Marko Zovko novi je direktor prodaje kompanije Avon zadužen za Adriatik region, navodi se u saopštenju te kompanije. Avon navodi da je Zovko "iskusan menadžer sa poslovnim rezultatima postignutim u m...
DDOR osiguranje predstavlja, jedinstvene na tržištu osiguranja, „EPIDEMIK PROTEKT“ pakete koji sadrže kombinaciju naknade za hospitalizaciju zbog epidemije ili pandemije, kao i set različi...
U periodu nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji, u fokusu NIS-a ostaju bezbedno poslovanje, zdravlje zaposlenih i potrošača, kao i očuvanje stabilnog snabdevanja tržišta, saopštila je Naftna industrija Srbije na svom sajtu. Kompanija je očuvala zarade zaposlenih i, oslonivši se na sopstvene resurse, ostvarila uštede koje omogućavaju kontinuitet poslovanja, dodaje se u saopštenju.Spoljne okolnosti su uticale da ostvareni finansijski rezultati NIS-a u prvom kvartalu budu niži u poređenju sa istim periodom prošle godine, a očekuje se i da rezultati u drugom kvartalu takođe budu pod snažnim uticajem posledica pandemije, pre svega niskih cena nafte i pada tražnje. Kako se navodi, prioriteti NIS-a biće održanje likvidnosti kompanije, kao i nastavak ulaganja i rada na projektima koji će doneti najviše benefita u narednom periodu. U tom cilju sprovedene su sledeće mere: smanjenje operativnih i administrativnih troškova, prioritetizacija investicija uz odlučan nastavak realizacije ključnih razvojnih ulaganja, povećanje operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja.Takođe, NIS je uskladio svoju politiku u oblasti sponzorstava i donacija sa trenutnim okolnostima.Od posebnog značaja za kompaniju ostaje očuvanje socijalne sigurnosti zaposlenih, odnosno redovna isplata zarada u punom iznosu, kao i očuvanje adekvatne dividendne politike.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a kazao je da su velikim naporima svih zaposlenih očuvane stabilna proizvodnja, prerada i distribucija naftnih derivata. "Sada idemo dalje i nastavljamo rad na ključnim investicionim projektima koji garantuju dalji razvoj i stabilnu budućnost naše kompanije. Tu, pre svega, mislim na Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo i izgradnju Termoelektrane-toplane Pančevo. Svesni smo da uspeh ovih ulaganja i svih najavljenih mera zavisi od ljudi koji rade na njihovoj realizaciji. Zbog toga će nam prioritet biti i socijalna stabilnost naših zaposlenih, čiji je požrtvovani rad u nimalo lakim okolnostima naša inspiracija i garant da će NIS uspešno prevazići i ovaj izazovni period“, rekao je Tjurdenjev.
Novosadski tržni centar "Promenada" još nije počeo da radi iako je vanredno stanje ukinuto, a uprava je odlučila da zakupcima naplaćuje punu cenu izdavanja prostora, prenosi RTS. Dodaje se da vi&scar...
Elektroprivreda Srbije (EPS) je po isteku ugovora sa SBB-om podnela tužbu Privrednom sudu sa zahtevom za isplatu 1,18 miliona evra na ime korišćenja stubova elektrodistributivnog sistema u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i uklanjanje njihovih instalacija, navodi se u saopštenju tog kablovskog operatora."EPS je jedini koji poseduje stubove, zbog čega u SBB-u veruju da zloupotrebljavajući svoj položaj EPS pokušava da nametne nepravedne uslove zahtevajući uvećanu naknadu u iznosu od 108 odsto za svaki stub na području Beograda, odnosno 64 odsto u ostatku Srbije, ne navodeći nijedan razlog za enormno uvećanje cene", saopštio je SBB.Ta kompanija ocenjuje da su zahtevane cene "najviše u regionu" i "mnogo veće nego u mnogim zemljama Evropske Unije", što ukazuje na nameru da se kompaniji SBB ponudi nepravedan i netržišan ugovor.SBB je u međuvremenu osporila nadležnost suda da o tužbi odlučuje dok se ne okončaju relevantni postupci pred Upravnim sudom, Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i Komisijom za zaštitu konkurencije, dodaje se u saopštenju."RATEL je kao nezavisna regulatorna agencija jedina nadležna za razvoj tržišta elektronskih komunikacija i ako nema dogovora između dveju strana, naknada za korišćenje stubova može biti utvrđena jedino po odredbama iz člana 51. Zakona o elektronskim komunikacijama. Kabloski operator je ovom prilikom takođe optužio EPS da se "pridružio institucijama i javnim preduzećima u vlasništvu države Srbije u napadima na kompaniju SBB", sa ciljem da, kako navode, "opstruiše njen rad i onemogući pristup uslugama za više stotina hiljada korisnika."Podsećamo građane Srbije da je SBB svakodnevno izložen opstrukciji u postavljanju optičke mreže ispod zemlje, a sada i EPS nerealnom cenovnom politikom pokušava da ukloni opremu SBB-a sa stubova i pored odluke RATEL-a. Svi potezi rukovodstva EPS-a po ko zna koji put ukazuju na dirigovane pokušaje vlasti da gde god može onemogući rad i razvoj kompanije SBB u Srbiji", ocenjuje se u saopštenju.
