ne samo rukavice, nego ni toplu vodu ili novca za sapun, šampon i slično.  Vlast je pričla o pomoći i o paketima penzionerima, ali to nije paket od koga može neko da preživi. Građani građanima pomažu mnogo više nego što to radi država i to je znak da smo zajedno jači i da brinemo jedni o drugima. U ovim okolnostima se vidi da je suludo očekivati od Vlade da nam pomogne, mi moramo da pomognemo jedni drugima. Donacije nam šalju ljudi koji su takođe siromašni, uplaćuju nam po 200-300 dinara, što je za njih veliki izdatak. Ovu lekciju koju smo sada naučili treba da održimo i u narednom periodu, zaključila je Ivana Anđelković.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.