Papović: Srbija nema aparat koji meri koje količine brašna ima u nekom hlebu

Da bi se utvrdilo da li je hleb na kojem piše ražani zaista ražani potrebno je da poljoprivredni inspektor bude direktno u mešaoni ili pekari za vreme procesa proizvodnje hleba, objasnio je u Novom danu Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, govoreći o neispravnim deklaracijama koje se najčešće nalaze na hlebovima, pecivima i „zdravoj hrani“.

Komentarišući istraživanje IHIS Nutricionizma, koje je utvrdilo da 32 odsto od 2.500 analiziranih prehrambenih proizvoda ima neadekvatnu ili nepravilnu deklaraciju, Papović kaže da jedan hleb da bi se zvao ražani mora da sadrži minimum 30 odsto ražanog brašna.

Međutim, dodaje da u Srbiji ne postoje tehničke mogućnosti, odnosno adekvatan aparat, koji bi izmerio koliko kog brašna ima u nekom hlebu. Zbog toga je jedini način provere direktan uvid u proces proizvodnje.

Papović ističe da je proizvodnja specijalnih hlebova unosan biznis na kojem pekari zarađuju. Kao primer navodi i takozvani crni hleb, koji se pravi od brašna tipa 1100, a koje u Srbiji proizvodi samo jedan manji mlin. On pita otkud onda toliko crnog hleba na tržištu.

„To su nepoštena poslovna praksa i obmanjujuće poslovanje, dva prekršaja u Zakonu o zaštiti potrošača, ali to niko ne sankcioniše“, kaže on.

S druge strane, napominje, postoje proizvođači kojima je stalo do kupaca i koji zbog toga vode računa o pakovanju, deklaracijama, nutritivnim vrednostima i alergenima.

Poljoprivredna inspekcija smatra da rezultati istraživanja IHIS Nutricionizma nisu potpuno tačni i da neispravne deklaracije ima tek oko 10 odsto proizvoda. Predsednik NOP-a na taj podatak kaže da su Ministarstva poljoprivrede i zdravlja i sektor za zaštitu potrošača pri Ministarstvu trgovine crne rupe sistema.

„Mi slušamo da oni najbolje znaju šta je za nas najbolje, sada postoje neki novi pravilnici za koje nismo ni znali. Preko 90 odsto pravilnika o kvalitetu proizvoda izlobirano je od proizvođača i trgovaca“, rekao je Papović.

On kao primer navodi Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda u kojem se kaže da kada se neki proizvod na teritoriji EU proglasi nebezbednim, Vlada Srbije je dužna da ga u roku od 30 dana proglasi nebezbednim. Međutim, na kraju zakona se navodi da će se ta odredba primenjivati kada uđemo u EU.

Kao drugi primer navodi Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine koji propisuje da ministar poljoprivrede osnuje Nacionalni savet za bezbednost hrane. Kako kaže, svaki ministar od 2009. je to najavljivao, ali ga nijedan nije formirao.