Pojedini poslodavci traže od radnika da im daju deo minimalca koji je zbog pandemije isplatila država, pišu Večernje novosti, pa od zaposlenih uzimaju i po 18000 dinara, izgovarajući se kako treba da plate poreze i doprinose, navodi taj dnevni list. Međutim država je tu obavezu odložila, pa je ostavljena mogućnost da se plati od 1. januara, na 24 rate, podseća list.U Ministarstvu finansija kažu da poslodavci nemaju pravo da uzimaju novac od uplaćenog minimalca."Novac dobijen po osnovu direktnih davanja poslodavci treba da isplate na tekuće račune zaposlenih, a Uredba ne predviđa mogućnost da poslodavci zadrže deo tog novca, na ime plaćanja poreza i doprinosa na zarade ", podsećaju u nadležnom ministarstvu i dodaju da inspekciji rada nisu stigle prijave zbog tih problema.Kako paušalac podiže korona minimalac
Korodori Srbije planiraju da formiraju posebnu organizacionu jedinicu koja bi pružala komercijalnu uslugu stručnog nadzora trećim licima. Preduzeće planira i formiranje Laboratorije koja je u procesu akredi...
Nedavno je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić pozvao povratnike iz inostranstva da ostanu u Srbiji i predložilo im da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Sve to, objasnio je...
Intervju sa Ivanom Ivanjijem, književnikom, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle: Ivan Ivanji o fašizmu i antifašizmu u Srbiji (AUDIO) U posledn...
Prema podacima koje je objavila Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u prvom kvartalu ove godine najveću pokrivenost, barem prema broju baznih stanica mobilne t...
VIP mobile počeo da primenjuje IPS QR kod Narodne banke Srbije (NBS) na svojim štampanim računima, što znači da će korisnici usluga tog mobilnog operatera plaćanje računa ubuduće moći da i...
U prvih par nedelja pandemije nekoliko banaka je prijavilo pokušaje sajber napada, koji su se odnosili na traženje ličnih podataka i podataka o računima od građana preko SMS poruka, ali nije došlo ni do jedne zloupotrebe, kazao je u intervjuu za Sveonovcu.rs Darko Šehović, specijalni savetnik za bezbednost informacionih sistema u Udruzenju banaka Srbije."Primetili smo da se u vanrednim okolnostima snižava prag pažnje građana kad je bezbednost u pitanju: žele da imaju što više informacija o pandemiji i opasnostima, pa ponekad nepromišljeno kliknu na neki link ili odgovore na poruku misleći da je informacija koja im se servira istinita", kazao je on i dodao da su se napadači posle nekoliko nedelje preorjentisali na druge načine napada jer je javnost na vreme upozorena. On je rekao da je jedan od najčešćih vrsta napada je tzv. „fišing“ – pokušaj da se prevari korisnik i da se od njega izvuku lični, i podaci o bankovnim računima. Ta tehnika spada u socijalni inženjering – manipuliše se poverenjem, i takvi napadi najviše uspevaju. Često su tu poruke u kojima se, navodno za prijatelja, traži pomoć koja i ne mora da bude velika ali se traži na mnogo adresa – mnogi koji žele da pomognu često i ne proveravaju da li je njihov navodni prijatelj zaista u nevolji. Kako je rekao, u skoro 90 odsto slučajeva, korisnik je svestan da je prevaren, ali to shvati tek kad je kliknuo i poslao podatke. O ostalim načinima prevare, pročitajte na sajtu Sveonovcu.rs
Eurobanka je počela da odobrava kredite za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, u skladu sa Uredbom o garantnoj šemi koju je usvojila Vlada Republike Srbije, navodi se u saopštenj...
Građani Srbiji mogu se prijaviti za jednokratnu novčanu ppomoć od 100 evra preko portala Uprave za trezor ili preko kol centra na broj 0800101100, objavljeno je u pravilniku o načinu prijave i načinu u...
Ministarka građevinastva, saobraćaja i infrastruktuire Zorana Mihajloivč izjavila je da se razmatraju različite vrste pomoći nacionalonom avioprevozniku Er Srbiji, uključujući i mogućnost da država poveća sv...
U narednih mesec dana trebalo bi da počne izgradnja južnokorejske fabrike za proizvodnju kablova u industrijskoj zoni Guberaš u Smederevskoj Palanci, pišu Večernje novosti. Reč je o investiciji...
Na adresu Ministarstva životne sredine po sada je pristiglo osam prijava za subvencije za hibridna i električna vozila, od kojih je šest ispravno, a kod ostalih će biti dopunjena dokumentacija, pi&sca...
