Neša Roming širi posao na izdavanje nekretnina
Nova kompanija Nenada Kovača, poznatog pod nadimkom Neša Roming, dobila je odobrenje da kupi poslovnu zgradu na Novom Beogradu gde će izdavati komercijalni i maloprodajni prostor.
Srbija
Agremo pobednik prvog AIM startap takmičenja
Tehnološka platforma Agremo pobednik je prvog nacionalnog AIM Startup takmičenja koje su organizovali Naučno-tehnološki park Beograd i Annual Investment Meeting (AIM), vodeća investiciona platforma na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.Taj startap će kao lokalni pobednik imati priliku da predstavi svoje rešenje globalnoj publici i vodećim svetskim investitorima i preduzetnicima na AIM 2020 od 24. do 26. marta u Svetskom trgovinskom centru u Dubaiju, kao i da učestvuje na globalnom AIM Startup finalu gde će se sa pobednicima drugih lokalnih takmičenja iz više od 80 zemalja na svetu nadmetati za nagradu od 50.000 dolara.Agremo razvija softversku platformu koja koristi veštačku inteligenciju da automatizuje procese analize slika prikupljenih iz vazduha pomoću dronova i satelita kako bi se dobile što preciznije informacije o usevima, biljkama i poljima i time unapredili različiti procesi u poljoprivredi.Milan Dobrota, generalni direktor Agremo-a, kazao je da već imaju nekoliko korisnika na Bliskom Istoku, kao i da će odlazak u Dubai na AIM zapravo biti prvi korak za veći prodor na tom tržištu, prilika za predstaviljanje i kreiranje nove mreže kontakata."Drugačije bi to bilo znatno teže. Imajući u vidu da je reč o delu sveta sa velikim potencijalom i potrebama za preciznom poljoprivredom i novim tehnološkim rešenjima u ovoj oblasti, učešće na ovako velikom skupu će pomoći da uvećamo svoje šanse za ekspanziju biznisa na tržištu Bliskog Istoka", kazao je Dobrota.U finalu prvog AIM Startup takmičenja, održanom 10. februara u Naučno-tehnološkom parku Beograd, predstavilo se ukupno deset startap kompanija. Uz Agremo to su i: E-prime, White Lemur, Joberty, Tele Go, Leanpay, PatchAI, Digital Worx, Teodesk i Ultimo, a o pobedniku je odlučio stručni žiri u sastavu Predrag Predin (South Central Ventures), Stevica Kuharski (Fil Rouge Capital) i Ivan Dimitrijević (Telenor).Annual Investment Meeting (AIM) je inicijativa Ministarstva ekonomije UAE, a tema ovogodišnjeg, desetog izdanja je "Ulaganje u budućnost: oblikovanje globalnih strategija ulaganja".AIM 2020 će okupiti visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka, korporativne lidere, privrednike, regionalne i međunarodne investitore, preduzetnike, te vodeće akademske i investicione stručnjake. Na prošlogodišnjem događaju učestvovalo je više od 16.000 posetilaca, 436 izlagača i suizlagača kao i više od 150 investicionih stručnjaka iz 143 zemlje sveta.PROČITAJTE JOŠ:Otvorene prijave za prvo AIM Startup takmičenje u Srbiji
Ekonomska razmena Srbije i Indije dostigla 200 miliona dolara
Potencijal ekonomske saradnje Srbije i Indije je sa 200 miliona dolara bilateralne razmene daleko od ispunjenja svog istinskog potencijala, kaska za političkom saradnjom, ali je sve bolja u domenu namenske industrije, poljoprivrede i turizma, kazao je ambasador Indije u Beogradu Subrata Batačardži.On je u intervjuu za magazin CorD naveo da je potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina koji je potpisan 2018. godine između dve države otvorio prostor za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda Indiju."Srpski uzgajivači jabuka su to već uzeli u obzir. Sa posetom indijskog tehničkog tima Srbiji su sve prepreke uklonjene da se sa izvozom jabuka otpočne", rekao je Batačardži.Indija, sa druge strane, trentno investira u više industrijskih poduhvata: proizvodnju traktora, preradu hrane, obradu aluminijuma, IT.Batačardži je ocenio da je dolazak indijskog TAFE-a, koji je otkupio proizvodnju domaćih IMT traktora, motivisao