Paprika će možda propasti na njivama jer niko neće da je bere

Začinska paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih kultura i izvozni brend Srbije. Samo na području Vojvodine proizvodi se na 2.500 hektara, a gotovo 80 odsto namenjeno je izvozu. U toku je berba, ali i pored solidnih dnevnica nema dovoljno berača, pa preti velika opasnost da deo ovogodišnjeg roda ostane neobran i propadne na njivama.

Porodica Ištvana Terteja iz sela Gornji Breg u opštini Senta, proizvodnjom začinske paprike bavi se duže od jednog veka. Trenutno je gaji na 20 hektara i očekuje proizvodnju od 200 tona.

„Dobra je zemlja i kvalitet paprike. Samo to treba ovde da proizvodimo. Naš kraj je najboljeg kvaliteta za industrijsku papriku“, kaže Ištvan,

Za kvalitet je presudna ručna berba, ali je dobre i vredne nadničare sve teže pronaći.

Gizela Nađ iz Padeja deset godina organizuje radnike. Ranije ih je, kaže, bilo više.

„Hteli su ljudi da rade a danas su svi mladi otišli u inostranstvo. Neki to i neće da rade ili imaju neku drugu zaradu“, kaže Gizela Nađ i ističe da trenutno ima 20 do 22 radnika.

Eržebet Jakša iz Padeja više od 30 godina radi ovaj posao. Kaže da je težak, radi se i po suncu i po kiši, a leđa bole. Dnevno se, ističe, može zaraditi oko 2.000 dinara.

U Martonošu postoji šest fabrika za preradu začinske paprike, što su najveći kapaciteti za preradu začinske paprike u Srbiji.

Samo u porodičnom gazdinstvu Dušana Hajdina se proizvede oko 600 tona raznih začina od paprike.

„Velike količine prerađujemo već godinama, pretežno je ta paprika namenjena izvozu“, naveo je Dušan i dodao da najviše izvoze u Evropsku uniju, a nešto malo u SAD i Kanadu.

Prinosi po jednom hektaru se kreću oko petnaest tona, što je prihvatljivo ali su ulaganja oko 1.500 evra za zasnivanje proizvodnje.

Otkupna cena na veliko ovih dana se kreće oko 45 dinara za kilogram, što bi proizvođačima i pored svih ulaganja donelo zaradu po hektaru i do pola miliona dinara.