Počela je provera kolektivnog imuniteta na covid-19 građana Srbije, a u Beogradu je u ponedeljak testirana prva porodica, javio je RTS. Profesorka Medicinskog fakulteta Tatjana Pekmezović, vođa studije, rekla je da je planirano da do kraja juna bude testirano 7.000 porodica.Tatjana Pekmezović rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su počela pozivanja porodica za testiranje koje će se raditi narednih dana. Odziv građana je, kaže, zadovoljavajući."Ovakva istraživanja nisu česta u našoj populaciji, ali je to neophodno u ovom trenutku i čvrsta je preporuka SZO, koja je dala metodologiju da bi rezultati bili uporedivi u više zemalja. Trenutno se studije sprovode u mnogim zemljama sveta", rekla je Pekmezovićeva.Neki građani su zabrinuti, a neki imaju strah da će se zaraziti ako dođu na testiranje. Zbog toga se epidemiolozi koji pozivaju građane obučeni da građanima pruže sve relevantne informacije, navodi vođa studije."Oni koji su neodlučni imaju dva-tri dana da razmisle, posavetuju se sa članovi porodice ili izabranim lekarom", navela je Pekmezovićeva.Ukazuje da će se istraživanjem odrediti nivo antitela na virus."Ako ima antitela, znači da je osoba bila u kontaktu sa virusom i da je zaradila imunitet na bolest. Koliko je dugo to vreme, to je nepoznanica i jedno od vrućih pitanja za buduća istraživanja. Ako nema specijalnih antitela na virus, znači da je osetljiva i stalno to mora da ima na umu i da se pridržava preventivnih mera", ukazuje prof. i vođa studije.
U poslednje vreme dosta se govori o olakšicama za ugostitelje koji su na gubitku zbog višenedeljnog zatvaranja tokom vanrednog stanja. Neke lokalne samouprave već su donele podsticaje u vezi sa plaćanjem zakupa za letnje bašte i to ukidanjem komunalne takse za kafiće i restorane koji ih koriste. U Beogradu su dobili mogućnost da prošire bašte ako dobiju suglasnost susednog objekta.Očekuje se da će gosti kafića i restorana dosta vremena provoditi upravo u letnjim baštama, a jedan od problema je što odluke o olakšicama za zakup prostora na otovrenom u Beogradu još nema, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Naglašava da je ugostiteljima pomoć svakako potrebna, jer mnogi od njih beleže gubitke već kada im promet padne za 10%. Privrednici, teško plaćaju brojne namete, pa bi im ukidanje jednog od njih dobro došlo.Ono što je za sada poznato je da će zakupci lokala imati olakšice u plaćanju kirije. Oni koji je, na osnovu odluke Grada Beograda, nisu plaćali tokom vanrednog stanja imaju rok od 30 dana da odluče da li će polovinu duga izmiriti do kraja godine ili kroz 12 mesečnih rata naredne 2021. Rajić ocenjuje da će se u pogledu donošenja nekih olakšica kalkulisati i narednih nedelja, dok će ugostitelji uskoro videti da li im se više isplati da lokal zatvore ili da nastave sa radom.Kako je preneo RTS, pored pomoći države u isplati zarada zaposlenima, šabački ugostitelji ohrabreni su i olakšicama od strane gradske uprave. Neće im biti naplaćena komunalna taksa za letnje bašte koja u prvoj zoni košta 25, a u drugoj 22 dinara po kvadratnom metru.Ista odluka važi i u Aranđelovcu. Predsednik opštine, Bojan Radović, izjavio je za Politiku da ugostiteljski objekti koji imaju letnje bašte neće plaćati zakup inače skupog opštinskog prostora. Najavljuje se pomoć i za ostale privrednike i zanatlije u tom gradu.U Užicu, prema onome što se može čuti od ugostitelja, za sada nema sličnih olakšica. Jedna naša sagovornica koja drži kafić kaže da ne dobija nikakve podsticaje od lokalnih vlasti. Nije sigurna ni da li će uzeti pomoć države za plate radnika, jer ne zna da li će ih zadržati do oktobra, što bi bila u obavezi prema pravilima koja su donele republičke vlasti. Za naš portal naglašava da je problem sa radnom snagom jedan od glavnih jer se konobari često menjaju. Kako dodaje, leti je nevolja još veća jer radnici odlaze da rade u Crnu Goru.Čedomir Savković
U Srbiji je tokom pandemije i vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto radnika, ako se uključe i neformalno zaposleni i samozaposleni, navodi se u analizi SeConS grupe za razvojnu inicijativu i Fridrih Ebert fondacije.Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020. godine.Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme, dok nešto više od petini ispitanika nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnijih područja u odnosu na gradove.Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene.Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6% zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.februaru 2020. godine pre proglašenja pandemije, procenjuje se na osnovu istraživanja koje je sredinom aprila sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Friedrich Ebert fondacije. "Najveći teret ali i najveći rizik tokom COVID-19 krize su ponele žene: one su činile čak 86 odsto zaposlenih na prvoj liniji zaraze. Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70% domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize", navodi se u istraživanju.Sa druge strane, zaposleni u Srbiji dobro su se uklopili u rad od kuće: oko četvrtine njih prešlo je da radi od kuće, 90 odsto kaže da je imalo adekvatna sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače."Dodatno, dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika tokom vanrednog stanja, 35,6 odsto bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji, a 16,2 odsto je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine", dodaje se u analizi.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