i druge kompanije da razmotre mogućnot za investiranje u Srbiji.Kao još jednu dodatnu oblast ekonomske saradnje, navodi i turizam, a navodi da bi Srbija sa svojim "lepim predelima, bogatom kulturom i privlačnom nacionalnom kuhinjom" mogao da bude mamac za putnike iz Indije.Dodao je i da je od kraja 2017. godine preko 25 hiljada indijskih turista posetilo našu zemlju, a da bi taj broj bio veći ako bi domaće turističke kompanije nudile grupne ture ili ako bi se uspostavio direktni let Srbija-Indija.Batačardžija kaže da je još jedna šansa za razvoj turizma i filmska industrija, odnosno da sve veći broj Bolivudskih filmova koji se sve više snimaju u Srbiji, koji bi popularizovali Srbiju kao destinaciju.PROČITAJTE JOŠ:Nestvarna priča kupca IMT-a, Indijac odrastao uz fabriku na Novom Beogradu
Raste spremnost građana da učestvuju u dobrotvornim akcijama
„Korporativna filantropija je u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji. Kao i prethodnih godina i ove godine Trag fondacija, kroz konkurs za VIRTUS nagradu za filantropiju, traga za svim pojedincima, kompanijama i malim i srednjim preduzećima koji su tokom 2019. godine činili dobra dela, podržavali neprofitne organizacije i inicijative i tako razvijali zajednice u kojima žive i posluju", izjavila je u intervjuu za naš portal Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Foto: Aleksandar Crnogorac Koji su glavni ciljevi ostvareni od 2007. godine kada ste počeli da dodeljujete nagradu? Naš glavni cilj je kontinuirani razvoj lokalnih zajednica i filantropije u Srbiji, tako da posao Trag fondacije verovatno nikada neće biti u potpunosti završen. Uvek postoje novi načini na koje se razvija kultura davanja u svetu koji se menja. Ipak, jesu napravljeni značajni pomaci. IPSOS je za 2018. godinu sproveo istraživanje koje nam je omogućilo uvid u stanje i stavove o filantropiji danas i da ih uporedimo sa stavovima zabeleženim pre 8 godina. Danas znatno manji broj ljudi smatra da je davanje za opšte dobro u Srbiji nerazvijeno, dve trećine građana tvrdi da je učestvovalo u dobrotvornim akcijama, a raste i spremnost građana da učestvuju u budućim inicijativama. Sve promene u društvenoj sferi su spore, ali pozitivni pomak nam pokazuje da smo na pravom putu. Korporativna filantropija je takođe u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji. Da li imate podatke kolika je bila ukupna vrednost donacija u 2018. godini u Srbiji? Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, koji svake godine objavljuju izveštaj o dobročinstvu, u Srbiji već nekoliko godina unazad beležimo rast donacija za opšte dobro. U 2018. godini, procenjena darovana suma je bila 27.3 miliona evra, uloženih prevashodno u zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Tri najznačajnije ciljne grupe su populacija sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožena populacija. Najznačajniji donatori su bili građani i poslovni sektor, dok se među primaocima ističu institucije, neprofitne organizacije i pojedinci. Beležimo i porast medijskih objava o filantropskim inicijativama, njihovim ciljevima i rezultatima, što svakako pozitivno utiče na poverenje građana i na njihovu motivaciju da podrže ovakve inicijative u budućnosti. Kakva je razlika u doživljaju filantropije kod pojedinaca i kompanija? Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Vredi istaći i da su građani uglavnom orijentisani na davanja u novcu dok kompanije doniraju i robu i usluge, kao i volontersko vreme svojih zaposlenih. Koga biste istakli među prošlogodišnjim dobitnicima? Dobitnica Glavne nagrade za 2018. godinu je bila Banca Intesa i njihov program namenjen ženskim preduzetnicama, dok je nagradu za malo i srednje preduzeće odneo Bosis iz Valjeva koji već duži niz godina pruža svebuhvatnu podršku institucijama i inicijativama u ovoj zajednici. Dobitnik glavne nagrade u kategoriji namenjenoj pojedincima je dobrotvor iz Kanade, penzioner Milomir Glavčić, koji već 7 decenija pomaže svoje sunarodnike u Srbiji a samo u prošloj godini je poklonio medicinsku opremu Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je pomogao i otvaranje dečijeg vrtića. Među dobitnicima su i poštar Filip Filipović iz Kuršumlije koji organizuje humanitarnu pomoć za svoje najsiromašnije i najugroženije sugrađane kao i mladi filantrop, Stefan Nikolić, koji je kroz akciju humanitarnih kafa u Vršcu i Novom Sadu prikupio 500.000 dinara za organizaciju NURDOR. I ove godine tragamo za mladim filantropima tako da se nadamo velikom broju prijava za dobročinitelje do 30 godina starosti. Sa kakvim se sve preprekama suočavaju oni koji ulažu u opšte dobro? Kao i do sada, glavni problem koji sprečava ljude da daju doprinos dobrotvornim akcijama je nedostatak sredstava i zabrinutost za probleme sa kojima se suočavaju u životu. Drugi problem koji se pojavljuje kao značajan kod velikog broja ljudi je nepoverenje da će njihova donacija da dođe do krajnjeg korisnika. Nasuprot tome, oni koji doniraju to čine i zbog toga što žele da postupe humano, i zbog toga što veruju da će prikupljena sredstva biti iskorišćena na pravi način. Manji broj ljudi veruje informacijama o akcijama od opšteg značaja koje dobija od medija, što samo doprinosi skeptičnosti u njihovu delotvornost. Slučajevi malverzacije koji se objave imaju izuzetno negativan uticaj na stavove građana, ali u isto vreme istraživanja takvih malverzacija od strane novinara se često ne sprovode do kraja. Zanemarivanje ovih istraga dovodi do plasiranja netačnih ili polutačnih informacija o filantropskim akcijama i do bespotrebnog erodiranja poverenja građana u civilni sektor. Koje su najvažnije mere koje je predložio Savet za filantropiju? Nacionalni Savet za filantropiju, u čijem osnivanju je učestvovala i Trag fondacija uspostavljen je 2018. godine. U predhodnih godinu dana rada ovog Saveta, postignuta su dva ključna uspeha. Prvi je da je povećan minimalni neoporezivi iznos učeničkih i studentskih stipendija sa 11.741. dinara na 30.000 dinara. Ovo je direktna posledica analize koju je izradila Trag fondacija, koja je pokazala da ovo povećanje omogućava Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, umesto poreza koji je ranije plaćalo, isplati 182 dodatne godišnje studentske stipendije ili 65 dodatnih godišnjih stipendija za nadarene studente ili 52 dodatne godišnje stipendije za studente doktorskih studija što, priznaćemo, predstavlja vrlo značajan napredak. Još jedan rezultat predstavlja i donošenje "Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore” koje je Poreska uprava donela krajem oktobra. Ovo uputstvo definiše primenu člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji se odnosi na poreske olakšice za poslovne subjekte koji su donirali u opštekorisne svrhe, a koje će biti jednoobrazno primenjeno u svim lokalnim poreskim upravama. Obe ove odluke su donesene na inicijativu Koalicije za dobročinsto koju, pored Trag fondacije, čine još i Fondacija Ana i Vlade Divac, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, SMART Kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID.
Kostolac B tri godine čeka studiju da bi bi počeo sa odsumporavanjem
Postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani Kostolac B vredno 130,5 miliona dolara nije radilo tri godine zato što sve do prošlog meseca nije imalo odgovarajuću Studiju o proceni uticaja na životnu sred...
Plan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju Beograda
Plan za izgradnju beogradskog metroa je jedan od najkontroverznijih u razvoju Beograda a planirane linije dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema, piše stručni portal Beobuild. „Od toga...
EZ apeluje na region da razmotri subvencije termoelektranama
Sekreterijat Energetske zajednice (EZ) ponovo je pozvao nadležne institucije na Zapadnom Balkanu da pažljivo razmotre politiku subvencionisanja termoelektrana na ugalj. EZ je u svom saopštenju naveo ...
Proglašen zakon o 100 miliona evra kredita za Srbija voz
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je ukaz kojim se potvrđuje državna garancija za kredit vredan do 100 miliona evra koji od Evropske banke za obnovu i razvoj uzima Srbija Voz. EBRD je obezbedio ova...
Slučaj koji će usporiti izbacivanje ljudi na ulicu?
Ustavni sud Srbije usvojio je ustavnu žalbu Dobrile Petrović, koju su izvršitelji iselili iz stana u Njegoševoj ulici na Vračaru 2017. godine. Ovo može značiti da će sudovi u budućnosti morati da uzmu u ob...
Odobreno preuzimanje Jat Tehnike
Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je kompaniji Avia Prajm (Avia Prime) preuzimanje Jat Tehnike, koja je privatizovana krajem 2019. godine. Kako se navodi u odluci Komisije, Avia Prime ...
Halo beba traži doktore i sestre
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda raspisao je javnu nabavku za uslugu saradnje na realizaciji projekta Halo beba u kojoj se traži angažman 43 medicinske sestre i sedam lekara specijalista u na...
RTS kupuje opremu za prenos Olimpijskih igara
Radio-televizija Srbije raspisala tender za nabavku opreme za prenos predstojećih Olimpijskih igara koje se ove godine održavaju u Tokiju.Na Portalu javnih nabavki navodi se da je ukupna proc...
Počele obuke za prve lobiste u Srbiji
U Agenciji za borbu protiv korupcije počela je dvodnevna obuka prve grupe budućih lobista u Srbiji, čije je delovanje definisano Zakonom koji se primenjuje od 2019. godine.Tokom pozdravnog go...
Vladine mere štednje udarile po velikom broju leđa
Protivustavno smanjenje penzija, uvođenje „poreza za siromašne", smanjenje socijalnih davanja za najugroženije, rastuća stambena kriza jer skoro dve trećine domaćinstava nema mogućnosti da pokrije tr...
Šta može koronavirus srpskoj privredi
Uticaj na ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE), koji dolazi od usporavanja rasta BDP-a Kine i celog sveta (ukoliko ga bude) trebalo bi da ostane ograničen ako se širenje virusa brzo obuzda. Na CIE, k...
-270x152.jpeg)
Dragan Karanović novi managing partner u Karanovic & Partners
Dragan Karanović imenovan je za novog managing partnera advokatske kancelarije Karanovic & Partners, objavila je Ekapija pozivajući se na saopštenje ove poznate kancelarije za korporativno pravo. ...
Kineski vlasnik otvorio vrata za ekološki prihvatljiv rudnik
Građanima Bora u sredu 5. februara predstavljena je studija uticaja na životnu sredinu rudnika zlata i bakra Čukaru Peki u vlasništvu kineske Zijin Mining Grupe. Prezentacija u prisustvu gradskih čel...
Hiljade odlaze na rad u inostranstvo posredstvom agencija
Oko 3.000 državljana Srbije zaposlilo se posredstvom licenciranih agencija u inostranstvu tokom prvih šest meseci 2019. godine, a najtraženiji profili radnika bili su medicinske sestre, vozači i sezonski g...
Da li ste proverili svoje poresko sanduče?
Paušalcima rok za plaćanje poreza i doprinosa za januar ističe 18. februara 2020. godine, a Rešenja o utvrđenim poreskim obavezama preduzetnicima su im već dostavljena u poresko sanduče na portalu Poreske ...
Kineski zid oko RTB Bor
Posle učestalih krađa bakra i drugih sirovina, vlasnik Rudarsko topioničarskog basena Bor, kineska kompanija Ziđin, počela je da pravi betonski zid oko kompanije, pišu Novosti. Zid je visok 2,60 m i...
